Rad : list za nauku i književnost

204 МР ЦД ; 1

Моја испитивања, вели Меније, показала су ми, да су облутци од истих стена, које се налазе и у метеоритима Еттаепи, Егх]еђећ, Кет= попуе и т. д. то јест од еркслебенита; а брешоидна маса иста је као и у метеоритима Регп, Моптејеан, '5еататол! ит. д. да припада дакле монтретиту. Ове две стене, вједињене у соко-бањеком метеориту, не разликују с6 млого ни по хемиском ни по минералогичком саставу, али су разног геолошког порекла.

Еркелебенит је, по свој прилици, примитивна стена, која. је постала згушћавањем материје из парног стања. Монтрежит је напро-

тив, резултат трошења старијих стена. -

Једна се Фела разликује од друге као што се разликује кварц из друза од кварца у пешчарима. — Форма валутака показује, да су комади стена доносени из далека до места гди су се у конгломерате образовали.

Пукотињице (дијаклазе), које се налазе у валутцима показују, да су на њи дејствовале јаке механичке силе, на пример притисак. Дејство ових сила морало је бити пре образовања соко-бањеке бречије, јер се пукотине не продужују и на монтрежит. Оно је можда узрок што су се од стене еркслебенита одвалили комади, што ће доцније да постану састојци метеорита.

Пошто се соко-бањска бречија потпуно образовала изложила, се дејству еманација, које су утисле никелеко гвожђе међу пуко- тине метеорита.

"Ва сада се не могу детаљније одредити све геолошке мене, кроз које је морала проћи ова космична стена; али и ово што је досада речено довољно је да докаже аналогију метеорита са геолотиом земље. у

Зоологија.

Рад на фаунп Кнежевине Србије.

И у овој грани јестаственице први а до сада и једини самостални радник је професор Др. ЈосиФ Шанчић. Од 1858 године када је постао професором јестаственице на тадашњем Лицеуму = редовно путовао је по Србији прибирајући материјал за познавање наше отаџбине са стране ботаничке, зоолошке, минеролошке и геолошке, Прибрани материјал или је сам научно обрађивао или га је депоновао у јестаственичком кабинету велике школе, чувајући га као драгоцен аманет за млађе раденике или га је слао на изучавање страним специјалистима и тако користио не само науци већ и нашој отаџбини, упознавајући је са страним научним светом.

Ми ћемо овде само споменути радове на Фауни Србије. Фауну кичмењака описао је сам г. Панчић у овим својим делима: 1. Рибе · у Србији 1860 године (одштампано из гласника Друштва Српске Словесности ХИ) У овом је делу поред природолиса и систематског

пи рез