Radničke novine

5а. 134

^авгоад, Уторак 10. јуна 5914 гсдине

Ш XI/.

И»лазе сваки дав сем аедеље. — Цена: на содиву 12 пинара, аа оола године 6 динара, за 3 месеиа 3 дннара, ва месеи дана ) дин. За вностранство 30 дизара годишн>е.

0РГ»Н СР1С1Е Ш1ЈШЕ ДЕМЛНРДТ

! «Г И С

Уредништво је у штампариЈи Радевковића Ад мпнистраиија у Соиијалистичком Народном Дому. ТЕЈ1Е&ПЦ РШХВНЈ! М6 ^дмсшистзоћјз 87» Рукописи се не враћаЈу. Огласи се штампају по врло јефтиној иени

ПВК!

\У

Од ОВИХ 4 и раннје су ПОСТО- НОМ речи: да ли је нзрод, да ли су излази 11 социјалистичкнх дневнах јале две. Само две су сад отво- сиромашне народне масе задовољ лисгова од којих су само 2 на енЈ не са својим положајем и са својим глеском. Р^’ . . - стањем или нису. На овогодишњем састанку Нацио„ _ ог , г-, „ Додајте ОВОј оеди просвете Пре него што изрекне свој суд нални Комитет је донео неколико Бишољ, 29. г.ај 1914. ћања. Поред других културних ј ош и бирократско уређење на- народ мора добро размислити о врло важиих одлука. Тзкојерешено 0 нашој културној политици средстава т’о ћемо најпре по- ше ШК оле и глупи план наставе, свему овоче, па се тек снда одлу- да штамла иреће у лартиску својину; у новим крајевима има врло стићи школом. к0 ; и П ретрпава и кљука ђаке, чити. Јгр ова одлука ће бнти за да се у Чикагу подигне партиски дом; много да се пише. Не знам са- Да оставимо све на страну, и пазумети аелики утица! ? ега с У дбоноска - 0вОУе режиму да се сс-уЈе фонд за изд; жавање мо одакле да почнем, јер не да чак за просвећивање ових нашег поосветног оада овамо бруталне пљачке и страховитога на- штраЈкашке деце; да се растурање ми , ј'- и м н нашег про>.ветног рада овамо, сиља М орају се ударати границе. и продаја штампе и литературе воши знам на којој смо се области народа не пледирзмо с друге ко ј им се толико тамо реклами- Режим фузионашке пгртије и капи по много практичнијој методи; да се ’ г рају и парадирају господа из Ми- талистичке класе која иза ње стоји отвори анкета о енергичној борби државног гледишта, па се упи- нистарства. Ако још не забора- м0 Р а се повратити у своје природ- против алкохолизма. Због извесне —: — I м тои .па „игч не- 1 лодвојенссти у самим ссцијалистичсе у Чикагу 0 подЈедено као што гусеница у про- велики збор ради сједињавања свију просветној политици. вот уведе. што С у и тамо: или људи од леће поједе зелени лист на дрвету. социјалистичких снага. Маћедонија је била поприште Ево шта је ураднла у крају К абинета или од кафане, амало Томе реж,.му мора се учинити крај, Једка од најважнијих одлука је најстраснијих народносних бор- где се ја налазим: ко ; и од аК ц И ј е и пропаганде, акс се неће да на Р од потпуно ого одржање протесног збора против би. Ту су се укрштале и суко- Отворила је неколико гимна- пнта к ехе о нати Л а они немају ли . и мгте Р к Ј ЗЛН0 сасвим пропадне. убијања радника. 5ећ неколико пута бљавале и крваву борбу води зија са недовољно наставникг.*) никакв0Г лолио"> са масом на- АлИ К ° 16 способак да.учини то су над радницима штрајкашима изн Ј у ј м _ > . . ' никаквог додира са масом на велико корисно дело? ко је у стању , вршени крвави злочини, као у Корода и да се, са њом и не по- да обузда млади српски капитали лораду, где је г.ало на ЗСО мртви. знају — и онда ћете бити за- згм . који у несбузданости својој га- Да би се томе једном стало на пут,

културног рада показали спосо- тачке гледишта, већ само с овог бнији. Да

почнем редом. Данас да тајмо: шта је држава учинила пите ла су и наши учитељи и !? е А и 0 ? 1152 ; 116 г Р анице , ако =с не- лодвојенссти у самим сс; вам пишем некслико речи о да овај државни принцип у жи- наши поосћесоои и овде оно ће ДЛ св ' ; оогаство ове земље б У де ккм Р едонкма приредиће I н 1 ц к Ј наши професори и овде оно, подЈедено као што гусеница у про- велики збор ради СЈедиња

ле пропаганде свих балканских Ђаци су већина сиромаси, који држава. Србија, Бугарска, Гр-' С У се досад школовали у интер

чка, Румунија развијале су овде страсне борбе, да од Маћедонца начине присталицу своје народности. Та се борба водила ножем и пушком, узајамним уништавањем, али се је борба

Једно

самном на

чисто: да се зи све ои0 ка ^ та иаи ђ е У свсме, партија ће заједно с рударским са-

,, Нплт ГпБши нр впдк ниип ходу? Да ли Ј е за то способна б УР' аез0м повести акцију за поштовање у ПОВОЈ грОпЈп не воои ника жоаска 0П0 зиција: самосталци,

натима, коЈе су разне пропаганде издржавале. Сада су они без средстава за живот и без нај- ао7с7еШно-поопаганГи- Ж ° ЗСКа опозаци]а: са “ осталци ’ на Р 2ДНИЧКИХ * ивота « н Р ава 1 ~ \ ква нл иросвешшЈ прииаганои ционалци, напредњаци? На краЈу Национални Комитет је потреониЈих >чила, књигаидр).- стичка полишика, а но.јмање Не, они за то нису способни, Они одлучио да Ингернационалном Конгих школских потреоа. Они или аолитика просвећивања народ- су такође предсгавници капитализ гресу у Бечу предложи да се идући

остављаЈу школу или гладуЈу и них маса

ми из-

ма и капнталисгичке класе, и стога Интернационални Конгрес 1917 одрI ке могу бити против сваг:е пљачке. жи у Удруженим Државама. Они су истина против иљачке коју

водила и школом. Д4але балкан- уче уз оедну неку помоћ. ЈВр- С.в оваквим школама канске државе бацале су у Ма- ло дуго по двадесет ђака из гледам0 мизерија. И ми још хо- ^рше С фузионаш|'1. Р алсзмо ^из ^тих бадаши на]ад 1 ник—ракији ћедонију милијоне, напрежући једног разреда имало је једну Јј 6м0 овом 0 кретном и бистром разлсга што желе да је они врше, борац за народну во]ску се да ту даду и оно, што и латинску читанку. Гимназије су на р 0 ду д а импонујемо као кул- Једина је социјална демократија ко Како су захтеви што их албански ! пг “' ■ ја је способча да се бори лротиз устаници постављају неодређеки, исваке пљачке, па ма од кога она , пак =е јасно опажа једна тенденција: долазила. * Арбанаси између осталог хоћесвоју Соцлјална демократија је представ нацаоналну независност, боре се проник сиромашне класе, онихљуди ко- !тив страних уткцаја, И сви они који ји се дангс лљачкају и угњетавају, I учествују у његовом угушењу су оних људи на чија је слаба ллећа лредставници насиља и реакције. ТаНекад је било у моди позориште. ј сваљен кајвећи део државних терета. ! ко је логкнуо и холандски пуковник До јуие је владало биоскопско лу- Према томе сна се једино и може Томзон. Један од оног малог броја

у својој сопственоЈ земљи не- без потребних кабинета. При Т урна држава! Иш! мају. Бугарска је у том погле- таквим приликама се не учи. | " ду развијала највећу енергију. Ђак не може да буде ђак. ТаНека вас не зачуди, када взм ко смо добили: Школе без ђакажем, да је Бугарска у сваком ка. ђаке без књига. селу имала школу, да је има У основним школама је још ла огроман број учитеља, учи- горе. Пре свега њих немамо. тељица и профчесора — на стра- Показаћу одмах колико их и

с УСа дрзу руку }{о6а мода

икихпкр гпогобнпгти — ла мамо Ђапи селе — V Бктољу дило Н Сад се јавла-безумна сшрасш ' борити за њихове ингересе. Учинити увиђавних и демократски васпитаних ну њлхове спосооности да мамо. о ц д \ тољу ш 1иркама /- 1ре С у били/унаци да- сиромашне народне масе свесиим то- офицара који су увидели корисност је имала све установе просветно је тај случај био — на бетону, на глумци; сад су коњи. И док о га, значи учинити да нарсдни суд народне војске, он је пао у служби културне врсте: 0Д гимнастичког јер немаЈу скамлије, иду у шко- билази оне који је жудно очекују, кспадке на штету свпх буржогских регкције. Ревносни поборник једне друштва, школеза сирочади, глу- лу а ни буквара немају. И то Слава се смеишна оне ко;и не тра паргија, ау ксркст социјалне демо- од најслободоумнијих и наЈдемократ-

кратије.

Делегати за Интернационадни боцијалистички Конгрес у ^ечу

вонеме до девојачких школа и | је сиротиња, којој се не указу- же лаворике него зоби. Брзоноги пуних гимназија. Ни наставни- је потребна помок. И то су Џ- "крЗћ ци по својим спосооностима, ни ци без хлеба и књига. Цицварић, наЈчувенији човек у Срнастава по себи нису имали бог Срамота је рећи колико има- бији, није никада имао опаснијег зна какву вредност, али те шко- мо основних школа. У срезу такмаца негс ито је коњ Кушља. леи нису имале какав педагошко- преспанском (30.000 душа) има- у ако се срозава наш јавни живаспитни циљ, веН једино и и- мо свега аеш школа: четири У ДнтернационалниСоцијали- ског круга у холандаји, којијетраскључиво национално-пропаган- селу и једну у Ресну. У срезу на ја је њено духовно робље. Свасу сшички Нонгрес у Бечу одржа- жио демократизацију војске, скраћидистички. Довољно је било у битољском, без Битоља, једном питања лотиснута у позадину, и\ће Св од 10 до 16 августа. Со- вање зојног рока и постепен прелаз основној настави да се дете на- од највећих срезова, десет шко- прво_местоу ступцима буржоаских циЈалну Демократију (^рбије На - ;0ДН0 Ј војсци. У низу чланака и учи звати Бугарином, да зна о ла, у срезу прилипском. без лисшова заузимају извешшаји са цргдстављаће у овом Парла- б Р ош >Р а он Ј е реБносно заступао ове г- - п„„„ г „„„„„ ,7 шрка. Месло да се даскушу/е обу- љ ^ |идеје и заузимао сеза њихово спровзђење. Али кад су од 1902 у холандској војсци претегнули резкцио-

скиЈих идеЈа, Томсон је скончас као наЈ’амник у угушивању једног народног устанка. Поводом његова смрти наш другарски орган у Холандкји Не1 Уо1ћ износи неке интересактне податке из живота Томсонова. Он је био најистакнутији члан :едног мањег официр-

Симеуновом царству причати и Прилипа свега 17 школа; у сре- балканских др Ј ав %

дз научи певати ,Шуми Мари зу мориховском једна\ у срезу ца“. На исти калуп и са истим кичевском 3; у срезу крушевциљевима биле су и школе о- ском 8; у срезу охридском, без сталих народности. У тој ута- Охрида, свега једна школа у

кмици ишло се дотле, да су се школе отварале у селима са 10 кућа. Има села са 30—30 кућа у којима је било по две и

селу Велгошту, а у целом стру-

даскутује о бу копља се ломе око тога који ће коњ први

менту Света другови: Драгиша ДапЧевић, секре- г доћи до мете. За нашу јавност тар Партије, Д-р Н^дел»КО нарни елеменги Томзон је био удаглавно је литањг хоће ли Кушља ^ошанкн, члан Г лпвне Пар- љен из зојске и читавнх десет година

сшићи пре Цуре а Кандид пре Ђо- т иске Уараве Димчт&иЈС Ту- Пр0Ве ° ван сл У жбе - ОскуДица и по конде. И пошшо је псцрплг свг мо - . * „ * . у нижење сломили ги пвпг Ллп,,, гућне и немогућне креветске исто- ЦОВИћ, уредник Борбе, ДуШан

шком срезу две основне школе! рије, наша журчалисшика ће, врло Доповић, главни уредник Рад• Је ли то просветни рад? Зар вероватно, кроз кратко воеме по- ничких Новина и /1ука Даће таква просветна политика би- четл да се бави коњским љубавним вићевић, члан Главног Радтри школе: српска, бугарска и ти у стању да утре оно, што су исшоријама и пасшувским иншри - цичког Савеза. грчка. Грци и Румуни отимали спајале толике разне пропаган- гама -

су се о Цинцаре, а Срби и Бу- дистичке школе? Излишно је, да гари — и Грцичак —о Слове- споредимо шта је овај народ пре не. Има села најчистије словен-. имао, а шта сад има у погледу ских у којима су радиле грчке просветног рада. Само два три школе и у коЈима ниједан чо- примера : век незна ни речи српске, а у У срезу охридском, без охри-

Човек што се смеје.

нижење сломили су овог борцз за демократизацију војске и 1913, кад је враћен у војску он је, као и остали офнцири, лзстао само слепо оруђе у рукама претпостављених. Па ипак га внши војни кругови у Холандскеј нису трпели већ послали у Арбзнију, где је и смрт нашао. Тако његова смрт има у себи нечег трагичног. Сломљени борац пзда као најамник! И НеС Уо1ћ с пра&ом примећује: Да је Томзон био социјалист, он би

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛСД Конгрес америчке социјап листичке партије * ред народни суд , Нациопални комитет соцнјалистич- У борби за народну војску гледао . - . По свему изгледа да ће сутра би 1ке партије у Удруженим Државама састазни део велике, богате, опсежне којима су се становници до на- да, Бугари су имали 21 основну ти распуштена Народна Скупштина ; одржао је крајем маја свој годишњн борбе за уздизање радничке класе шег доласкаипак звали Грцима! школу са 1800 ђака. — Ми и- и расписани нови избори. Она је састанак у Чикагу. Тгј сасганак од- и, кад се у том правцу није могло Но да не улазим у испити мамо једну основну школу са т Р е бзла да буде распуштена још гевара партиским конгресима уЕвро много постићи, посветио би своје вање ових пропаганди. Напо- 70 ђака. одмах после решења кризе, али је пи. јер је у Америци због великс уда к ,.Ј „ .. _ то одложгно зоог запетих односа менуо сам ове моменте само ра- ј У срезу струшком, без Стру -1 ко ј и С у постојали између Рочке и ди тога, да покажем, од куда )е ј ге, Бугари су имали 18 основних Турске. Сад су се ти односи побзљ дошло до тога, да је свако село школа са 800 ђака, а ми имамо шали — бар тако влада уверава у Маћедонији имало по једну, че- две основне школе са 120ђака. и мо11И ^ е д? се иде на избо Р е сто по две и трн школе, и да би Ове школе нису сад отворене. Тако ће народ добитн поилику у •> „ 1 : да каже свој суд о догађаЈима који лажење све нсвих сирових маса и се лакше ново стање могло огле- Оне су биле и за време Турака. С у се одиграли за лоследње две го најзаостлллјих земаља Европе и Азидати са тим старим. Оне и сад раде са истим наста- дине дана. Он ће имати да кгже да је. А тако исто јаку препону чинила Данас је схватање овако: Ма- вницима. ли одобрава или не одобрава оно ћедонски Словени су сасвим У срезу дебарском, без Де- међусобно клање балканских наро-

■ЦРР ЦМВ снагс другом делу наших задатака. љеиости врло тешко сазивати пред- Овако је, рззочаран, постао измећар. ставнике свијумесних организација. Па ипак његов ранији рад и искрена Социјализам се у Америци с муком предакост идеји заглађују ову њешири. Томе има зишс разлога, од гову жалосну смрт. којих је један од најважнијих мешавина најразличнијих нација, придо- ■^^■■■■■■"■■^^■■^""■■■■в

близу Србима, у колико то већ ј бра, Бугари су ишиш 15 основ- Јд?,.” лЖГил«™ потпунце нису. Многе од њих них школа са 12о0 ђака, а ми добрава оне многобројне злочине, је бугарска пропаганда начини- имамо 4 осн. школе са 300 ђака, | неправде и насиља што их над њим ла Бугарима. Ми треба просве-ј врше државни органк; да ли одобТНОМ ПОЛИТИКОМ да збришемо Ц ^ Р еСН У има Ј е д ан разред ги- рава ону страховиту пљачку и ек све тпагпве те поопаганле и ла мнази Ј е У К0 Ј°Ј Р 8Де само учпшељи сплоатацију која се над њим врши; све трзго е Р ..„1 Н ^.?._ Н 0:н - школа. Професора нема, По-|да ли може и даље да подноси те~ ~ стављени директор је стално у о-1 шки фанансиски терет који му је

у срце тих људи, нарочито о младине, усадимо српска осе-

сусгву!

I сваљен на леђа или не може; јед-

Збор Чданова Вечерас у 7 ипо часова у вече Је демагошка и корумптивна политика демократских нартија. Па ипак е се - °°Р Н1пНОва оеосоцијализам, и ако споро, ипак све ^рирских партиских организадубље продире у радничке масе. Та* ција, ради решавања о раду ко извештај партиског секретара, месне централне организације д РУ га Панферзјена, показује, да је и езентуалном избору нове у1913 у ^гТнји било 103,о81- партиски поаве члан. Тако исто партија је развила РД ' живу пропаганду. За 10 месеци ра- ПозивпЈу се чланови партије стурено је више од пет милиона ле-; да на овај збор неизоставно тећих листоза и брошура. И штампа дођу. показује напредак. Данас у Улији! Управа.