Radničke novine

БДДК,АН Бугарска — Нови војни закон Бугарска нам је братска земља не само по сродном пароду и језнку, већ нам је још више братска по политици која се у њој води. На овом месгу, и иначе, гозорили смо често о тој сродности политика наших буржоазија. Сада ћемо узети само њеп\' милитзристичку политику у којој се труди да буде досто]<.н сусед своје милитаристичке сусетке, Србије. Када кажемо милитаристичка Србија, ми подсећамо наше читаоце на чланке из „Ргдничких Новинг* у којима су поређсни наши војни издатци са војним издатцима у Немгчкој, Русији, Аустрији и т.д. из кс јих су читаоци могли закључити да Србија сразмерно издаЈе више на војску него озлоглашене милитаристичке државе у Езропи. То исто важи и за Бугарску. Као Србија, и Бугарска је се по сле 1885 годике бацила у наручје милитаризма. Милијарду и 600 милиона *ева прогутао је бугарски милитаризам за то кратко време, прогутао али се није заситио. Апетит му је нарастао тек сада, и овај нови војни закон, који ће бити кроз који дан поднет Собрању, показује његов ужасан апетит. За њега као за једино средство одржања експлоатгције над народом и ^адничком класом и као једину наду за остварење империјалистичких тежњз монархи'е и буржоазије, буржоазија, баца милионе новца и хиљаде синова свс-Је земље. Загледајте само неколико цифара које показују пораст стајаће војске само од 1887 године, па ће те видети оку исту слику коју даје и Србија: војска је прогутала све. 1887 године бугарска војска је бројала 919 официра, 1912 године 2,516, а 1914 године (по пројекигу) 4500- 5000 официра. То је увећање од 1887 за 400°!о. Војника је било 1887 г. 23 200, 1912 године 52.873, а 1914 биће их 86-70.000, или 200о/о више него 1887. Ни у једној европској војсци, осим на Балкану, нијс за овако кратко време порастао број вОЈНика и официра. Овим новим за коном позећање је предвкђеко у саима родовима оружја, а најзише у пешадији и артиљерији. У пеша ди]и повећање у јединицама износи 150°/ 0 а у официрима 365°/о, док у артиљерији повећање у броју трупа износи нреко 300°/о а у људству и офицнрима 500%. Затим долазе но ве јединице коњице, инжињерије и т.д. Приликом тог повећања стгјаће всјске бугарска буржоазија не обзире се ни на устав ни на законе — баш као и наша. Још у току 1913 године она је образовалг, без одобрења Собрања и без законг, нову 10. „Беломорску дивизију", за што је утрошено 13—14 милиона лева. Ако се томе издатку додаду сви трошкови који ће стати спрема и наоружање тих нових јединица: ко њи, прибор, топови, пушке, муниције, остзли материјал — онда ће Буггрско Собрање ускоро добити на дар један ванредни кредит који ће бити ј.ош већи него наш од 122 милиона динара. Социјална Демократија у Бугар-

ској ошгро је осудила овај најно, вији удар за народ и његове слободе: Јер овако луда милитаристичка полктика какву воде балканске , државс није нпшта друго нсго ср1 љање у пропаст и губљење прпвреДне снаге, према томе и слабљење ј политичке моћи и упропашћивање своје самосталности и слободе. Евзронсккм капиталистичким Великим Силама неће бити кного тешко да нас потчине сасвнм .ч да нам униште и ову привредну независнсст — гко се бвакза милитаристичкг политика буде и даље водила у балканским државама.

ЈКена }Кскска праба у ^ТусШрији Мислимо на изборно право кад® хоћемо да говоримо о правима жеиа у Аустрији. И слободно се може рећи да жене у Аустрији немају из борног права. Оне га немају за изборе посланика Рпјсхрата, за изборе посланика појединих земаљ ских скупштииа има га један веома мали број женд поседника, и то само у неколико земаља: у Ческој специјално, а у осталим преко заступ■ ника. Последњих избора у Ческсј је изабран за посланика ческог ландтага госпођа Вик Кунстика. Међутим, земаљски поглавар није јој хтео издатн пуномоћије лошто у закоиу стоји изрично да се цуномоћија могу давати само мушкима. У области-

| ма Герцу и Градишкој зз изборе за ландтаг имаЈу право само крупне поседнице. У Далмаци/и имају жене посредно право гласа за варошке I изборе као и у Галицнји, Истри, Корушкој, Крањској. Моравској, Гор њој Аустрији и Штајерској. Један вема мали број богагих самосталнкх жена има у тим земљама право да свој глас да з ЈСтупницима који ће за њу гласати. Право гласа имају такође ограиичен број жена у Салцбургу Шлеза/и и Јиролу за општинске изборе у варошима и селима, а дпргктно право гласа имају жене у Форарл бергу почев од 1909. године. У многим законима о варошким и сеоским општииама не стоји изрично неписпно да жене немају пасивног изборно? правз, т. ј, да не могу и саме бити изабране за часни ке, али у многим захонима та забрана је изрична. Тако у Трсту жене немају нч активног ни пасивно*- из борног права. У Еечу, Прагу, Рајхенбергу такође немају изборног пра за. Оиде, пак, где жене и имају нешто изборног права, ту оно важи сгмо за жене имућних класа. Пролетерке га још немају ке зато што су жене већ- зато што су присталице Социјалне Д мократије, чији су гласови гако мрски аустријској буржоазији. Као дугогодишња борба њиних мушких другова, тако и борба неколико милиона рздница у Аустрији дсиеће право гласа другојобесправљеној половини цролетарпјато, радниковој же.чи.

|4з дама у дан

шаваће се о извештају верификационог одбора о поднетим оставкама

V Концеј?ат. Радничко-типографско певачко друшгво Јединсшво приређује концерат са игранком у суботу, | народних ‘посланика. 14 јуна, у Смутековцу. Улазна цена 1 динар. Препоручујемо овај концерат наших дру. ова типографа. Измена у судској уредби. Потлисане су измене у чл. 43. судске

Распуштање СкупШтине. Из владинмх кругова чује се да ће се сутра распусгиги Народиа Скупштина, а у исто време и одредитк дан нових избора за Народну Скупштину. ЈЈапредњацн о сћтуациЈи. Кра-

уредбе за нове крајеве Срби>е. По ј ем ове недеље одржаће се у Бео, уводи се у живот У : граду пуна седница Главног Одбора

тим изменама ковим крајевима Србије Закон о јавним п^ав-ззступшшима н дежур ство у судовгма. Оројентадне жедезнице. Г. Ото Милер, директор оријенталцих же лезницз, б.чо је јуче примљен код минкстра грађевина и са њиме лривео крају питање о откупу оријенталних жезезница.

напрсдне стрчнке, да одлучи о свом будућем држању. Врло је могуће, да ће се напредњаци коалирати са јегном страиком, да би ка идућим изборима кзашоа појачзна. Ј43 традаваЈског друштва Радничко особље трамва|Ског друштва жалило се министру Народне Привреде, да радници раде 12 часова дневво, и то без икакве смене. По

Кодевсар у Сдледереву. Про.ив о - жал ^ и ОХВО р ена ј е >,страга од Смедеревске Задруге поднета Је ми- стр ' не „адлежне власти.

нистру привреде представка, да у њој у . ма неправилних н незаконитих радња, услед чега је тамо послат је-

ране ЈТозориШте у Скопд>у Државни Савет одобрио је кредит у суми од

дан секретар банкарског сделења 12.000 динара, за ново-подигнуту министарства привреде да извиди позоришну арену у Счопљу. у чему је ствар.

ЈТут Београд — емедерево. Ради опрввке државног друма Београд — Смедерево, а нарочито на месту код Турских Колиба, одобрен је кредит од 22.000 динара. Сутрашња седница. На сутрашњој седници Народне Скупштине ре-

Ко хоће да се упозна са марксистичком науком тај нека буде стални претплатник и читалац соци/алистичког часописа {јорбе. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.

Закон о радша/ла у ^огатићу Богатић У Богаткћу се тахође ни нзјмање не пошту]'е 3'акон о радњама. Радње се отварају изјутра у 4 сата, а увече се држе отворене до 10 и 10 и по часова. Начелник сресхи гледа ово непоштовање Закона о радњама, али ништа не предузима против оних који закон изигразају. Он станује преко пута ових дућана и види докле се они држе отворени, али ништа не предузима да њихове соп-

сгвенике примора да се упрааљају ло закбну. Кад се тако ради овде где постоји соески начелник, онда можете замислити хако се Закон о радњама примењује у оним местима где еу кмет и олштииски ћата највећа власт! У овоме месту се гтрема ученици* ма — шегргима — лоступа душмански. Нарочито се деца експлоатишу у радњи Фрање Филиловића, машинског шлесера. Код њега је радпо време неограничено. Ученике гера да раде и дању и ноћу, а и недељом раде по цео дан.

^асаркски здо^инн Злочини по касарнама нижу се из дана у дан. У касарнама се војаицв нребијају и убијају, г надлежни о томе не воде рачуиа. У београдској војној болници лекар мзјор Драгослав Поповић пре-\ м гатао је Александра Новичића, редова дунавске болничке чете, из села ј Зеока, среза колубарског округа бео-1 градског. Тај се случај десио 30 и 31 зрошлог месеца, и састоји се у овоме. Једноме војнику болеснику нестало педесет и нгколихо динара ,' што Је у зсјсци честа лојава. ГЈозна-' то је да се у војсци хргде, тг је због ј тога строго забрањеио држатл код себе Еише од 3 — 4 динарз, а ко има ј више, он треба да вишаи преда у четну касу на чување. Али воЈници из нових крајева то н:*еу радили већ су чували новац код себе. Сад кад је једноме од тих "воЈника нестало педесет и иеколико динара, падне сумња на горе поменутсг војника. Због тога га је мајор, Поповић, жа-Ј лосни лекар, испребијао и наредио му да до- подне иадокнади новац, иначе ће зло проћн. Али пошто овај војник није имао новаца, то није ни могао да надокиади, поред тога што он пориче да је украо, Овај мајор га је опет тукао и казао му да у чегири сата нађе нсвац или да дође код њега на рапорт. Војиик је отишао на рапорт, али га је мајор Драгослав опет тукао. Очевидци причају да га је ударко више 6д тридесет пута, и то тако силно да је војнику пошла кр& на нос, на уста и на уши. Но ни на томе се није свршило. Он је њега и још неке из истога оделења одвео управнику, који их Је прекорео за крађу, ла их послао комесару на сзслушање. Код комесзра је овога војкика лекар Поповић, удаоио још 7 — 8 пута. Сутра дак га је Још четири пута тукао. Тако је у недељу у 5 сати пао и опет му Је крв псшла. Онда су га ; однели у хируршко оделење и наместили га да изврше над њим опе рацију. Лекар Гашић, мислим, није смео сам извршити операцију над њим, те језвао управннка, пуковника Др. Соидермајера. Кад Је дошао управник, нису га хтели оперисати, | већ га баце на постељу и упале му свећу која је горела четири сата, јер су мислили да ће умрети. Кад се доцније војник освестио, питао је лекара*шта налази на њему.

Лекар је одгиворио да је убијен, да му је десно уво поремећено. Војник је тражио уверење и он му га :е дао. Алн у понедељак у вече, 2 Јуна, дошао је неки војшк из управе л просуо мастило на листу, да се не бц познала написана болест. Сутра дан је нестало и уверења. Кад је војник тражио друго уверење, лекарму више није хтео дати, рекавши да он због њега кеће да сг зазсђа, да он кишта не кошта, а и да Је здрав, да му ниЈе кчшта. Кад сгм здрав. виме пустите у команду, рекао је војник, но доктор га испрва није хтео пу стити, али га је после пустио. Тога сам војиика видео и сумњам да ће дочекати Јесен. Није тбј случај једини свде. У ушном оделењу скоро сви војници болују од тога што су им од батина попуцале бубне олне. Овз што се г.с нашим касарнама ради то су прави злочинн, и ја не знам да ли ће се озоме Једном моћи да учиви крај. Али’ нека знају да се ово не може још дуго подносити.

Ј ШООД

3. мзја изјутра у 3‘/г часа отпуто вали су 26 Арнаута из лесксвечких фабриха у своје родво место. У озој партији било Је неколико погређених на раду. 4. маја отпутовало их Је опет 16, са којима сам Ја на станици разговарао> Кад сам их упитао за што оддазе, они су стазили руку на срце и сагибали се, хотећи тиме да кажу: па >на се већ како нам је овде тешко н како смо на г.ревару дозедени. 5. гваја отишла је у исто доб 2 ' ноћи и трећа партија ОД 1 18. људи 1 У оној прзој је један човек ношен на леђима Једког другог свог саллеменика. Несрећни горштан је упропашлен, па је у саоме јату однесен само да живот изнгсе из> фабркчксга пакла. Кад сам окам људима реказ : Па, кажите својим вилајетљнјама да се не зарају те да не додазе овамо, г. чинозник из фабри&е продера се са касе, гда визмрао карту за овај људскн тракспорт: А зашто да им то кажу ? — За то, одвратих му, шго су се и с«и депо провели код вас! Оаи с у транспо>рти учињени из нехих врло мистериозних узрока. Ми их нисмо 1 . 1 о глк сазхати, али их наслућујемо. Арнаути су г билн Још од почегка врло незадовољни својом судбином јер су преваром дсведеину Лесховац. Они су увек, кад су

Ф Е Љ Т О Н

Из живота Седео је нагнут над столом. Перо му је лако летело преко хартије. Баш је довршавао чланак под насловом: “Женска права‘\ На за вршетку Је ставио ове речи: „Жена Је у сваком погледу нижа од човека. Сем малог броја изузе така њене умне способности кису се јаче изразиле на пољу науке. Исто је тако са уметничким спосебностима. Ма да се сматра да су жене емоционалније од људи. њихсве су емоције плиће и оке нису дале ниједно уметничко дело трајне вредности. Оне нису ]ако ни истрајне да се све заложе за једну идеју. Способности су им незнатне, предмети њихова интересавања ситни. Ко би сад, на очиглед ових чињеница, могао захтевати за жене иста права као за човека?! Докле год немогу отправљати исте послове и дужности које и људи, не могу се за њих тражити иста права.“ Кад је написао последње речи, отури перо, извали се назадвастолииу и дубоко одакну. Неколико минута сстао је тако потонуо у мисли. Мислио је о успеху свога чланка. Потсм је отишао редактору и предао чланак.

Наколико дана доцније. После вишечасовног рада устаје с наме- ј ром да, ради освежавања иде до Калемегдзна. Изми се хладном водом, обуче и стаде пред огледало. Загледа се у своје младалачко лице. Био је врло леп. Задовољан својим изгледом насмеши се на свој лик у огледалу. Уз пут је био необично расположен. Знао је'дз ће њу наћи тамо. Мислио је да овога пута учини оно на шта се тако дуго решавао. То лико пута је на Квлемегдану седсћи поред ње до дубоно у ноћ прибирао снагу и склапао Је изразе, ко- ј јима ће јоЈ изјавити да Је љуби. Па ипак у последњем тренутку, када му је реч већ била на језику, рекао би себи: „Нека, други пут ћу!“ Овога лута био је решен да се не растане с њом док јсј се не исповеди. Било је око седам часова. Света 1 је било много. Он је гледао где ће ј је опазити. И није дуго чекао. По ведоше разговор о њеним студијама, о новом професору филозофије и другим дсгађајима на универзитету. Њему је овај разговор био доса дан и чакао је на згодну прилику да га скрене на другу страну. “Јеси ли читала мој чланак “Жеиска права“? “Да. Дивна ствар! Нисам веровала да толиким знањем располажеш. Говорило се о њему у једном кругу студената. Свима се допада' Само Гајићева је противречила. Жена,

вели она, није од природе нижа од човека. А што до сада* није дала вепиких дела, криве су лрилике, и уређење живота, који јој то нису допуштали. Жена, вели, није до скоро пуштана ван четири кућна' зида. И од куд се од ње може тражити да нешто велико учини? Нико неће научити да плива пренегоуђе У реку, те ни жена неће моћи да покаже своје способности, док се не пусти у све области људског живо та да их примени.“ Говорили су Још о тој чудној девоЈци и најзад су обоје донели суд о њеним мислима: да су нетачне. | На шеталишту Је било све мање | шетача. Само се могао срести још коЈи заљубљени пар. Сви они прет лостављају пријзтну осаму и тишину парка оној бујици у Кнез Михајло ј вој улици.

Спуштала се тиха пролетња ноћ.' Светлост електричних сијалица тешхо је продирала кроз густо дрвеће. Сенке су биле дубоке и тајанствене. Они седоше на једну клупу у сенци. Густи мрак их је опкоља вао а свежина и пријатни мирис од расцветалих багремова запљускивали •^„Седели су прибијени једно уз друго. Он јс смишљао речи, прибирао снагу .ј счекивао у разговору I моменпт, !>а који бн надовезао из лив своЈих осећања. Време је при|тицало а згодног момента никако! А ли зар и ову прилику пропустити.

Наједном грчевитим покретом зграби он њену руку, принесе је устима и притиште на њу један снажан пољубац. „Шта ти је?“ узвакну она истр жући руку из његове. „Ах, не љутите се“! пригушеним и дрхтавим гласом прозбори он. "То је најпогоднији израз за оно што бих ти рекао. Али речи су тако слабе, а и мисли у овом тренутку тако су ми испрекиадне, да их не могу прибрати". Ућутао је, док му лаха, пријатаа дрхгавица прође целим телом. Она је, међутим, збуњено гледала преда се у мрак и нервозно, више несвесно, набирзла марамицу, коју је држала у рукама, После неколико тренутака огпоче он: „Не могу ти своју љубав исказати оним речима, које су од силне употребе изгубиле своју вреднос и знача ) Али где су друге речи? Њих нема. Па ипак знај само то, да си ти постигла циљ и смисао мога живота. Без тебе би био бесмислен. Ја бих био путник по бескрајној врелој пустињи без иједне оаз.е Иза мале паузе настави: “Вредност и смисао животу дајете ви, жене. Без вас нема ни љубави ни среће, ни лепоте ни уметности. За све што је најлепше човек створио, ви сте дале подстицај * Она је била занета, опијена.

Анатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАЦА 40 КЊИГА V. Ново доба — Шатил»он ШЕСТА ГЛАВА Пад адмирала. Влада показа ону слабост, неодлучност, попустљивост и безбрижлост, која ве налази у свију влада, и која се увек претвара у зловољу и на* сиље. Укратко, влада није знала ништа, није хгела ништа, ниЈе могла нншта. Лепи Теодор .остаде сам у* сред своје председничке палате, слеп, нем, сметен. Граф Олив саветоваше да се учини последњи алел на пореске обве знике, пошто се држало да у њима има Још новаца. Један извршии одбор, који се био сам изабрао, одлучи да учине парламенат, и размишљаше о остварењу ове идеје. . Ствар би одређена за 28 јули. Тога дана сунце просу изнад града сјајне зраке. Поред палате законо давне скупштине пролажаху жене са својим котарицама, улични тргов* ци гласно препоручиваху своју робу: крушке и грожђе, тандркаху кола и лупаху коњске копите. Нико ништа није очекивао; нико ни]е могао ве, ровати ниушта. Нико није веровао 'у револуцију, па према том, нико је