Rad : list za nauku i književnost

св. ИТ. = О ПЛОЂЕЊУ И РАЗВИЋУ ОРГАНИЗАМА 2

нарасте, површина му се увећава у квадратној а запремена у кубној сразмери а пошто се и утрошак материје увећава у кубној сразмери, а примање хране и истуривање изметака, врши сама површина, то да се неби животна радња реметила, мора се и спољна површина увећати у кубној размери. Ово бива кад округао облик постане цилиндричан. кад се спљошти или се кугла на једном месту угне и постане полукугла са два листа, тим је у унутрашњости постала дупља и површина се знатно увећала. Али у исто време са овим морфолошким диФеренцпрањем извршено је и физиолошко, и сада спољни ред ћелија врши тахо зване анималне радње, кретање п осећање и неке вегетативне као дисање а унутрашњи елужи једино примању и варењу хране. И саме ћелије, које састављају оба слоја према промењеној радњи и свој су облик промепуле, спољне су дилиндричке а унутрашње округле. Што организам јаче расте. тим је и организација све сложенија, обе се површине увећавају секундарним наставцима и тако постају нове дупље, које нарочлте радње врше. О развићем

мезодерма морфФолошко и Физполошко диФеренцирање све се јаче развија. С једне стране постаје ткање које служи једино као подпора телу. а с друге постају нарочити органи за кретање и осећање: тако исто се и нутритивна Функција све више и више специјалише. јер што је организам већи, тим се теже храна, сварена у централној дупљи, може разпети по телу једино диусијом и с тога постају нарочити канали у телу, који разносе храну, а иза истуривање разних идметака развију се засебни органи. Ми се не можемо упуштати у потанко разлагање како су се поступно диеренцирали поједини органи у телу, већ се задовољавамо, да изречемо само опште начело, по коме то бива, и да најопштијим знацима обележимо ступањ до ког се диференцирање извршило код појединих животињеких група.

И у развићу метазоа важи оно опште Хекслово начело : постугтни натредак од општег ка сиецијалном , пи метазоа почињу своју егзистенцију као елементарни организам и овај се прво намножи и сада поступним морфолошким и Физиолошким специјалисањем ових једноликих јединица постају сва разнолика ткања и органи, и сви разнолики животињски 06лици. Што је организам виши, тим му је и састав све сложенији, јер се за сваку животну радњу развио и нарочит орган и рад концентришући се на један орган све је савр-