Rad : list za nauku i književnost

ев. 11. ! | _-_ ПРЕД ШЕКСПИРОМ | 299

којим су у срца гађали. По њеним нежним образима расута је била у благој смеси боја љиљана и руже; нос јој је био '"вавршено правилан. Црвене усне сакривале су или су показивале, како им је кад мило било, два низа бисера. Из тих изванредних уста пзлетале су нежне и благе речи, које би ублажиле п најтврђе срце. Ту у околини се рађао онај чаробни осмех што је опчаравао п заносио сваког који их је погледао: њен врас био је округао као у статуе; гуша јој је била као млеко бела, а груди таласале су се као вали уз обалу мореку кад се боре с поветарцем. Руке су јој биле у доброј пропорцији, а прети нешто дуги и танки на врховима. На њеној руди, малој п врло белој, ниси могао спазити жилицу. Један вео, кроз који ни Аргусово око не би могло ништа видети, сакрпвао је остале чести тела јој, али лепота свега што се видело, била је поуздан јемац за лепоту осталог. На повлетку, лепа мала ножица, носилаје ту целу чаробну грађевину ша

(Наставиће се).

5 Сапјо ХХТУ.