Rad : list za nauku i književnost

952 | РАД 5 ов 1

__ Било би врло дуго да се у једном реферату изнесе све шта у овоме делу интереснога има, и зато ћемо се ми ограничити на што краће напомене. Задржаћемо се мало више на судској организацији а о политичком и административном уређењу бићемо сасвим кратки и биће нам мило ако тим побудимо кога читаоца да у самом делу затражи оно, што се у једном реферату не може изнети.

За политичко уређење и Форму владавине да: напоменемо само ово. Од свију европских држава, само су Француска и Швајцарска републике; остале су монархије. ЏШисац, и ако тврди да Форма владавине није индиФерентна за материју политичких слобода и да је републиканска Форма најугоднија за вршење грађанских права и учешће сваког грађанина у законодавству, опет му се чини, да су у других народа „обичаји, политички дух, и особите околности дозволиле, да се монархична владавина сложи са слободама парламентарним.“ |

Од европских држава само Русија, Турска и Црна Гора немају никаквог народног представништва. У свију осталих, сем Србије, Бугарске и Грчке, постоји представништво из два дома — сенат и комора, Србија, Грчка и Бугарска имају свака једну скупштину. Финланд има такође једну скупштину, но састављену из четири сталежа : племство, свештенство, буржоазија и сељаци, који заседавају одвојено, но могу се скупити и у заједничку седницу.

Чланови коморе свуда су изборни, а чланове сената негде поставља монарх и то извесан број, а остали су изборни.

У свим европским државама, сем Србије и Црне Горе, постоје "изборни савети, који се брину о пословима провинције или округа. А односно општине, у неким државама грађани непосредно учествују у општинским пословима, но у већине држава изабрани одбори брину се о општинским пословима.

Ваустављајући се на овој краткој напсмени резултата, које је писац у уводу свога дела извео, прелазимо одма на судеку организацију. Главна разлика у организацији судској разних држава може се свести на ово: државе са три степена судства и државе у којима постоје два степена судова са једним највишим — касационим судом, који решава о Формалној страни дела и леправилној примени закона. У већине држава превлађује други систем, два степена судства. Међ прве долазе: Аустрија, Данска, Финланд, Маџарска, Норвешка и Шведска; а међ друге: Немачка, Француска, Белгија, Шпанија, Португалија, Грака, Италија, Нидерланд, Румунија и Русија.

У Великој Британији и Ирској постоје четири степена судства. У Данској за три првостепена суда — грађански, кривични и трговачки, који заседавају у Копенхагну, постоји као апелациони највиши суд, који тада суди у другом и последњем степену.

Шре. но што ве грађански спор пред судом (првостепеним) поведе, у неким се државама тражи да се најпре чини покушај равнања, било пред нарочитим лицем за то одређеним, било пред којим нижим судом. Но овај покушај равнања обично није обавезан за све. врсте спорова.