Rad : list za nauku i književnost

ев. 11. р | — ПРЕД ШЕКСПИРОМ 285

Он је мрзно ту прошлост са њеним разбој јначким замцима. страховитим аутодаФејима, суровим ба репу) немилостивим и лажљивим поповима. ~

Садашњост, ма како тешка још, била му је милија- од прошлости, и појпла га је бар надом на бољу будућност. Зато је и песма овог новог сталежа била друкчија од песме аристократске. Она је славила велике јунаке који су рушили стари а стварали нов ред ствари; опа је плела венце "Карлу У. најсплнијем борцу против старих политичних привилегија аристократије; славила мученике који страдаше за пову веру (протестанеку): сатирисала неваљалства Рима, смејала се старој лагарији и трговини поповској (мислим наречито па комички епос Пулчијев „Велики Морганте“) давала моралне поуке. (нарочито у Германији), исказивала смирена осећања и љубав божанску, прослављала отаџбину. Е

Не могу се мисли људске, особито у једном веку великих политичких и религијозних покрета, као што је био век ХУГ: свести, као материјалне ствари, у границе етнографске, али онако у опште, можемо рећи, да се она аристократска поезија најбујније развила под кровом богатих властелинских кућа у Италији, и на двору краљице Јелисавете у Енг леској, а она либералнија песма у градовима италијанским, обогаћеним радом и просвећеним старом науком, у градовима немачким. окрвављеним у борби за бољу веру и па двору шпанских владалада.

Садржина или тема песме не може бити оно по чему ће се поезија као вештина денити, зато ћемо се ми задржати у овом кратком прегледу само код неколико песника, који су поезију, не гледајући на садржину њену, дигли до велике моћи у описивању лепоте, осећања и природе, п који су са својим дивотним делима п данас популарни.

У оно време у Италији песпици као н вештаци и научењаци прикупљали су «ве око богаташких п владалачких дворова.

Кнежеви су. од кад их има на свету, најрадије штитили веште песнике, јер им нико није могао тако скупо платити оно пажње што поклоне науци и вештипи, као песник; нико. није способан као песник да сјај престола увелича, и да му сачува спомен у будућности.

Колико је обекурпших и незнатних владалаца које су само стихови каква велика шеспика сачували од заборава !