Rad : list za nauku i književnost

ОВАЛНИ ___ књижевност 2

Сопаићолв Етигорбеплез Ра: (6. Петошђупев. 1. Џ. Тоше Ра15 1881. год. = ;

_ Напредне идеје новијега доба покренуле су преображај старога друштва. Од како је велика Француска револуција прокламовала слободу и права за свакога грађанина, од тада се преображајни покрет осетио на све стране. Апсолутна моћ и воља монарха ишчезла је пред вољом народа. Престало се мислити да народ постоји рад државе и монарха, већ да држава постоји рад народа. Зато је и државно уређење почело добијати сасвим други облик.

На место старе апсолутне монархије јавља се република и парламентарна монархија. Политичка свест грађана почиње се развијати на све стране. Сваки се почиње интересовати за судбу околине у којој живи. Суделовање у радњи законодавној и свакој радњи од значаја за интересе народне јавља се као дужност сваког грађанина. То није више каква привилегија, коју треба неко озго да подари, већ је то право природно, интимно сваком грађанину. Дело друштвених рефорама, и ако је по негде јако закаснило, опет се свуда примећује струја слободнијих установа. Свуда се тежи да се државне установе уређују према народу, његовом духу и његовим потребама.

У садање доба државе су редовно у међусобном саобраћају. Нема државе која би се могла развијати сасвим изолована од других држава, с тога свака држава мора водити рачуна о уређењу и установама друге државе. И ако не треба пресађивати установе из једног народа у други народ, опет их ваља познати. (Ово, поред тога што је интересантно још је и врло корисно. Хоће ли се да ради на промени извесних установа у једној држави, корисно је да се зна шта и како, у том погледу, постоји у другој држави, ла

Писац дела, којега наслов исписасмо, поставио је себи за 3адатаг, да укратко изнесе пред читаоца склоп и уређење европских држава. Сам наслов дела показује намеру ауторову. Оно има, да пред читаоца изнесе „кратко а верно резиме права грађана у европским државама,“ ;

Ми ћемо мало ниже казати, шта мислимо, колико је писац успео. и одговорио. својој намери, а сада нека нам буде дозвољено, да у кратко прикажемо читаоцима садржину овог значајног дела.

Политичко уређење државе, њен парламент и влада, живот провинциски и општински и судска организација —- то су три групе друштвених установа, које писац прати кров сваку државу. Форма владавине, учешће грађана у законодавству, Форма. парламента, његова задаћа, његова права, начин избора и постављања посланика, унутрашње уређење парламента; затим, административна подела државе, уређење општине, среза, округа, провинције, учешће грађана, у питањима од интереса за општину, срез, округ и начин постављања органа за отправљање повлова у њима; и најзад, судска организација, — врсте судова, њихова надлежност, њихово унутарње уређење и начин постављања, судија. То су материје, којима се писац у овоме делу бави. |