Rad : list za nauku i književnost

ев. И. Е 5 БЕЛЕШКЕ _ = 954

нри прављењу микроскопских препарата. 8) Хемикалије потребне при микроскописању. 9) Сушење, бојење, п т. д. препарата. 10) Како се крвоток испитује. 11) Прављење н чување микроскопских препарата и 12) Инјекције.

9. Јодапез Сћава. Гез отсацез Фез зепз Фапз Ја зепе апшпаје. Гебола Фапавошце еЕ де рћузјојосле сотратбез, Танез 4 Та зотђоппе. Рашв. шгаше Ј. В. Ва пете е6 45. 1580. Стр. 720. Писац је'у 87 лекција описао структуру и радњу чулних органа код равних животињских група почев од највиших па до најнижих, са упоредно апатомског п физиолошког гледишта.

10) Креја. Б. ава Морје Е. боћишћа. ће Абав ог Езбојову. Рате. Т— 1. Торе Чоп. 1879—1880. Атлас о хистолошком кроју органа. Има п нових ствари. За оне, који се специјалније баве хистологијом. |

1) 6. боаме. Клетез Бећтисћ дег 2001021е. Уашђиве,. 1880, Особито је препоручено кандидатима за професорски испит, и одликује се упоредно-анатомсвим и ембриолошким прегледима. 5

12) Китлев Цећтрцсћ бег рћузјка зоћећ Сеостарћће уоп А. сеје, Апботашфе Чешзеће Ашзсађе уоп Пт. Веишо уејсалда. МЕ 45 Нојааећи ел ппа 10 Каггеп. артазарите, К. Ј. Фенрпег. 1851. Стр. 848. Садржај: Увод. — Земља као планета. Ваздух. — Море. — Копно. — Живот. Свраћамо особиту пажњу наших наставника на ово честито дело, у коме је метода излагања одиста генијална.

Мубииз ипа Мззервсћанћ. Ејпе 5еШе уоп то Узепоћ. Алфомајтфе Апзсађе. Пејрае. 1. А. ВгосЕћапз. У овој књизи писац износи на који је начин постала вера н наука. Он напред каже у чему се не слаже са дојакошњим гледиштем на то питање, и износи своје гледиште, оснажено новим и доста занимљивим и актима, и мислима. Скакоме препоручујемо, ко хоће о овој ствари више да зна, да ову књигу прочита. Ми ћемо само споменути неке главне мисли пишчеве. Мат и наука имају један исти павор, одакле су се упоредно развиле. Човек, чим је изашао из животињског света, или чим је постао ћошо дмрјех, као што писац вели, он је се онда умно толико унапредио, да је добио моћ да дупло сам себе познаје. Ево којим речим то писац казује: „И запста, кад животиња опажа, појима, сећа се и још друго шта ради, што се никако порећи не да, то човек онда још може и хтети да осећа, хтети да се опомиње, о свакој својој радњи хтети да се реши". Даље, човек „не само да може директно ин спонтано посматрати себе п окодину, пего он још има, моћ да пи ово директно и спонтано посматрање посматра у на тај начин његова се душевна радња удвојава“. Мит имају п све више животиље. Човек се само толико развпо, да може и сам своја дела да посматра, и ту је први основ науци. Дакле наука тек онда почиње, кад се човек одвојио, као засебна, фела. Без мита не би било ни науке. — Писац наводи за ово пуно доказа. И човек и животиња све предмете переонифицирају, и сами себе у њима персониФицирају. Таква је природа мозга и он то мора да чини хоће неће. И дан дањи, кад се наука оволико развија, опажа се та природа могга нашег. Шта пута ми се и дан дањи уплашимо од малих и познатих ствари; излазе нам пред очи друкчији предмети, него што су у самој ствари; врло често увимамо појаве за узроке и обратно п т. д. — Ове своје мисли писац је иајбоље шавео ни докалло у осмој глави своје књиге, која носи наслов: „о сновима, илугијама, обичним халуцинацијама и особитим халудинадијама у делиријуму ни лудилу“. Зеб.

Одбирање у човечанству. У Паризу је изишла скоро књига: Еби ез зит Ја в6ТесНоп Фапв зев тарроша ауес Ућоптае рат Раш Јасођу. бопитет-Ва ете 1881. у којој аутор рагвија једну интересантну идеју, коју су и до сада навирали неки социолози. Аутор тврди да се пароди умножавају само умножавањем сеоског становништва. Аристократске су породице осуђене да пропадну, што јасно доказују старе н новије породице аристократског порекла ив свију вемаља. — У варошима, цивилизација доноси са собом нека зла, која се ретко у селима појављују и која смећу умножавању људства: лудило, самоубиства, пшијанство, проституција, мушка немоћ и нероткиње. Исто су тако у варошима много чешће и жешће болести, које неминовно сатиру болеснике: јектика и т. д. Русо је рекао да су вароши пропасти. људског рода. У њима се напредак убрзава, али у њима се људски род губи. Болести и неплодност су у правој сразмери са друштвеном културом. И људи, који су својом интелигенцијом човечавској култури учинили велике услуге, обично су бивали неплодни пли су имали слабу и пеплодну децу. Тако се и интелигентније расе мање

УРАДЕ. - 10