Rad : list za nauku i književnost

358 | | РАДО | ОН ШЕ

"ради неки чувари пред њиховим отима шелцовави били. Пошто су

ах пелцовали, они су ону рану са стрплењем подносили и завијали.

Ието је тако било и са фотографијом. Када је први пут апарат био на љих управљен, а нарочито када се онај поклопац дигне они су усплахирено бегали и то људи су иза згурених жена трчали, као бајаги да се оне џре изложе опасности. Но доцније после мнотих напора успе се, да се верно сниме. |

Сем тога, једва су имитациом научени, да обуку гаће. 0 свему не имађаху баш никаква појма док сада, гледајући непресгано сакупљени народ око њих, који је од главе до пете обучен — почињу и ови а нарочито жене, да свој кожни огртач тако подавијају, да тим се што мањи део тела види. Жене се неке почеле умивати и и сваки час рукама дотеривати.

Имајући чешћи додир са публиком — научили ву се да на позив дођу. Тако сам ја једну жену звао, она дође к мени смештећи «се, ја јој пружих руку и пошто се руковасмо спустих јој 10 сан"тима. Исто је тако и од других врло радо примала. Пошто је отишла

_ на место, она је дала свом детету да се пгра. Веле, да кад им је први пут новац дат, они су га одмах бацали у уста, као мала деца. „Доцније, пошто су увидели да није за јело, бацаху у ватру на велико незадовољство дародавцима, а већ после 3 месеца научени су да чувају, но разуме се да ни појма немају о његовој употреби.

Шето тако раде п са колачима и другим посластицама. Шећер им се чини пријатан, а тако исто једу и леб и воће са задовољством. Но од свега тога, најволију, када им ко полукрвави биф"тек пружи. Е

Што св тиче кујне — ту се држе старог обичаја, бацајући месо у ватру, и пошто га умељају у врућ пецео, кидају га са зубима. На лађи која их је довезла, нуђено им је кувано јело, но то су одбијали.

Што. се пића тиче, ту је учињен само толики прогрес, да из бокала воду пију. Први пут када су дошли, они пошто ручају, иду на валов и као друга етоки воду пију.

Најрадија им је рана месо и то: јагњеће и волујско — разуме -се пошто немају човечије и морског пса. Даље радо једу леб, а нарочито много прождиру морске шкољке, бацајући их једнако у ватру да се отворе, па и пе чекају да се испеку.

"Сем тога волу да пуше дуван — чији дим гутају. Постељу имају од сена — и добро пазе да им се оно не промени.

то то је у главноме начин њиховог живота и успех ако се сме рећи, који је за ово време учињен у погледу припитомљења. Неки назиру да их доцније, пошто буду учинили већи прогрес припитомљења — треба одвести у Огљену земљу, да веле, колико "толико буду од користи њиховим земљацима. Али је искуство алоказало, да се то само илузорне наде. Овакви су дивљаци