Rad : list za nauku i književnost

9284 ПА да а Ме јав. ИЕ.

вање љубавне страсти, да се она може служити различпим облицима; и што је још најважније, у делима класички“ песника било је пуно драгоцене поуке како треба схватати и описивати лепоту. Пан

Кад се с уласком у ХУГ. век укус људски почиње враћати од искључивог обрађивања класичких наука на народне говоре и народну поезију, онда се на овој почиње опажати јак уплив класичких песника, и ако се задржавала још стара тема песме. Љубавна страст у лиричкој песми почиње се склањати у одређене границе класичке лепоте а епска песма почиње испуштати нешто од оних многих невероватних прилика кроз које је своје јунаке проводила, тежити за истином пи класичком лепотом у описима људи п радња њихових.

Никад у Европи није било толико песника колико у ХУТ. веку. ;

Поједини западни народи бројали су пх на стотине. Лиричка песма узимала је све могуће облике да искаже различна 'товечија осећања, а епска песма прихватала је инструменат Вирђилијев п Омпров да слави отачаствена предузећа п јунаке пли да опева сјајнпе дане властелства, које је већу борби са мопархичким начелом изгубило многе старе политичке

· привилевије. ш у осећању политичпе пемоби не остало му беше пишта дражије од сећања на некадашњи сјај.

Кад у ком времену сећање на прошлост буде дражије од уживања у садашњости: кад сећање постане најслађа храна маште, онда ће увек песма имати нешто меланхолично, бегаће радо у прошлост или бар у природу али ће и прошлост ми природу улепшавати чаробном бојом.

Петрархова меланхолична љубавна песма; пастирска песма са својим чаробним елементом вила и вилинских бисерних дворова; епоси и приче из властелинског доба, то су били најпопуларнији шредмети п облици поезије аристократије пи богатих сталежа у Европи.

Али поред властелства, које се паслађаваше прошлошћу, У ХУТ веку поче опажаљп своју снагу и један нов сталеж, који се у толико јасније истицаше на видик, у колико се престо монархични више уздизаше над сурвином властелинских замака и привилегија. |

За тај сталеж прошлост пије могла пмати ништа чаробног јер је у прошлости он робовао. |