Rad : list za nauku i književnost

50 ј | а -- БИ СВЕ

укратко, шта он говори о ботаничкој башти у Београду, која, по нашем мишљењу, треба и може да изазива образовање стручњака. ботаничара код нав.

Мисао о оснивању ботаничке баште у престоници пробудио је у пок. г. Дукићу, негдашњем министру просвете сам г. Панчић. Место за исту одређено је још онда, али послу се могло приступити тек 1874 године, кад су влада и скушштине унеле у буџет Велике

=

Школе повишицу од 1400 талира, намењену ботавичкој башти. У

години 1875 и доцвије извршени су неки радови, који су имали засађивању биљака да предходе; политнута је ограда, баштованека радионица и став послужитељу, терен је с једне стране тако подигнут да га никакав прилив Дупава не може поплавити; бунари за заливање биљака ископати су али им на жалост „вода, са многе шалитре које свуд има у горњим слојевима, на којима Београд лежи, ни за обичне ломађе потребе не ваља, а за поливање биља по све је шкодљива.“ — За две ратне године запаћале су се по мало биљке, којима су град од 1879 и јака и дуга зима од 1880 год. јако шкодили. — Шрошлога лета озида је стаклена зграда за чување њен нијих биљака преко зиме. Овој згради мораће се додати стаклена пашта за Рапае, Отећтћав, Ато1дае.

Већ је почето систематеко заслђивање и распоређивање биљних група, које имају да представљају цело парство биљака. Ређању група елужи за основу ово дело: НоокКет ег. Вепећат: Сепета р]апбагит. Бопдоп 1374 које је већ преко половине изашло, „а без сумње пре ће бити готово него наша ботаничка башта“ — Дрвеће не може се систематски растурити по целој башти, већ језањ одређено особено место, гли ће ево скупа бити — И Нога спирист, башта за корисне, лековите или економске, биљке има евој особени одељак; па и камењари, обични и серпентински, заступљени су у нашој ботаничкој башти; њој Фале добри резервоари, који ће служити како за неговање водених биљака тако и за поливање баште.

Ботаничка башта у Београду биће потпуни научни инстигуг за ботанику кад се у њој озида зграда за слушаоницу, ботаничку библиотеку и музеј и уведе онакав персонал како тог, Панчић предлаже. Желећи овоме заводу што бржи напредак, радовали би се, кад би влада са народном екупштином што скорије одредила суму новца, која је нужна, па да се ниша ботаничка башта попне на

_ ступањ најбољих европеких сличних завода.

== Овогодишњи темат из ботанике за вељикошколце. = Систематични побројати биљке, што састављају Флору Топчидера у грани“ цама: ушће реке топчидерске и висови над Ман. Раковицом и Кнежевцем а на обе стране вододелвице, које разлвајају топчидерску реку од других потока. Те биљке саставити у групе: а) корисних биљака (и по чему) ђ) штетних (и по чему) се) отровних. Које су реткости у овој Флори и где се оне специфично находе. |Биљке што су у парку и што се по баштама и њивама гаје искључене су) Спису ваља да претуоди типографски опис места коме се елора излаже. Е