Rad : list za nauku i književnost

НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА

и

1 гоРЊИ ДОМ |

(Свршетак).

Из овога што смо до сада тек у кратко навели ппак довољно јасно излази, како се: збиља горњим домом не може постићи она цељ, коју заступници п браниоци те установе највећма имају пред очима. То се у осталом осим самога теоријскога резоновања може веома лако доказати практичким искуством и Фактичким положајем у свима оним земљама, где горњи домови постоје, или као историјски остатци из "већ преживеле епохе државнога живота, пли где су уведени услед мајмунисања страним „узорима“, а нарочито по примеру Инглеске, или под утицајем оне старије Т. н. „рационалне“ теорије о уставној монархији, пли најзад као заостало наслеђе странога господарства,. као што је било у многим немачким државама, где је тај горњи дом заостао одиста као наслеђе из времена Францескога господарства.) И збиља, какву моћ и какво значење имају горњи домови у тим земљама% Да ли се икада чује и води рачун о њиховим расправама, дебатама и одлукама и да ли је пкада некоме од тих горњих домова пепало за руком да спречи, умери или поткуси какву ма и „прехитрену“ пили одвише „радикалну“ реФорму или одлуку доњега дома онда, кад је јавно мишљење такву реформу доиста енергички тражило и кад је народно преставништво, наслањајући се на огромну масу и већину у земљи, стално и непоколебиво остало при своме правцу“ То се најбоље и најјасније посведочило и показало опет у кла-

1) То нарочито напомиње Швајцарац Н. Езећех, Намађцећ Фег ргасизећ. Ропшк П. стр. 220. ·

омаастаљеинаи