Rad : list za nauku i književnost

св. _ ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ СОЦИЈОЛОРИЈЕ - 68

питања доиста одговора нема. Јер за ту врсту појава нема предвиђања, нема вероватноће оваких или онаких особина или догађаја, ша нема ни науке о њима. Али има нечега у животу индивидуалном, о чему се може са великом мером вероватноће, и још више, са великом мером извесности говорити, у чему има превизија, генера“ лисања па и науке. То су појави растења, развитка, строја и Функција живота индивидуалног, који су — изузев анормалности општи и заједнички свима индивидуама, па ће бити и новорођеноме. (Овде има предвиђања јер има и законитости. Али ми можемо да идемо и даље. Можемо да нађемо превизија и у појавима који су специјалнији, већма везани за поједину личност, дакле биографски. Ма да је, вели Спенсер, време, када ће се која детиња способност развити, различно, јер то бива код некога брже и раније, код другога спорије и доцније, ипак и у том развићу има нека законитост, на основу које смо у стању да тврдимо, да дете неће бити у својој трећој години математичар или драматик, да у својој десетој години-неће бити психолог, нити ће имати ширих политичких погледа, док му се још ни глас није променио. Џа и о његовој ћуди можемо да изнесемо таквих предвиђања. Хоће ли се, на прилику, оженити или неће, то не може нико у напред рећи, али се може казати, ако не са извесношћу а оно са великом вероватноћом, да ће се и код њега у извесно цоба развити жеља за женидбом. И ма да нико не може рећи, хоће ли имати деце или не, може то, да ако их узима, да ће мање или више имати и очинских осећаја.

Шта из свега излази Да у животу индивидуе има специјалних појава, који се не даду прорећи, за које нема генералисања ни наукс. Појави ове врсте састављају биографију индивидуе, која је посебна за сваку јединку. Али у животу индивидуе има и појава општих , заједничких (у већој или мањој мери), за које поред свих могућних изузетака и неправилности код појединаца има предвиђања и законитости те тако постају предметом науке. За агрегат индивидуа т, ј. за друштво вреди ово исто, само још с тим (што Је: напред на једном месту већ споменуто), да се овде паралишу и губе изузетни мотиви, те је отуда и правилност социјалних појава већа и све већа, што у посматрање узимљемо већи број индивидуа. Међу многим примерима ове правилности, за чије сазнање имамо највише да благодаримо статистици и статистичарима, ја сам изабрао само два три, да их овде изнесем, али држим да ће иони бити довољни, да и најневернијег увере о законитости у социјалним феноменима.

Ко би могао на први мах и помислити, да се, на прилику, самоубиства, злочинества и женидбе врше с неком правилношћу, да су и они нужна последица ранијих прилика, раније стечених узрока: Изгледа, да ако и у чему има слободне воље, има је у томе: хоће ли се ко убити или оженити. Па ипак и у овим појавима „наше слободне воље“ има такве правилности, да „ми данас можемо у напред рећи, колико ће за неко извесно доба у некој земљи бити женидаба и то, колико момака а колико удоваца; колико ће бити злочинстава и каквим ће се оруђем извршити; колико ће преступ-'