Radničke novine

Ев. 132

^есград, Субота 7. јуна "9)4 ^одинв

'аа \|/

Излвзе сваки дан сем ведеље. — Цена: на содину 12 динара, на пола године 6 дикара, вд 3 месеца 3 динара, ва месец дана 1 дин. За вностранство 30 дивара годкцЈље,

5

тт сошјмне дем & кратн ^

Уредииштво је у штампарији РаденковиОа Ад министрација у Социјалистичком НаролнокДому. ТЕЈ1ЕЛПЦ Изгдзханја МБ Адмзннстпоијк 8711 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло Јефтиној цени

1! од Д»р Длатона Е. Дракулиса

Ових дана $ наш.ој_ средини је био социјалистички вешеран из Iрч ке, друг Платон Е. Дракулис . Дракулис је један од најугл-гдниЈих и наЈенергичнијих соци/алистичких бораца у Грчкој, а прошлога пута био /е и посланик у птинсном пар ламенту. Он је био љубазан да напише овај чланак за Радничке Новине и да тако допринесе што бољем међусобном уп знавању грчког и српског социјалистиччога покрета, упознавању на коме треба иипо ! в- : ше радити, Пријатељствп које постоји између Србије и Грчке једини је зрак светлости у овој помрчини која обавија Балканско Полуострво. Ја сам имао једзн разговор са министром-председником г. Пашићем, и ја сам му изјавио, и овде желим да нагласим, да би вредиост тога пријатељства била много већа када би оно било засноваио на везама народних маса ових двеју земаља и њихових организација, место што је засновано на могућности сукоба у блиској будућности. И доиста, било би то једна крвава иронија ако бисмо кроз 3 месеца, баш кад у Бечу буду заседавала два интернационглна конгреса, један социјалистички а други пацифистички, били сведоци још једног покоља на овоме несрећноме полуострву. Пријатељство између Србије и Грчке треба да буде такве природе да оно временом привуче себи и остале балканске државе и да одведе органској солидарности измеђутих држава. Кад сам дошао у Београд неки политичари су ме питали шта мислим о ндеалу Балканскога Јединства. Ја овде могу да поновим само оно што сам већ исказао преко чланака, брошура и конференција : да Балканска Унија у смислу капиталистичке политике, то ће рећи, једна федерација балканских влада, чак и кад би била по моделу Америчке Уније, није то што желимо ми социјалисти, пошго она не би била ништа друго до једна коалиција балканске плутократије против балканске демократије. То би било једно решење питања против кога ми треба да радимо свом енергијом, трудећи се да ојачамо радничке организације у свакој балканској земљи и да укоренимо дух солидарности између свију, стварајуђи тако једну коалицију балканских демократија против правога заједничкога непријатеља, капитализма. Балканска лига четири државе која је повела рат против Турске могла би бити почетак једне такве коалиције, а могла би бити почетак и једне капиталистичке балканске уније. Алапљивост балканских династија, шовиниста и капиталиста, а нарочиго бугарских, разорила је овај савез четири државе. И што је у овом моменту најпотребније, то је да социјализам У Бугарској буде уједињен и да ступи у органску везу са осталим балканским земљама, да би се створила једна стварна алианција радничке класе на Балкану. Највећа препрека томе јесте међусобни раздор бугарских социјалиста и недовољна орга-

ннзација грчкихсоцијалиста. Ове две препреке могле би бити савладане напорима социјалиста осталих балканских земаља. Стање социјализма у једној земљи интересује у највећој мери социјалисте свију осталих земаља, а ово важи још у већој мери кад је реч о Балканском Полуострву. Чак и са општег националнога гледишта интерес је свих балканских земаља да радничке класе схвате значај велике ствари социјализма, јер се једано помоћу његовог утицаја народи могу одупрети милитаристичкој и шовинистичкој пропаганди коју воде каииталистички демагози. Да је, например, социјализам био још више распрострт међу радничким масама у Бугарској за време четворнога савеза, бугарска влада би заузела друго држање и била би принуђена да призна право осталим нацијама на оно што им припада. Основно је социјалистичко начело да свака нација и свака заједница има право да управља сама собом, без икаквог мешања са стране. Сем тога, развијајући се, социјализам ће научити народе принципу да Балканско Полуострво припада балканским народима, и тако развити један међубалкански дух, који би створио једну нову савест: Балканску Савест. То не може да се постигне уобичајеним политичким и војничким напорима, то може да се оствари једино снажењем социЈализма. Из овога излази цз би чак и увиђавнији балкански буржоаски политичари требали да желе снажење социјализма Може бити да је под тим утиском стојао и г. Пашић кад ми је рекао, да балкански државници почињу све више ценити значај радничке ствари (Ми у то не верујемо, а сумњамо да би и друг Дракулис у то веровао кад би г. Пашића познавао бар толико колико познаје г. Веницелоса. Пр. Ред.) Као што сам рекао, пријатна је ствар што постој* грчко-српско пријатељстзо, али би била много пријатниЈа ствар када би по:тојало грчко српско бугарско пријатељство. Ове три земље тако су блиске једна другоЈ да је њихов највшии интерес да буду у споразуму. То је животни интерес и тих трију држава, као год и целог Балканског Полуострва, коме је без интербалканскесолидарносги суђено да буде прогутано од Великих Сила. А такав један тројни савез ступио би онда у везу и са Румунијом, ради стварања Балканског Јединства, а исто тако и са малом реформисаном Турском, са Албанијом и Јерменском, која такође има права на самосгалност. Задовољан сам што сам чуо да ће се скоро одржати друга Балканска Конференција. Неки мисле да та конференција треба да буде после бечкога конгреса. Ја сматрам да она треба да буде пре конгреса, да би се са радом и одлукама конференција могло изићи на Интернационални Конгрес. Место Бал-

канске Конференције изгледа још литаризму кад се удруже те две није одређено, ма да се гово- колосалне демократске снаге\ ри о Букурешту као најзгодни- Сироша самосшалска паршија\ Це Г . Ј Ј г Ј • о лог °ека истори/а се са њом шега Јем. Ја пак мислим да Је Со-\ чила ^ па јој у е80 припрема нак и лун бољи за конференцију, за- шрагикомилнм смрт! Поникла у то што је ближи центру и жи- борбч против_ једне фузиЈе\ самовоту свију балканских народа ј с ш ° лс ка паршија ишчезава и сама него Букурешт. Исто тако тре- У, ^РУ го Ј' ) ош го Р°Ј Фузчји. Једна у 3 Ј ^ фузша /ој донела живош, друга фу оало ои установити у Солуну зи ј а ј 0 ј боноса смрт. Критикујући и ин гербалкански социјалисти- 1 фузионаше, самосталци су ето жи чки биро. Један такав биро био госали себе. Г.Јаша Продановић би од огромне користи. Он би доживео је једно задовољсшво, врла био у стању да огкрива вла- решк0 р /олишичкој исшоријш он рок , него не мисли ни предузимати сничке намепе и интоиге да Јв СПМ ееба наи “ сао ™«Р олог - ^фмере предвиђене за његово доцније • сничке намере и инлрше, Д А може сиокојно да умре, заједно са скраћивање. ‘

11111Ш Добеда дводичне подитике у француској. Вивијаии је срећно прошао у парламенту, и реакционари су задовољни. Трогодишњи војни рок спасен је, И они који су страховали због прошлости Вивијанове умирени су; декларација, коју је Вивијани у име свог кабинета прочитао, јасио показује да влада не само што неће одмах дирати у трогодншњи војни

управља социјалистичким покре- својом паршијом: немају зашишви ТОМ полуострва, да објављује ше да буду радознали. билетене помоћу којих би оба- Човек што се смеје вештавао социјалисте западне

Па ипак је буржоаска левица гласала за Вивијанија! Присталице и најубеђевији поборници двогодишњег војног рока дали су свој глас за кабинег, који ће водити ист 1 / војну политику коју би водио и Рибо. Радикали су изјавили своје поверење Вивијанију, али су се з^то мо-

јЕвропе, и да ирисуствује радо- ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД вима Интернационалног Социјзлистичког Бироа у Брислу. И Укрстили копља најзад он б:: био једно средство Одјек и Самоуправа су већ укрс- рали одрећи свог програма. за остварење будуће Балканске тили копља и отпочелн изборну бор Овде се најбоље маниф.стовала У ' ^ Ј бу. Од како је криза решена у ко слабост француског радикализма. Од рист фузионаша и од како су они, ј увек малодушан он је прошлог уместо самостзлаца, добили право да > торника изгледао мизеран. Пристапомоћу дожавке влзсти створе себи | лица крупних реформи, он никад „ већину у Скупштини, од тада Одјек.ннје имзо довољно енергије да их зацше, али ми напрежсмо све | из дана у дан посвећује цсо број фу- 1 изведе; призрженик слободоумних зионашима и жучно их напада. ! демократских принципа, он никад За њихова недела Самоуправа се није имао смелссти да води одлуч-

Ми социјалисти у Грчкој за остали смо у погледу органи-

снаге да ту организациЈу уса вршимо. Политички услови променили су се у нашу корист од хладно браии и одбијг ударце наме ну борбу с реакцијом, свуда, па и њене њој и њеној партији, али са у властитим редовима. И овом приуверењем да сеи ти напади нс-ће има- ! ликом он је устукнуо пред реакцио, ти дејства код бирача и да ће њих нарнам интригама председника РеЦИјалиста у Солуну ударити за полиција уверити да то није ис публкке Поенкареа. Безобзиран до | навек жиг срама на његову вла- т И на.... дрскости Поенкаре се за вреие цедавину. Ми се трудимо да у-1 За сада се полемш:а води јошоко:ле кризе не обраћа раднкалима да

како Је г. Веницелос на влади, ма да ће скорашње гањање со-

чврстимо Једну солидну социјалистичку партију, и имамо у

„начелнога" питања: ко је од њих саставе кабанет, и ако су добили требао да вршк изборе. Доцније ће ј већкну. И када већ мора да чини

! се борба спусЛтати мало ниже, изко-ј нзвесне уступке, он узима Вивијанатом циљу један успешан ин- си ђ е се МНО г- е ствари и многа недс.ла < је, когл ће играти улогу новог Бриструменат у организацији која ! и сједне к сдруге стране, тзкО да јанз. Јер Вивијани ће, ослањајући СО зове Етеј: Социјалистичка Ли- ће се пажљивом читаоцу оба <?ва гла се 'на радикале, бодити политику га Радника V Грчкој. Ова ор- Д и Ртор& показати у правој светло-! рт&кције. ганичлнмЈа мма пплплбппа V ви. сти. Показаће се лиферанЛка, кон- Победа ВивиЈанијева )е три|умфнеј * Р Р - цесионарска и пљачкашК! политика мскреносгн и дволичности. Он се ше вароши, а исто тако и на ј ф\ $ионашка, бруталносги и касиља, ослања на радикале и левицу, а гастрани, у Египту, Немачкој, А- ; која врше у њено к-ме државни ор зи једну од основних тачака радикалмерици. Енергична акција наше ггни, — с једне сгрзИ*, и неваљал- ског програма; он се у п/рлзменту, партије спречила је ту скоро ства > крађе и пљачк*е које врше и , читајући декларацију, обраћа рспу * Ј ‘ * Ј * Г I т. 1 ЛГ*Г»С! 1 Д ЈЈ/аиЛ1/П1 ЛРПМ1ТИ Д ДПЛаУЛИПЗ МУ

коЈе су вршкли самс*сталци и њикови

покушај грчке 6)гр«о «ц»_ да »>У» -слр,«

ништи право штраЈка на тзј начин ( у таквкм п .5 ижжама бирачима не штоби штрајкаче позивали у вој-, ће бити тешн.о да се определе: или. ску. Ми смо исго тако водили е- ће гласањем једну од обих двсју нергиччу борбу противу гањања социјалисга у Солуну, Со-

циЈалистичка идеЈа узима све више маха у Грчкој ма да смо још слаби у погледу органнзације. Али ћемо несумњиво много ојачати кад ступимо у ин-

бликанској левици, а аплаудира му центр>м и десница! Изјављујући, да ће у војној политици ићи трагом реакције, он чини примамљива обећања о демократским реформгма и

партија бкр |ти између зла и горега, социјалпоЈ политици или ће глас аа,ем за социјзлну демо Али, кас што ]е друг Жорес у крагију гл гсати и протагв једног и 1 свом силном говору рекао, те две против. дру рог злз, а зе ‘благостање | полигике не могу се водити у исто и напредак.. свзј. доба, позиција коју Вивијани зауп , , зима одвећ је слаба. Не може се Припрег доње сло&г,дних избора

Г. Стс р-зн Протић. министар полиције, пс ,псо је да приг.рема све што

*УСа дрзу руку }{оба фузија Г/ре двана/ест година, Србију је усрећиш једна фузија: радикалсконапредњачка. Ових данп, Срби/у ће, изгледа, усрећити дрмга, тазе фузија: самосталско либералска. Не кад су се удруживали радикали

тимније везе са српским, бугар- ј е потр ебно за вршење „слободних ским и румунским друговима. I избор? „ Он Је већ спремио један указ о унг дређењу и размештају поли циск : рт чиновника, а томе указу ће слел ддахи други, трећи, и тако реД°м . Зеднима ће дати класу и на тај наи ,«н их потстаћи на што ревноснију сл ’ /жбу фузионашкој партији за врем г -избора, друге ће отпустити као г к?сигурне и непоуздане; ревносне ће премесгиТи у места несигурнија за Дфузионаше, а оне мање ревчосне ће • ' бацитн онде где су они најјачи. На -и- - . , , и тај ће Иачин г. Прогић преко својих хероЈи са Краљевице, данассеуд, ™ Ј ВН о СН нх полициских органаубеди ж УЈу самосшалци и херо/и са * ,Р који још ннсу \беђени: рачића. Зајечарац г._ Пашић н. ^ радикална странка једикоспасшио Је сво/у минисшарску фо' - 3 “ .. на труле кости својих пушка Ј Ј Ј земљако ; Чачанин г. Јаша Поодановић наместиће такође с г 1 } тељу на труле кости св( , ^ шкарачих земљзка ГГ док ‘ се Јцела палих радикалских бораца ' , ' “ кставна права будм ире У '''

таарала у мсви.ћ. ће с сбарцем, бра фотеље , де

прк и пепео, г. Продс њиховим џелаточ, г. Р, нипи, са министарск( мократију V Ср5и)и. Све то уостало ј кшсвЛ0 чудно. Демокрашиј ^ у на ј озбиљниЈОЈ кризи I 1арла ментарпзма цинички, бесшидн д '\ тат н / сШра . ну ^/ п ира / е * воже у цело)земљи наћи б љ рније побрашиме нено Чоаж во) “ отв0ре но шражс вОЈ жим не само за Разједињене 1010 и за * осадашњ Умоглеимап ове две па ° ши 1 е н . ис У 1 ооватно д, ‘ и ус&еха: уједињене.\вер I ће га имаши. Благо ми-

Лг.љу 1 савгјућа сгранка у СрбиЈи и да она ужива пуно поверење народно. Па нпак, поред свега насиља на које се фузиоиашка влада и овога пута спрема, ми смо увгрени да овоГ а пута неће моћи гзко лако накрми ти ону већину коју она жели и која би јој могла дати могућност за још јаче пумпање и упропашћивање сиромашннх народних маса. Јер доса Ј миновно води дашње искуство научило је сиротне масе да од фузионашке парткје, као ни од осталих буржоаских партија, немају ништа добро да очекују, и да је једина социјална демократија њихов заштитник. Огуда ће ови из бори у ствари битк победаЈгоцијалне демократије, која ће одЛда постати још значзјнији и утицајнији фактор у нашем Политичком животу.

водити социЈал.ча политика и расипати новгц на милитаризам. И пореска реформа не може се извести у демократском духу, ако се води реакционарна војаа политика. Милитаризам тражи огромне жртве; ако се те жртве траже од крупне буржоазије, она ће свом снагом устати против њих и — успеће. У том случају, пак, терети ће пасти на народ, и то је политика реакције. Ако је дакле кабинет Вивијанијев усаео да изађе жив из парламента, то ипак не значи да ће он бити дуга века. Радикали су, због малодушности, тешке финансиске кризе и страха од реакције, гласали у овом моменту за Вивијанија; кад он почне изводити своју политику, они то неће моћи а да се не одрекну целог свог програма и целе своје прошлости. А како француска није Србија, и како француски радикали аемају сем имена ничег заједничког са српским радикалима, они то неће моћи учинити. Кабинет Вивијанијев мораће загазиги у реакцију, ослоннти се на реакционарне кругове или — пасти. Политика на два фронта томе не-

Ш, VI! Ј

м

Но хоће да се упозна са марксисшичком науком шај нека буде сшални претплатник и чишалац социјалистичког часописа {јорбе. Цена на годину 8, за пола годане 4, за три месеца 2 динара.

Оши » примш по Јмереввј ри.