Rad : list za nauku i književnost

2208. А ВЛАДА + св. И.

плоде шего ли расе мање интелигентне Паризлије би ншчевле да са стране ш из провинција не врве људи у њиову варош, а без сумње су много интелитентнији него ли пеки плодни сељаци: — Из целе своје штудије аутор закључује да будућност пе прппада потомцима научењака, богаташа, великаша, у опште вишем сталежу, већ нецивллизованом сељаку. ;

У недељу 22 ов. мес. пмало је српско учено друштво свој годишњи скуп, на ком је прочитан извештај о списима посланим ва печатање у друштвеном органу, и о стању друштвене касе, и изабран преседник за годину дана. За председвика је избран г. Др. ЈосиФ Шанчић. Г. проф Јован Бошковић изнео је предлог који је једногласмо усвојен, да се у будуће бирају по два секретара, како би друштвени лослови ишли тачније п брже, но како је потребно да на то пристане и законодавна власт, решено је да се бирање секретара одложи до увакоњења предлога Бошковићевог. До тог времена остаће досадањи секретар т. Милан Кујунџијћ- На том скупу били смо очевидци једне немпле појаве. Био се распростро глас да су неки од чланова хтели бпрати митрополита Мијанла или Ристића за председника ученог друштва, С тога је разговор око начина гласања био врло буран п само тактичност и непристрасност бив. председника г. Стојана Бошковића затворила је пут политичким спекулацијама, ако је каквих донста било, које бил без сумње биле само на штету научном раду друштвеном па којег треба да су вазда уклољене партајске интриге. Још пам је обелодањена једна неправилност одсека „за ФплозоФију инауку“ у ком је једног састанка г. Лаза Костић био изабран, да се предложи главном скупу за члана српског ученог друштва, а другог састанка тај пабор уништен. И ту капда су политичке страсти ушле онде где им није место. Илн ваљда ће гт. Милићевић и Ракић заиста, мислити да г. Лаза Костаћ, на страну његово политичко мишљење, пије достојан да као књижевник стане ув њих“ — На овом скупу ивбрани су ва почасне чланове и учени Грци прог. Папаритопулос, Ламбрее п Ст. Кумануди. Од једно 10-тину година у Грчкој се у велико обратила пажња учењака на средњевековиу прошлост п испитивања чињена у том погледу могу бити од велике користи и нашим људима, који старију народну историју изучавају. Свакојако литерална веза нашег ученог друштва са учењацима грчким може бити од велике корпсти за друштво и поједине раденике. х

Журкалистика. Новнна и пернодичких часописа излази сада у Јевропи 18.625, у Авији 887, у Атрпци 50, у Аустралији 100, у Америци 9129 (од овога броја највише пада на Здружене Државе). На целој земљи свега новина и повремених списа излави 23.291. Одјевропеких држава највише има у Немачкој часописа п новина, После Немачке долази енглеска, за тим Француска Италиј а, Аустро-Угарска, Русија п т. д.

Школе у Источној Румелији. По статистици, коју је врховна управа јавне наставе у Источној Румелији сбјавила, приновљено је 307 нових бугарских школа, откад је Источна Румелија добила своју обласну аутономију. Сад свега има (45 школа, у којима се 50:11 ученика уче, а 989 учитеља м 127 учитељица раде. Како у Источној Румелији има свега 578.000 становника, то на 106 становника долази по једна школа, а на 508 становника један учитељ. А како је у томе погледу код нас“ Чисто не смемо од стида да наведемо цифре, У Источној Румелији, која се још тако рећи није честито ни подигла испод јарма турскога, на 508 становника долази један учитељ, а у Србији, која већ више од 70 година ради на својој просветни, тек на 2000 становника долази један учитељ! Брука.

Где је био рај“ Професор Фр. Делић издао је дело Ло Таз авг Рата ев> (рећрте) у коме обара досадашња тврђења да је рај био у Јерменској и локавује да је његово право: место ивмеђу Багдада п Вавилона. Сагласно са овом претпо-