Rad : list za nauku i književnost

380 | | НА / = Пе св. 1,

-.. 0, напред, напред! — и ми пођосмо по шуми прикупљати људе и приправљати се за други јуриш!

аи

а

— Ух, за бога, господине, зар још не спаваш! Видиш ли да се ово већ бели зора; како је то врашко писање по сву ноћ 2! — Спавај, Иване, спавај, сад ћу и ја. _(НАСТАВИЋЕ СЕ),

! Г. Владан Ђорђевић, који је овај наш први јуриш са Кириловим гледао мало · поиздаље, описује га овако: | „Чим се та наша одељења спустише низа страну онога виса, на коме смо "ми код батерије стајали, осуше се у дољи плотумн, који одјекујући по оној шумом обраслој долини, много страшније звечаху ва онога који слуша изван борбе, него за онога, који се налази у узбуђености саме борбе“... (Хм, хм! не бих рекао г. докторе; да сте онда били тамо у оној „шумом обраслој долини“ сигурно бин друкчије. мпелили). „Страт плотуни с којима Турци дочекаше наше прво одељење, није ни мало заплашило наше „пластуне“, јер не прође дуго, а по шуми испод (9) наших ногу (од те шуме до „ваших ногу“ било је најмање 2000 метара) вахори се громовито „ура! ура!“ и линија барутнога дима који се из шуме подизао на ономе месту где су од прилике могли бити Турци, стаде се све више пењати на вис, на, коме стајаше Сулејман-пашино крило, а то беше јасан знак даје наша шака руских добровољаца потнсла Турке, пошавши сигурно „на 'штики“. (Отаџбина“ св. ва септ. 1880 год. стр. 266.). у У осталом у г. Владановом опису борбе 14. августа 1976. год, има неких Фажтичких погрешака, које ћу споменути кад на њих дође ред.