Rad : list za nauku i književnost

св. ПГ - одломци из ДНЕВНИКА ЈЕДНОГА ЛОБРОВОЉЦА | 325

стигне више Ресаваца. У исто време са Језера одељење мајора Мил. Павловића помакло се напред. Тако је Хрватовић 12 авг. у вече имао: 16 батаљона 12 тешких и 4 лака топа, са 2 ескадрона, а војска му је била распоређена овако: на десном крилу мајор М. Павловић са 5 батаљона, допирући својим левим крилом до Преконога, у центру мајор А. Јаковљевић са 5 батаљона, а на левом крилу 6 батаона под командом руског капетана Шчорбе. Заједнички Фронт био им је окренут западу, т. ј. Алексинцу а одступница им је била на А. Бању.

Из ових положаја Хрватовићева је војска јуче (18. авг.) одмах · после подне ударила на Турке и наваљивала поглавито на лево турско крило. Борба је била упорна и трајала је скоро до 9 час. у вече. Наши пешаци догонили су се до под саме турске шанчеве, али их нису могли узети. Наши су се многи људи изранили и изгинули, али општи резултат јучерање борбе скоро је никакав. Турци су с почетка били овим неочекиваним нападом с бока и леђа јако изненађени и запрепашћени. Држали су да ће одмах за овим Хрватовићевим нападом на њино лево крило и позадност еледовати и снажан напад Черњајева с Фронта и деснога бока, што би их (Турке) довело у страшан и погибелан положај. Али кад видоше да их Черњајев од Алексинца не напада, Турци се мало приберу и прикупе сву силу против Хрватовића, а једна наша патрола јавља да су око +—9 часова по подне довукли и знатна поткрепљења с оне стране Мораве, (од Али-Сајибових трупа) нарочито пак дојурило је много Черкезије. Овако прикупљени Турци су одбили све нападаје Хрвзатовићеве војске, која је брејно била много слабија од турских трупа истурених против ње, а овамо је била нападач. Ваљда да се заглади та погрешка Черњајевљевога јучерањег мировања, опремљено је јутрос оних 28 батаљона да ухвате свезу са Хрватовићем па да уларе заједнички.

Да се вратим дакле на причање шта је било јутрос са она 28 батаљона.

Док се војска пострајала њен командант потпук. Караџић нешто се живо разговарао с Комаровом. Војска каа море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две срп. војводе — Караџић и Комаров! Разговор мора да је важан, јер се води

пак да на левој начини Али-Сајибу „такође један „Шуматовац“, већ се наша војска око Алексинца 12. и 13. авг. у главпоме одмарала.

На једном месту (Отаџб.“ св. за септ. 1880 стр. 264.) г. Владан вели да је „врло могуће“ да његови датуми после шуматовачке битке нису тачни, али, вели, ни један од г.г. официра и команданата, који су у рукопису читали његове белешке, нису му учинили никакве примедбе о датумима. Да г. Владанови датуми нису тачни то је не само „врло могуће“ већ је Факт, и по мом мишљењу г. Владан не би требао да се заустави на простом признању да је „врло могуће“ да су му датуми погрешни, већ сад натжнадно требао би да покаже п где су поррешпи, и да погрешке исправи. Иначе може се десити да се ко доцније покуша служити његовим белешкама као материјалом, па ће се због погрешвих датума наћи у забуни, јер погрешност датума чини те се и у току догађаја пи у распореду предувиманих мера не види она логичност и узрочна веза какве је у ствари било. Што пакт. Владан вели да мугл.официри и команданти нису ништа примећавали о датумима, то је један узрок више да г. Владан ваља накнадио сам да пиеправи своје датуме, јер се ето не можемо надати да ће то учинити г.г. официри, пошто они нису ставили никакву примедбу, а овамо су датуми Ффактитки погрешни.