Rad : list za nauku i književnost

Ко

94 ПБ Е ПААЦА = Е св. П.

Мислимо да неће бити с-горег да упознамо читаоце с дужно_стима овог званичника и с принципом одговорности касационих судија у Швелекој.

Народно представништво — Дијета, састављена је у Шведској из две коморе. Она дели с краљем право иницијативе и законодавну власт. Она врши и знатну контролу над владом и администрацијом.

Свака обична дијета избира комисију из 48 чланова, по пола из сваке коморе. Ова комисија има да избере генералног прокурора дијете и његовог заменика. Генерални прокурор дијете може бити изабран између чланова дијете а може и ван њих. Он има право да присуствује на седницама и решавањима судова и администрација, недајући свога мњења. Он може тражити на преглед сва акта и протоколе. И он има право да пред свим надлежним судовима оптужује чиновнике, који су радили противно закону или проневерили дужност.

Дијета има и право надзора над највишим (касационим) судом, чији чланови у неколико састављају ЕлКатан. да ово она избира такође комисију из 48 чланова, која има да вуди заслужују ли чланови највишег суда да задрже своја звања. Кад она означи краљу неке чланове највишег суда да су изгубили поверење дијете, краљ их мора збацити па ма се и не могло доказати да су учинили какву кривицу. Но и поред тога, ако има доказа о њиховој неправилној радњи или кривици, генерални прокурор може их оптужити.

Што се тиче начина постављања судија, у већине држава је усвојено, да судије нижих судова поставља монарх, но за судије виших судова већином постоје избори. У Белгији краљ поставља директно јисек Че рајх и судије првостешених судова. Председнике и потпредседнике судова као и чланове апелацијоног суда поставља краљ према листи, коју спреме апелациони судови и провинциски савети, а чланове касационог суда поставља по листи коју спреми сенат и касациони суд. У Нидерланду листу за чланове виших судија. спрема прва комора. У Швајцарској судије су изборне.

Судије су обично некретне.

Између услова, који се за судије траже, свуда се тражи од кандидата да је школован правник и да је неко време пробавио у судској струци. Негде се још тражи да се положи известан испит.

Тако у Италији судије се бирају из реда адвоката, заступника и професора, а ови опет из реда па ота. Да се постане п 1 бол треба имати диплом Факултета, положити на конкурсу усмени и ше смени испит, пред комисијом из судских званичника, професора права и адвоката.

У Немачкој према новом закону о организацији судској, који је Факултативан за поједине државе, морају се положити два испита да се постане судија. Шрви се полаже после трогодишњег учења права за тегетепат-а. Референдар се заклиње и почиње праксу код једног суда. Шракса траје четири године. Затим полаже нови усмени и писмени испит, и ако га положи, наименован је за Семсћез азвезвот-а но опет без плате и тада очекује да буде постављен за судију, адвоката, прокурора или нотара.