Rad : list za nauku i književnost

МУЊЕ ==

ПА о : БАД и ; св. Т.

ника бити оптужено, колико осуђено а колико њих ослобођено“. А о правилности у женидби чувени статистичар Кетле овако говори: __„Међу социјалним Фактима, није ни један толико важан и ни у једноме не изгледа да има толико слободне воље колико у женидби... Али и женидбе, кал их човек посматра са општег гледишта, врше се стаквом правилношћу да можемо веровати да се и оне покоравају упливу неких узрока, који су ван сфере индивидуалне радње. Шта више, женидбе у којима се, како се држи, огледа наша воља и наше премишљање, лешавају се с већом правилношћу но смрти. Међу тим човек се не предомишља хоће ли да умре или не, као што то тини кад хоће да се жени“,3) | Е

За доказ ових навода ево неколико статистичких података. У Француској је због злочинства, у 1874. години оптужено 0228 а ослобођено 1056: у години 1878. оптужено 5284 а ослобођено 1049 _а у години 1872. њих 6498 оптужено а 1805 ослобођено. Кроз све три године на 100 оптужених дође у средњу руку 21 ослобођен.“ Самоубиства се тако исто правилно понављају као и злочинства. Тако је' године 1810. било самоубилаца 5472; године 1364. — 5617: године 1878. — 5525: а у 1872. години 5275 самоубистава. Као што се види варирање врло слабо. Бројеви ванбрачне и законите деце такође ву стални. У Француској рачуна се годишње: 300,400 жени- | даба. 884.000' деце законите, 67,000 ванбрачне, 44.000 мртворођене, а 845,000 случајева смрти. Ове су циФре из године 1879. и понављају се од това времена сваке године са малом изменом.) Премашио бих своју циљ, ако бих претрпао ово место оваким подацима, — којих хвала богу сад већ има доста — а држим да је и оволико довољно за потврду напред постављене хипотезе, да у друштвеним појавима | има законитости, да дакле има и науке о друштву.

Пошто смо видели (разуме. се, колико је то могло бити из овог кратког прегледа), да и животом инливидуе као и животом друштва владају закони, који постају предметом Социјологије, остаје нам, да у главним цртама обележимо круг ове науке. Нема сумње, да ће изнесена слика бити врло непотпуна, јер да се схвати домашај ма какве науке, треба ући у саму науку. Отуда и дефиниција какве науке у напред, биће јасна само онима, који су колико толико познати са самим Фактима, што науку састављају.

Социјологија · дакле почиње са човеком. Она мора да испита све спољне и унутрашње Факторе који га чине оваким или онаким; у прве долазе: клима, земљишни облик водоравни и висински, мине рално богаство, Флора, Фауна и т. д., у друге: човекова Физична, осећајна и интелектуална страна. Пошто овим путем изнађе и утврди. начела, што владају животом јединке, она приступа комбинацији ових јединака, друштвеним агрегатима, малим и великим, простим и.

12 Тр, Сбтатауе Ге-Воћ у поменутом делу стр. 6—7,

8 Ови ови статистички подаци узети су па. поменутог дела Др. Ле-Бона.

стр. 1Т—9. Ко би зажелео да има више података ове врсте, наћи ће их лепо разред ~ ', а пњ ја | о о а +

ђене у делцу: „Један лист ив физике! социјалне“ од М. Ракића, страна 48 па даље,