Rad : list za nauku i književnost

ва Ин ___ НАУЧНИ ПРЕГЛЕД - ; 19

___Могуће је да тимацит спада у тако зване гринштајне, који се по томе деле на лиорите, диабазе и тимаците. >

Розенбуш ставља тимацит у амфибољл — андезите и овако га описује: | „Ја стављам овде (међ амфибол — андезите) и тимацит КОЈИ

ми је познат по неким примерцима из тимочке долине и Лединца у источној Србији. Стене ове не личе на новије еруптивне стене, барем њиови Фелдепати, међ којима има доста ортокласа, нису стакласти. У једном комаду из тимочке долине нема ни мало аморене масе: основна је маса криптокристаличча и састоји се из неправилних ћошкастих зрнаца. У стени из Лединца има доста основне безбојне, стакласте масе и притчице плагиокласа означују у њој врло живу Флујдалност. У првој се стени налази само хорнбленда а у другој биотит и аугит. Како у њима има кварца, аи у Брајтхауптовим се тимацитича доказало 467 до 519, силиције, то је вероватно да се један део тимацита увршћује међ андезите без кварца, а други међ даците.“ Е

— Изшиле су ове расправе, о којима ћемо донети опширне анализе у идућим свескама овог часописа. |

Др. Ј. Шанчић. Соко Бања, први српски метеорит штампано у „Гласнику“ Ср. У. Др. ИУ 1880. стр: 241—212.

<+ Мепшпјег. Ехашеп Јићојовуце еЕ гбоовтуис Фе Та тае во е «отађве Ле 18. Оскођте 1872 (погрешно) апх епупола де БоКо Вапја, еп Зете. (ботртез теп ак де | Асад. дев зелепсег) 14. Кеут. 1881.

Тћ. Апатбе, Гле (тасеђиве уоп Мајдап Кибаа та беттеп. Јајиђцсћ 4. К. КЕ. сеоов. Кејсћзапаган. 1880. Т. Нек. стр. 1—26.

Е. Мојввоутев, Е. Ттефле шпа А. Вабтет. (Спиадтеп Дет Сеојогле уоп Возшеп — Нетлсвоута. Са једном геолошком картом 1880. Уулеп. ст. 822.

Ј. Најата«е. Медитеранска Фауна код Голупца у Србији штампано маџарски у Ебааш Колопу. 1880. 889.

Ботаника. — Ботаничка башта у Београду. —

У овогодишњој седмој свесци „Просветног Гласника“ штампао је г. Панчић један чланак, у коме-је изложио, како је ностепено подизата ботаничка башта у Београду, по коме плану и шта још ваља у њој да се уради. Уверени, да су научни институти понајмоћнији покретачи науке у једној земљи, ми са највећим поштовањем поздрављамо оснивача првог института у Србији за једну егзактну науку и првога српског стручњака ботаничара. Његов огромни посао, који је у главноме извршен, ваљао би да буде углед млађим људима, те да се у њиовом колу образује што већи број стручњака. Желећи г. Панчићу шуно достојних следбеника, изложићемо овде,