Rad : list za nauku i književnost

20: а Е РАДО - СВЕ шљавање оштећених манускрипата, тумачење мрачних пасажа“ у старих писаца привлачило је на хиљаде слушаоца, жудних науке, катедрама вештих професора. Та струја прешла је праг

"школски пи ушла у сам друштвени кивот, особито после по-

ловине ХУ. века кад је највећи људски изуметак — печатња, отворио шири пут науци и књизи у масу народну. Песници

су певали латински, књижевници су писали латиноки: у дво-

ровима власника и богаташа трговаца говорило се латински, резала мода, носила коса према ношњи и шишању класичких народа. У ХУ п ХУГ веку било је много жена које су се

у састављању орација по урнеку Цицерону п песама ла-

тинских по канонима Хорацијевим могле мерити са првим савременим мушким научењацима. Италија је у ХУ. веку у класичним студијама предњачила и давала тон другим народима од којих је њени Алпи растављају. Француска, Германија Енглеска, Шпанија утркпвале су се која ће етићи Италију. У Француској, у првој половини ХУ. века, због инвазије енглеске п ратова, није се могло мислити млого на књигу, али већ у другој полонини, кад се и печатња уведе и ратови примирише наста друкчије за науку. Ове те комшије Италијана пмале су по каквог кнеза ког би — више из сујете — упоређивали са Лоренцом Медичијем или другим којим просвећеним тиранином пталијанским из еспохе бујног Филолошког рада. Тако Французи зову Медичијем својим Франсоа Т. (у ХУГ) Немци, који су вазда били богати у кнежевима, имали су разуме се, неколико Лоренца медичијевих у својем цару Максимилијану, — Фридриху саксонском (пријатељ Лутеров) Јоахиму брандрбурском итд. Енглези су пмали свог Хенрика. УШ. п Јелисавету. У ХУ. и Х У. веку Германија је имала много учених људи на пољу класичких студија. Агрикола, Рајхлин п Еразмус јесу само најпознатија имена између етотине других раденика. (ви су они изашли из школа које су тако звана „браћа девентарска“ још у ХУ. веку подизала по западној Германији у којим се школама, учила само класичка наука и васпитала она генерација која је покренула реформу образовања, п вере. По примеру Италијана подизате су у Германији академије. Рајнска академија је најстарија, и образованост класичка као пи у Италији ушла је дубоко у прве слојеве друштвене, тако да су се на вашарима у знатнијим градовима могле престављати драме на латинском језику, Француска у исто време могла се надметати са Германиом,