Rad : list za nauku i književnost

| 5

св. 11. : : __ КЊИЖЕВНОСТ 321

гове књиге. Стално га пратити не можемо, јер би морали отегнути врло овај реферат.

Писац није разумео који је материјал требао да унесе у своју расправу, нити је унесени умео да групише како ваља. Разноврсним појавима интелигенције није посвстио ни трећину књиге (само 20 страна); остало су, сем једног цитата из Дарвина, анатомски и Фивиолошки подаци. Први део изгледа пам да је исписан из разних „листова за забаву и поуку“, као што су „Сагелацђе“ и „Јавор“ (који су одиста неколико пута цитирани), и то су канда ти други“, који ву у друштву са Бриксом итд. дали материјал писцу за ову расправу. Истина и у таквим листовима има прича интересантних за читање и често корисних података, ама кад се поред књига Хузоа и Вунта и г. д. траже подаци у „Јавору“ и код неких пријатеља у Београду — онда то не обећава много да ће цељ књиге бити постигнута. А та је цељ врло велика, врло претенциозна: Ево како ју је сам писац поставио: „Цељ је њена да на основу десцендентне теорије, објасни поступно развијће људско, да покаже једнакост и једнообразност у саставу код човека и животиња. (То неби требало да је цељ књижице „о интелшљзенцији човека и животиња“, која има само 12 стране), на основу те анатомске сличности да опите, који. су на животињама прављени, на човека пренесе. Даље ће да покаже где је инте..игентност људска, у чему се она вастојиг — да изнесе таЈанствено умовање животиња, како се са постепеним развијћем нервне системе — почев од корала па до човека — и свест посгупшно развијала“. — Тој тако лепој и озбиљној цељи писац овог дела није ниу колико одговорио, ваљда за то, што није умео да одговори. У књизи се налази неки материјал без свезе, уредбе и користи. Да поменемо само да се из Дарвина цитира, поводом кратког описа нервне вистеме код инсеката, једно место зцест страна дугачко, у коме се товори и о томе како лове мачке и пси. Да ли џисац зна за што је утрпао ове стране Да ли није за то, да би се штедрота г. министра могла обилатије излити, Ако је то, онда је нелогичност тиме извињена, јер се министарству даје прилика не само да богатије обдари једног комотног писца, него и да два пут плати и о своме трошку штампа једну исту ствар.

Сем тога што је материјал, који је имао да уђе у ову расправу, рђаво одабран, а још горе уређен, у истој се, под гарантијом „најновије науке“, протурају неки сасвим погрешни погледи, и — што је још горе — нека сасвим неистинита тврђења. Да спомевемо само главније погрешке.

Аутор је нашао за нужно да престави састав и развиће нервног система код свију класа животиња, па је у том равлагању, (које

ни у колико, није Ми својој цељи) учинио ове знатније омашке.

мр

да сепије вели да има ганглионе, који су „расејани и нису један с другим спојени“ (стр. 89), међу тим је сигурна Ствар. да су сви ганглиони код цефалопода спојени анастомозама.