Rad : list za nauku i književnost

– У > 7: у –=о ви ЈЕ ~ 7 НАУЧНИ ПРЕГЛЕД (2

Хемија.

Хемијски радови г. Марка Лево.

М. Ј. Песео. Џђег слеп Чеп Магдајакоћ Апћећел Еатратоћ, (Алофпарћ ћу фали). Вемећфбе Фет Фешзећ. сћет. Сезећ. УП. 1290.

М. Ј. Цесео. Џђе: Фе Мећалопзаште Вемећје 4. 4. сћет. безеј. 1Х. 705.

Масђог Меует ила М. Шессо. Хл: Сопзшићол Фез Заштака па Уајепх Чех 5пекебо. Вемећее 4. 4. сћет бСезе!. УП. 1747.

Масфог Меуег иза М. Бессо. Џђег Фе Сол иноп Фег Ататаолишиуетта тлееп чпа4 Чех заттакх. Вемећђе Фег 4. сћет. Сехе!. ХШ. 288 и 986.

Мћофог Меует пад М. Цессо. Бушћеке (де: Ргорујпитојваште. Вепећке 4. 4. ећет. Севе!. 1Х. 895.

Минералогија.

— Српски минерали. — Међ минералима, који су до садау Србији нађени, постоје три Феле, које су први пут овде пронађене и које су по томе за гас од особеног интереса. Те три српске минералне Феле јесу: Милошин, Гамаиградиг и Милатег. Како ови минерали, сем првога, нису описати, у обичним мануалима минералогије, те се српски наставници јестаственице не могу ласно са њима упознати, то ћемо овде изложити њиове карактерне особине.

Милошин. Напао га је Хердер, године 1885 на Рудњаку у крушеватком округу и дао му име за спомен кнеза Милоша. Његови синоними јесу: Милошит им Сербијан; ово последње име предложио је Брајтхаупт. Особине овога минерала описао је Хердер у Погендорфовим аналима за Физику и хемију од год. 1889 уој ХБУШ. стр. 489. и Брајтхаупт у журналу за практичну хемију од године 1888. уо]. ХУ. стр. 807. ,

Милошин не кристалише већ је аморфан. Прелома је шкољкастог или глатког а кад што и земљастог. Тврдоћа му је 1—а, а густина 2,,/. Боје је затворено-плаветне или плаветникасто - зелене; на огребу је иста боја, само мало отворенија, таман је или врло слабо светлуцав; по ивицама је слабо прозрачан. Милошин је крт, у води пућка а за језик приања. Пред дуваљком је нетопљив и врло се мало раствара у хлоро-водоничкој киселини. — Овај се минерал састоји из алуминије, хромоксида, силиције и воде; сем ових главних састојака налазе се у љему и незнатне количине кал. ције и магнезије. По Керетену, који је овај минерал анализирао, у Милошину има: ~

510, — А 0, — бр 0,— бад— Мео — но 20,20 — 45,01 — 261 — 0,80 — 0,20 — 23,80.