Rad : list za nauku i književnost

14 | РАДИ > ОВЕ Види се дакле да је ово један хидратни силикат у комо је база сесквиоксид. Милошин се може сматрати за силикат алуминије с водом, у коме је један део алуминије замењен ва хромоксндом; за “о Рада и вели да је то један аромоновиј алофан са половином воде алофана. Он му даје Формулу: (АЈ, Ор, О 0.) о: О, = 3 60.

Науман га ставља у „аморфне хидрогеолите“ као засебну фелу а Сенет, ваљда по Ремеру, узимље Милошин за прост варијетет Колирита.

Кентот га опет не сматра за прост и хомогени минерал, јер је у његовој аморфној маси нашао неке кристалиће, разне величине, који поларишу светлост.

Милошит се не налази само у Србији, већ га има и код Волтере у Тосканској. тди је пронађен доцвије но код нас. Овај тоскански Милошин анализирао је Весја (резултат штампан у америчком

журналу за науке) и нашао је ла се састоји из:

д — 4, 6, — бљ 0; = НО Зе аи 22 о

Дакле од српског се тоскански милошин разликује потлавито тиме што има више хромоксида а нема калције ни магнезије. ==

Тамзиградит. — Изучавајући минералне састојке стена из окоа лине Гамзиграда, Брајтхаупт је запазио да се амфибол тих стени толико разликује од обичне хорнбленде, да би га ваљало ематрати за особену Фелу. Тако је постао Ала рћађојтие оатлјета без илгамзиградит, — једна минерална Фела из групе амфибола. Овај је минерал црн као сомот, непровидан, сјајлн као стакло; на отребу показује зелено сиву боју. Гамаитрадит кристалише моноклинично, као и остали амфиболи (тремолит, актинот, хорнбленда) ; кристали се састоје из комбинације обичних џљосана на амфиболу (би, р, 2, 6) они су или близни или прости. Цепљивости призматичне свршене су и кад се изврше доју косе призме од 12409(/ (дакле са углом од 15' већим но код других амфибола). Прелом је шкољкаст и нераван. Специфичка тежина је длл % тврдоћа је “ (гамзиградит има дакле већу тврдоћу но амеиболи). По овоме се види, да је од свију амфибола, гамзиградит најсродвији са базалтином.

Пред дуваљком се доста ласно топи У црно магнетично стакло (а содом показује манган а са бораксом и Фосфорном соли — гвожђе. Пламен боји жуто. Шрашак му се врло мало топи у хлороводоничкој киселини.

Наш минерал анализирао је К. Мег по методи Девиловој. Стопио је 0,1980 грама гамзиградита са 0,98605 карбоната креча и продужио је даље рад по прописима методе. Воду није нашао; олуор п титавску — киселину вије ни тражио, али је крајњи резултат показао, да их у минералу м нема. а