Rad : list za nauku i književnost

св. Ш. _ НЕКОЛИКО -УСРАВНИХ ПИТАЊА = 905

хтели некако у.слици да преставимо то цело већ наведено и претресено теоријско о оновање о главноме значењу и главној улози торњега дома, онда би смо од прилике А ДОБИ (народни) дом да замислимо као некаквога ненскуснога, 'ватренота и страснога дечка, који јури напред те хоће да пренагли, да се занесе страсношћу, да апсолутно. господари. а горњи дом преставља пскуснога, мудрога п обазривога старца, којп онога дечка умерава п зауздава, благо опомиње а понекад богме и строжије припрети, те се дечко тргне, покуњи и прими добар савет. Доиста, то је све веома пепо смишљено, али је само штета што у истинском, реалном државном сживету не иде све тако патријархално и Фамилијарно, као што се у теорији апстрактно ·може замислити. У реалном политичком животу разне друштвене групе, које су састављене из разних елемената п престављају разне правце, никада нису међу собом у некаквој идилекој, лепој хармонији, где једна другу допуњује, исправља и потпомаже; то може само да буде теоријска варка, наиван теоричарски поглед каквога питомога научника за својим писаћим столом. Али у самој ствари, 'у 'самој суровој јави политичкога живота и покрета устави, установе и подела политичке моћи ни мало пе зависе од апетрактних логичких закључака или од основаности и „разумности“ извеснога теоријекога учења, него то све. зависи једино од свагдашњега стања друштвене поделе и од јачине и моћи оних социјалних група и интересних заједница, које једна према или управо на супрот другој стоје. Ту се дакле међу собом боре и јагме о политичку власт ти разни друштвени елементи и која социјална група у датоме тренутку има најјачи друштвени ослонац, највећу друштвену ! моћ, та ће над другима овладати и саставити у својим рукама п највишу политичку власт. То је динамика данашњега политичкога живота и покрета. Ту је дакле борба а не хармонија, у место узајамнога слагања и допуњавања ту је непрестана тежња појединих друштвених група, да једна над другом овлада и политичку моћ у своје руке добије.

Према оваквом једино правилном основном погледу на устав и политичку организацију нијенимало тешко извести закључак о правоме, истинскоме одношају између горњега и доњега дома. Чим имате два дома, у којима седе разни друштвени елементи, сваки ће од њих сасвим природно ићи за тим, да његов глас буде пресудан у политичким и 'законодавним