Rad : list za nauku i književnost

ове 15 а НАУЧНИ ПРЕГЛЕД - Зи]

Зоологија.

— Џпзоп1дае у Србији — У последњој свесци периодичног журнала за малакологију: Јоттпа! Је Сопећућојогје уој ХХЛХ. 1881. изишао је чланак г. Пгоцећа, члана париске академије, о новим или слабо познатим најадама (Јиодае попусацх оп реп соппшв рат Н. Ртопеб) међ којима се налазе и две нове српске феле. Пре него што опишемо особине ових фФела, које су значајне за Фауну Србије, добро је да упознамо наше читаоце и са Фамилијом мекушаџа, у коју оне спадају. — Фамилија унионида или најада спада у групу ламелибранхиата без сифона (сурле). Шиова се шкољка састоји из два правилна и једнака капка (или љуштуре), обложена изнутра седефом а спаља врло танким слојем призматичких ћелица, преко кога се повлачи доста дебео и загасити епидерм; рожни вез (лигамент), који служи за отварање капака јесте врло велики и промаља се доста на поље: предњи зупци су дебели цртасти а задњи, који често фале, танки су и љуспасти; утисци (или отисци) мишића, што заклапају капке, врло су јаки; измеђ њих се наоде три утиска мишића од стопала.

Животиња, која станује у овакој школци има стопало врло велико, спљоштено и језичасто, поред кога се, код младих индивидуа, налази и кићанка позната под именом ђузвив: шкрге су дугуљасте, спојене иза стопала једна за другу и за плашт; пишци су средње величине, изнутра цртасти, утврђени с обе стране; усне су глатке. Полови су кад што одвојени, а кад што су животиње хермафродитне. Кад су полови одвојени онда је женка обично краћа и дебља од мушке индивидуе. Оплођавање бива готово случајно, јер животиња нема нарочитог органа за пренашање сперматозоида. на јаја. Јаја се готово увек оплоде још док су у телу женкином и развијају се у простору измеђ два листа од бранхија или измеђ плашта и бранхија, као у каквој материци. Према томе погрешно је што ее у Зоологији г. Црногорца тврди (стр. 199) да Аподопја носи јаја по камењу или по биљкама. Код анодонте јаја се оплођавају и развијају у шкргама, од чега исте јако набубре, јер једна животиња

носи у својим шкргама често до 300.000 младунаца, који одавде из- .

лаве тек пошто су достигли знатан степен развића. () овоме се можемо уверити ако у пролеће, када се ембриони развијају, отворимо неколико од ових животиња.

Униониде живе по барама и рекама, дакле у слаткој води. Првобитне униониде из Формације Тријаса живеле су канда и у сланој води; могуће је да су сеове животиње развиле из морских родова Апбћгасовта Ттлеоподив, Сага пита (фамилија СагФшдаае). Оне су распрострањене по целоме свету. Особени родови као СЏазбаа, Ттдапа, Мусеборив, Аебћетта и Мијетта јесу локализирани у Аерици и јужној Америци. У Европи живе само два рода Џп1о и Аподопћа; први станује у рекама а други обично у стајаћој води. У источној и новој Србији ове су животиње познате под именом Костелке; али да ли се под тим именом разуму оба рода или само један од њих, то могу да дознају гг. професори јестаственице у тим

„РА д“ 6