Rad : list za nauku i književnost

св. ПТ. зе МА РЕД пеколикби 202

ЈА

Из разних политичких и социјалних узрока, у нарави и животу варошком у Италији ХУТ. века (особито у првој половини века) било је много распуштености.

Лабавост правила пристојности п природне уљудности налазила се у брачном животу и друштвеном опхођењу, па је прешла и у књижевност а нарочито у вештине.

У театрима се тада престављале најбезобразније прилике, у сликарској вештини најрадије се сликала женска. гола тела.

То је било Тицијаново време.

епска поезија морала је поред свег озбпљнијег задатка отворити врата савременом укусу. У осталом, епска песма још од времена трувера сматрала је као неко пскључно право своје да може по кад што бити слободнија у пој и описивању.

И у Арпостовом спеву пма прича и слика сасвим у слободи његовог времена, које су у временима веће озбиљности нашле увек критичара. Свакако наћи ћемо честом у друкчијим временима, но што је било Арпостово, да велики вештаци у описивању природе п живота људског одбацују убсвојена правила пристојпости, као окове своје вештине, али ми се чини да ће вештина л поезаја изневерити баш свој главни задатак, чим у такој слободи забораве на морали: ефекат који треба да имају.

Шекенир пије пикад пзневерио своју вештину, Ариосто је по кад што пизпеверпо !) али кривица није његова него века.

Друга је слаба страша Арпостове вештине у честим, претераним упоређивањима п употреби необичних метафора. 2) На том је боловала стара европска песма (Трувера и Трубадура), а болест је дошла из Азије преко арапске пи шпанске поезије у књижевности других западних народа. Она се увек најбоље видела у описивању женске лепоте. Џесничка литература Италијана била је у том погледу заражена шпанским укусом, у оно време Карла, У. и Филипа ШП. кад је било златно време шпанске поезије и кад су шшански драмски песници

5) Вид н. пр. | Ресјев-у, сцену с Маријапом.

2) Као н. пр. кад се вели да су уздаси јунака, могли ломпти горе и питомити тигрове, да су се сузе ваљале као бујне реке, ди је срце драгино хладна стена коју потоци сува растопити не могу и т, д.