Rad : list za nauku i književnost

212 7 МОРА Д : св. Ш.

шенији. Усавршавање је дакле неизбежна последица свеколиког морфолљошког т физиолошког стецијалисања. |

Да видимо сада каква је организација код појединих група, метазоа. Најншжа група су зропошав — спужве, неке од њих имају стално облик гаструле и то су Рћузетамае, а код других — Ротнега постају међу ћелијама екто- п ентодерма порни канали, који везују централну дупљу са околином. Кроз ове канале улази вода (у којој је храна за ове организме) у централну дупљу, а на уста се петура на поље. Осем тога у ектодерму може се раввити скелет од спонгиолинских влакана или од калцијум-карбоната или од силиката. Друга група су леаТерћа, она немају порних канала, и вода улави на уста, а около њих се развију наставци — питци, тентакли, који служе за машање хране. Пипци су увек у парном броју. Обе ове групе састављају једну велику групу под именом Сое1епТета а, која се карактерише тим, што централна дупља служи и као орган за варење п као оргап за разношење хране по телу, и што пемају засебних оргапа за дисање и крвоток. И код најнижих акалефа (неких хидроида) тело је још састављено из само два слоја ћелија а код других (Нудга, ово је једини род из групе Соејепегаја који живи у слаткој води, па и код нас) ектодермске ћелије добију наставке п ова влакна сложена су између екто- ш ентодерма. Ове ћелије са наставцима јесу први зачетак нерава и мишића и зову се нервано- мишићне ћелије. Код осталих акалефа ортанизација је већ сложенија, онш имају п мезодерм и из овога се развило галертно ткање. које служи као подлога осталом телу, даље развили су се мишићи и нерве, код неких се развио спољни китински скелет, а код неких унутрашњи од калцијум-карбоната, а и иначе им је састав сложенији. Тако код медуза (ПОазеорћога) које су 00лика звонастог илш као клобук, од централне дупље полазе радијални канали према периФерији и овде састављају кружни канал. даље имају око централне дупље прстен од нерваних влакана, у коме су уплетене ганглије (гомила нерваних ћелија), п из ових полазе радијална нервана влакна, најпосле имају засебне сполне органе и зачетке органа за вид. Код корала (полиши, Алићолоа) око централне дупље имамо бочне коморе и обе су у свези, оне као да немају нерава, најпосле код Сбепорћога и облик се тела променуо од радијалног постао је дугуљаст, билатерално-симетричан.