Rad : list za nauku i književnost

св. ИЕ. НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 2 259

већ били довођени у варош и троица између њих беху у Лондону три године (1829—281). После три године припитомљавања беше решено да се врате натраг у отаџбину. — Они су до душе били доста припитомљени. Тако је један носио рукавице, чешљао се и волео је јако да му штиелетне буду увек наФиксоване. Управо је био кицош. Сем тога научио је доста Француских, енглеских, пшанески и португалски речи. Они су заиста били одведени у отаџбину а после године дана, кад су дошли да их посете и виде, е да ли су што год помогли земљацима — шта мислите шта су нашли: 81 Не после године — него после врло кратког времена они заборавише и напустише сву своју науку — потонуше у море дивљачког живота — примивши све старе обичаје. Голи, масни, мршави као и остали суграђани, задаваху евроиејцима врло велике муке да их увате и натраг у Европу донесу. Исто ће тако бити узалудан и овај посао у Паризу. Мисли се да се једно мало дете на сиси, почне обучавати, не би ли се могло успети, да се бар колико толико приближи цивилизацији европској. — Рекли смо мучан и узалудан посао с тога, што је еволуција човека скопчана са не појамним другим тешкоћама. Два непобитна закона упливишу на развитак једне индивидуе: наслеђе и прилагођање. Умножавањем задобивених особина и наслеђем истих, могла је једна врста животињска, — као што је човек — да се на ступањ данашње дивилизације попне. Но да је се могло ово поступно и непрекидно усавршавање с колена на колено преносити — наслеђивати — потребне су биле не године — него векови. У тој непојамној серији од година мозак је човеков морао пролазити, кроз истинске и дуготрајне трансформације — а не кроз моментне промене које су имитацијом задобивене. ( тога, све што се буде радило, па да исти дивљаци, за што краће време на ступањ данашње културе попну — све ће велимо то бити узалудно. Ове навике — сав прогрес, који они буду за кратко време учинили — биће исто тако и кратког века. Те моменте навике, те управ имитације ће се заборавити, чим престану да на њих више дејствују. Слично свом елучају имамо примера и у нашим школама. Често се чудимо, како један који је учио природне науке или другу коју другу грану — после дугог школовања — ништа готово рећи не зна — а овамо се зна да је рецимо био све отличан ђак. — То је отуда — што; се ти науци несу прогресивним и лаганим путем стекли — него науци моментни и брзи — који се добро науче пред „црни петак“ —- али и који се после њега на мах забораве. — Ту дакле наука није учинили готово никакову трансформацију мозга — није проткала тај мозак — нојје се само као нека повлака моментно. показала на површју нервне системе — па је моментно и излапила.

Када се летимичви поглед на све ово баци — што до сада пређосмо — може се закључити ово: Да су како дивљаци са Огњене земље — тако и у опште сви други дивљаци у стању интелектуалног застоја. Но тим нисмо казали да они несу у стању да се из тог интелектуалног застоја, из те интелектуалне лењивости исчупају и пођу путем напретка. — Они су необрађени —- али су у