Rad : list za nauku i književnost

ав з НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА па 41

тичу теорије о преставничкој влади, "ни једно не беше предмет већега спора п претреса, посебице на копну јевропскоме, но што беше пштање о два дома, као што га називају. Оно је у лого већој 0 за ил о ш обратило на се пажњу лиислилаца но велики број других десет пута важнијих питања и то су питање управо сматрали као неку врсту мерила (рлетте (е топеће), према коме ће се- познати с једне стране пристаоци умерене илп ограничене Де а с друге стране пристаоци демокрације неограничене“. Види се дакле да је п данас још то пштање предмет великога и пространога научнога спора и претресања међу ауторима и да се тај други или горњи дом сматра као нужна п савремена установа п од стране самих демократа, само разуме се „умерених“ демократа, који неће неограничену демокрацију. Шрема томе онда није чудно. што се рефлекс тога јевропскога публицистичкога мишљења појављује п у нас, што дакле и у нашем скроз демократскоме друштву има данас доста политички образованих људи п државника, који су озбиљно убеђени о потреби таквога другога или горњега дома, јер га сматрају као неопходну уставу за одвише бујну струју демокрације, као нужнога законодавнога Фактора, који ће умеравати пренагљености и сувише преухитрена, можда довољно непретресена и неразмишљена решења народнога преставништва. Свакојако се дакле ту горњи дом сматра управо као обележје и карактерна црта тако назване умерене демокрације, јер је управо он тај модератор, тај орган који умерава и ограничава. Тако се мисли у извесноме делу јевропске публицистике, па тако од стране повише људи и у нас. И сад кад смо ово напоменули и навели | већ ће свакоме бити јасно да говор о горњем дому, о његовој потребности или непотребности, није нимало сувишан и залудан, него је напротив веома савремен и потребан. Кад озбиљни политичари и државници дају горњем дому тако велико савремено значење и за данашњу државну организацију и држе с тога да га ваља увести по где га пема и где га никад није било, онда свакојако наша публицистика има дужност, да се тим питањем забави и да гледа да на

8 Ј. 56. МШ, Бе сопуеглетеп! гергевепван , сћар. ХЛ. стр. 214. (Ми наводимо овде по Францескоме преводу Миљеве књиге не имајући баш сада при руци српски превод г. Влад. Јовановића).