Rad : list za nauku i književnost

се с о

св. Пе : КЊИЖЕВНОСТ

позитивно на ово питање. Али, кад би нас посматрао по ближе, осетио би на мах како је грдно преварен, јер би видео, да је оно кретање само неко мување без одређене цељи, без плана и реда. Све живо код нас осећа и види, да ништа готово не иде како би ваљало, па виче из гласа за реформе, које би нас покренуле напретку; ко бајаги и ради се нешто на тим реформама, али кад прегледамо ресултате тога рада, ми видимо да стојимо, јер се све реформе код нас даду свести на оно фатално: то пшсто, само маљо друкчије.

Да се запитамо: одкуда то све тако 2 Отуда, што су реформатори наши, спортмени, који су били предузимали да раде нешто, не по каквоме дубље смишљеноме плану, по коме би се напредак хармонично изводио, већ по своме личном расположењу пи наклоности. Сваки реформатор наш има своју особену врсту спорта, и онда, кад дође смена, они, који смене своје претходнике, и не разбирају, шта су радили они, чије су место заузели, а камо ли чак и неки десети, пре њих. Или ако су каткад и разбирали, они то нису чинили рад саме ствари, већ због тога, да би видели, неби ли ма у чему могли бити ориђинални према својим претходницима. Неће они само део славе, они је хоће сву, а тога, мисле они, не би могли добити, ако би наставили рад у ваљаноме правцу некога другог, за ким су дошли. да то се и јесте код нас све почињало, а ништа не евршавало. За то је многа ствар напуштена пре но што је и могла показати |есултата својих, а прихватана друга, која је била исте среће. Отуда је бивало, да је м'оти, очевидно добар сад напуштен да се запарложи, а други или није подизан, или и ако јесте, био је исте судбине као пи први. А то све није напредак.

Ако је и у којој грани државне управе било такога рада, било га је доиста у просветној. Ни десет од сто писмених људи у Србији, после тако дугог времена од кад су код нас уведене тпколе, довољан је доказ за наше тврђење. Ова грана државне управе, по природи својој, најмање има посла е политиком, у нашем обичпом смислу ове речи, па ипак, шефови ове гране, само по изузетку, нису сматрали ту политику као главну своју бригу, главни задатак свој као споредну. За то су стручне послове безбрижво поверавали шефовима својих канцеларија, а ови су опет гледали да се покажу и достојним тога поверења тиме, што су ревноено концептирали, па често и преписивали те исте концепте. И у министарству просвете била је главна ствар: администрација и канцеларијки ред! А унапређење просветег Ни десет од сто писмених људи! |

Да приђемо ближе нашем предмету. Некада су све наше школе биле окићене српским земљописним картама. Још 1844 год. деца су могла проучавати своју отаџбину из карте Србије од Бугарског. Доцније 18250 г. дошла је карта од Јована Миленковића. 1898 године, српске школе добијају читав низ великих карата за зид: школска мапа уњажевествља, старе ти војводиме (Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе, Славоније и т, д.; плљланиглоб, маша европе. Осем тога леца добијају и руџни атлаг. Ове то беше израђено у нашој држав-