Rad : list za nauku i književnost

860 ИН Е ЕТ Ел о - св. 11.

нистарска, то ћемо оставити на страну. Ми ћемо у главним цртама реферисати, шта се у овој књижици налази, и у колико је пишчева _ мисао погодила, уда је књига одговорила пељи којој је била намењена“. Ово чинимо и с тога, што би се — оскудицом књига такве врете — могло и у будуће десити, да се она препоручује, тим пре, што се предузетим уређењем наших основних школа мисли да уведе и познавање геометр. облика.

" Пишчева је намера била „да народним учитељима пзложи материјал, који се из геометр. обликословља у народним школама предузети има“. Но она „уједно треба да буде и ручна књига за ученике“, с чега је писац узимао „у обзир умни развитак ученика у основној школи“. Но и поред тога двога, писац „не сумња“, да ће се она моћи употребити и у „дољној зитнавнји“.

_ Као што се види, писац је хтео да задовољи разноврсне потребе, спремајући књигу, која треба да буде удесна и за учитеље, и за ученике основних школа, и за „дољне“ гимназије. Јасно је, колика је тешкоћа постићи све ово. Колико је пак у томе био срећан, видеће се из следећег претреса његове књижице.

Рећићемо у напред, да је с оваком разноврсном цељи учињена само збрка. Она је узрок, да је с једне стране наука доста изгубила од свога, а с друге да су још неразвијепи ученици оптерећени стварима, које су за њих излишне. Поред тога долази још и неудесна терминологија и доста нечист језик. Поетараћемо се, да ово покажемо.

Књижица је подељена на два дела: на планиметрију п стереометрију. Пре њих је доста простран увод.

У уводу се почиње најпре с телом. После тврђења, да је простор бескрајам, каже се: „Простор се даје делити и сваки његов део опет је простор, који се опет даје делити и т.Д. без краја. Простор који је потпуно омеђашен, зове се тело.“ И одма ва тим, „стол, сто-

· лица, табла, клупе и т. д. су дакле тела“...

Ови први редови пишчеви сведоче, како су појмови смешани и збркани. Ако је књига писана за ученике основ. школа, онда нашто почињати с бескрајношћу чростора и његовом деобом без краја; хоће ли деца моћи замислити геомет, тело, као један такав потпуно „омеђашени“ део простора 2 Но кад се већ почело с тиме, што се није продужило и даљег Откуда су „бтол“, столица, клупа и т.д. „омеђалпени“ просторир Зар то нису Физичка тела састављена из материјег За што се бар не постави разлика између тих тела што нас окружују (физичких) и геометријских, која се само замишљају. Кад ученици могу да појме бескрајност простора и његову бескрајну деобу, онда зашто не и геометр. тело г Отуда смешно долази, да су „стол“, столица и т. д. геометр. тела!...

За тим се говори о „плочи“: „Међе тела зову се плоче“. ,„„Овака плоча даје се делити и сваки њен део опет је плоча“. А доцније: „Где се плоче састају, налази се ивица. Међе плоче зову се линије. Ивице су дакле линије“... -

Поред оваквог објашњења, па још и поре вамога назива „плоча“, који треба да означи геометријску површину, морају деца добити