Rad : list za nauku i književnost

СВЕ ПП _ ПРЕД ШЕКСПИРОМ Са 298

је небо, љутито може бити за какав грех наших предака, пробудило у свакој кући слепе п несретне Италије! Грозна п гладна чудовишта, која остављате да од глади угину толике нежне матере са својом невином децом п прождирете у једном залогају оно што би их одржало целог живота, како много згрети онај, што отвори пећину у којој сте толико векова била затворена! Зараза п грамзивост пзјуриле су с вама из те пећине и тада код нас нестаде добре нарави, а ратови, раздори, беде угњездише се п неостављају нас више. Колико бБемо још од њих патити“ Али ће зар кад год и наша несретна отаџбина пробудити своју децу из летарђије, пробудити их узвикујући им крупним гласом: Шта, зар се нико од вас не осећа џ„уначан“ Зар нема ни једног међу вама који ће послушати своју мајку.“ (Сапко ХХХТУ).

Ађрпосто је увиђао као п његов савременик и земљак Махијавељи, и као што су домета многи разумни људи увиђали, да зло Италије лежи у поцепаности њеној не многе кнежине чији непатриотички тпрани у својим раздорима самш газе дозивају силније странце да и они газе слободу и понос народа пталијанског, (в. сатбо ХУП) зато п ако у његовом спеву ') има млаке хвале кнежевима Ферарским, он описује тиранију, ништавихо, себичности, крволочности и издајство дворова пи кнежева италијанских крупним црним потезима, а тај оквир обухвата исто тако кнежеве Ферарске као п све друге. |

Кад се људство у покварености веома осили, онда Бог, да покаже да је праведан, шаље тиране и грозна чудовишта и допушта им да над људима врше сваку нечовечност. О том има пуно доказа у историји, али зашто ићи у историју 2 „Не видимо ли и данас, да нам је Бог, који види да смо некористно и рђаво стадо, дао за чуваре похотне курјаке, који нису задовољни да сами ждеру наше месо, него су позвали иза планине и друге гладне курјаке да нас заједно брже прождеру“ (салјо ХУП). ;

Ариовт је живео на двору и нико није био вештији од њега да опише загушљиву атмосферу дворских беспослица ш интритантлука, која и у владаоца патриотичног замућује поглед и угушује врлине. „Онај ког је срећа истакла на висину

РА

1) Нарочито у сапћ. Ш1. Занимљиво је и то ла је ова песма, најслабија у Ари“ остовом епосу. Неки мисле да'с6е песник ту фотимице спустио у прозу. - -

УРАДЕ“ Е па НУ