Radničke novine

Дела Полициско ОделењеП.Бр.9325. 22. априла 1914. год. Начелству Округа Врањског. Ка закони поступак и кзвештај. По наредби Минист. Унут. Дела, Начелник Милорад Вујичић. 3. Начелство Окр. Врањског, Полициско Оделење, Бр. 6782. 25—IV1914 год. Начелст. Среза Лесковачког. На закони поступак и извештај. Рок Шри дана. По наредби окр. начелника, Секретар Бор. М. Ниекац. 4. Краљ. Срп. Начелник Среза Лесковачког, Бр. 8625. 27. Априла 1914 год. Лесковац Начелству Окр. Врањског. Поводсм ове представке, која је немало издашна, Част ми је одго ворити : Овз власт има пред собом само дужност и ништа више. О неком на рочитом терорисању над радницима, не може бити ни речи, но баш власт настојава — дакле обрнуто, да радници по сзом обичају не праве изгреде и не чине оно што им по закону није дозвољгно. Не сада, но и увек власт ће имати ово сгановиште да одржи ред и поредак. 29. Априла 1914 год. Начелник Среза Лесковац. 0. Грашић 5. Начелство Окр. Врањског, Полиц. Оделење, Бр. 7095. 1—V—1914 год. Врање. Господину Министру Унутрашњих Дела. Предњи извештај начелства среза Лесковачког Началнику је част доставити господ. Министру с молбом на увиђај. Начелник округа Жика Ружић. 6 . Краљ. Срп. Министар. Унутр. Дела, Полицис. оделење. 'Г.Бр. 11.537. 2К Маја 1914. год. Управи Града Београда. Да предњи извештаЈ начелства среског саопшги Молиоцу, знања ради. По наредби Минист. Унут. Дела, Инспектор Д. Тодорић. 7. Кварту Савамалском на 29—V—1914. год. По наредби управника Ж. Ружић. 8 . Краљ. Срп. Кварт Савамалски, Бр. 8277. 26—V—1914 год. Београд. Решенар да саопшти, Члан Благ. Радовановић. 9. Пошто се Раднички Савез не налази у реону овог кварта, то да саопшти кварту врачарском. Решенар Влад. Драгићевић. 10 . Кварт Врачарски. Бр. 9077. 28. Маја 1914 год. Решењару да саопшти. Члан Милорад Наумовић. 11 . Примио сам предње саопштење. 2. Јуна 1914 г. Београд. За Глав. Рад. Савез Лука Павићевић. * * * 12 . Човеку што се смеје, на надлежни поступак. За Главни Раднички Савез, Лука Павићевић. 13. Бр. 3,333.333. 9. Јуна, Београд. Решавам: Да одданас ниједанрадник више не штрајкује, да не би задавао главобољу ки мени ни државним властима.

Хагу наменио је 1'/« милиона. и, нај-1 је немогуће да измире дугујућу квозад основао је један фонд из кога ту, јер је њихов савез материјално

ће се издржавати бквши председни ци Сједињених Држава или њихове удовице, са 25000 долара годишње. Укупно, Андрев Карнаџи једаровао 125 милиона долара; ту се налазе и 5 мнлиона што их је дао је дном пензиоиом фонду за раднике његових фабрика у Петсбургу. Није ли ов?ј Карнеџи велики светски до бротвор? Па ипак, то је само једна странз I ба да да потстрека медаље. Друга показује грозног ра

слаб Илија Зечевић мисли да треба одржати тешње везе са синдикалним већима, па ће се омогућити успешнији рад. 3. Крсшић вели да се у последње време ни мало активно не ради на ширењу социјалистичке штампе. Сматра да треба наћи начин да се она боље растура. Озај конгрес томе тре-

поступак. Београда.

збојника и звера у људском облику. И док га капиталистички журналистички најамници дижу у небо као најплеменитијег човека, дотле га про клињу милиони пролатера, као нај горег експлоататора. И кад би се све клетве претвориле у камење, подигао бч се читав брег на његовом телу. _ У два подужа чланка Гусшав Милер прича о томе како је постало богатство овога мултимилијардера. И он истиче да се увек показало да су ти људи, ма како страшним путевима дошла они до богатства, слављени нао нзјбољи људи на све ту. То је случај и са Карнеџијс-м. Њему је сада скоро осамдссет гсдина. Своју каријеру почео је као радник разносач телеграма у Питсбургу. После је постао телеграфист, па ступио у железничку службу. Крађама, преварама, подвалама уве ћавао је сзоје имање. За време бур ског рата његово богатство је расло гигантским корацима. Био је упле тен у неке набавке и лиферације и изишао омашћен. Шесетих година прошлога века већ је могао кграти улогу капиталиста. Преко агената је доводио најшареније робље из белога света, држећи се капиталисти чкога вјерују: што ниже награде, што већи радни дан, никакав договор, никаква организација! Рздници су једном покушали да се буне, ала је ои своје фабрике опасао једним зидом од дванајест стопа висине и три миље дужине, а горе је спровео електрачну струју, коЈа Је убијала чим се дотакне зид. Он је водио чигаве ратове са својим радницима, у ко]’има је било мртвих и рањених. У почетку овога века сгупио је у један велики челични трест, чије су акције убрзо порасле за 100 мил. долара. Грозни су описи услова рада у тим фабрикама. Ту је залосле но 173000 неквалификованих радни

Затим је ова седница закључена. III седница Председник отвара у 8 часова трећу седницу. Пошто нису били присугни другови Д. Вилотијевић, М. Васић, Драг. Јзнаћковић, Благоје Брачинац и Миливоје Кзљевић, који су били на реду да гсворе, тоједобио реч друг, С. Стојановић: Мене је ова ствар нагнзла да говорим: Ја видим да се Гл. Р. Сзвез није могао да одазсве жељама свих савеза. Он се не може одазвати просто због тога што је зау зет и многим другим пословима. Немогуће је трзжити све то од људи који су ангзжовани још и у Комори, у парламенту, у редакцији. у синди катима и т. д. Вели да треба укинути резервни фонд а повисити синдикал нч улог. Милош Николић вели да о њиховој млинзрско-пекарској организаци ји инје вођена довољна лажња од стране Гл. Р. Савеза 1одор Димитров вели да је требало више да се уради. Али за то не носи кривицу само Гл. Р. Савез, већ сви савези — централе — и син дикална већа. Већа су била и сувише немарна, оглушивала се на више тра жења појединих централа. Гл. Р. Савез треба да даје директиву синди калннм већима и да их тера да раде у организацвји. Друг Алимпијевић говори о потреби што интензивнијега рада и о груписању снага. Извештај се не може критиковати онако како то поједини другови мисле и раде. У дискусији треба датк правац Гл. Р. Савезу за будући рад. С. Ребрић се ссврће на просветну улогу у нашнм сиНаикатима. Не мо жемо а да не признамо да су кај слабији и за борбу најнеспособнији они синдикати који најгоре стоје у погледу растурања наше штампе. И ј квалитет њихових чланоеа је најгори. Коста Кнежевић: Када критику-

внН 16 60; Београл, Соц. Орг. 44'65: Краљево Село, Соц. Орг. 3'95; Крушевац, Синд. ВеНе 9 20; Аран1)еловац, Соц. Орг. 70, Ниш, Соц. Орг. 1775; Ниш, Соц. Орг. 12: Крагујевац, Соц. Органилација 770; Чукарнца, 16-80; Крагујевац, Новаковић 18 40; Ужице, М. Топаловић 25 60; Чачак, В. Ђор1ЈевиН 22-85; Пирот. Соц. Орг. 19'90; Јагодина. М. Трепчанип 10 70; Пожаревац, Соц. Орг. 7-20; Јагодина. Соц. Орг. 11-50; Ћуприја, Соц. Орг. 1-20; Смедерево, Синд. Веће 8 95; Чачак, В. ЂорђевиИ 12-60; Паланка, Т. Коић 2'40; Варпарин. М. Стојановић 3'20; Чачак, В. Ђорђевић 20; Лесковац, Д. ЦветковиИ 56 40; Лапово, Соц. Орг. 15; Г. Милановац, Д. Дражовић 4-80; Пожега, Соц Орг. 7-20; Белановица, Соц. Орг. 1; Кљажсвац, Соц.;Орг. 965; Лознииз, В ДобриловиН 8; Ниш, Соц. Орг. 2775; Шабац, М. Арнаутовић 23’35; Лазаревац, Соц. Орг. 575; Власотинци, М. Великић 970; Врање, С. ВасиљевнН 7'20: Прокупље, А. МилутиновиН 10 80; Скопље, Д. Лапчевић 69-20; Младеновац, Пододбор Опанчара 6‘10; Соко Бања, С. ДрагиНевиН 1575; Крушевац, Синд. Вече 7'20; Крушеваи, Соц. Орг. 120; ПараНин, М. ИлиН 27 20; Љешноца, Цв.Лучић 9'60; Ниш, Соц. Орг. 12; Крагујевац, Новаковић 37'95 динара. Свега динара 2.05870. Партија Београд: у администрацији 1.19175 дин. Унутрашњост.- Београд, Социјалистичке Организације: Молери 16; Врачар 10; Београд 20; Врачар 4; Три Кључа 16; Пожаревац 16; Врело, М. ГлигоријевиН Г60; Лебане 2 80; Чукарица 20 80; Драгојевац 13'67; Раља 4; .Сзва* 10; Чукарица 16; Крагево 1 Г20; Вр ика Чука 20; Пешта .Слобода* 12'80; Крушевац 20'80; Лозниш 22 60; Грађевчнари 5; Крушевац 1475; Аранђеловац 4'80; Ниш 80; Крагујевац 3'20; Зајечар 2495; Крагујевац, Новаковић 3'20; Ужице, М. Топаловић 30 40; Обреновац 2175; Ћуприја 20 95; Ваљево 17 60;

беогрздском споровозном магацину, тозарећи једну бронзану плочу пре ко 200 ко. тежине упустио на десно стопало и све смрско, тако, да ће ако остане у животу, бити богаљ Има болесну жену и четворо деце у Љубићу, срезу љубићском. Он је издржао све ратове 1912 3 год. и дошао је да ради за 12. грош?, да плати порезу држави. Ове је први листић крваве књиге, а други ћемо исписати у наредним бројевима. Дакле, ето кгко нас Дирекција помаже. Оставља нама самим да се помажемо. Ми смо и почели да се помажемо. 0:новали смо свој Савез Железннчзра којн напредује како се пожслети мсже. И ми смо увкдели једном да су нас господа својим лагарнјгма вукла за нос и преко наших лешева и грошева пребродили у велике ччновнике. Другови железничари, не оклевајте ви који још нисте ступили у овај Савсз, всћ се одмах уписујте, јер што пре то боље. Савезна канцглзрија палази се у кгфани „Топлица“, преко пута фабрике дувана, до Топчидерског Ђерма. Дежурни чланови се налазе у канцгларијн сваког дана од 6-8 часова увгче. Другови из унутрашњости могу се уписати преко повереника на прузи или да пошаљу уиис и улог здресу. Упис 1.05 И улог 1 динар месечно. Ј ПироГбЗЧО; Б.’ Башта“9'60; Јагоаина, М.’ Поред овога моле се другови ИЗ; 'Грепчанин 12-50; Трн Кључа 10; Беч 4 20: унутрашњости да сваки несретни слу- Шарбановац 14: Ћићевац 17 80: Пожаревац иа! и нрппанм ппгтапр Гапвчц Же 4 ' 80: Уб 18: А Р иље 1845 : Јаг№на Ј 27Ч0; ча Ј и неправду доставе Г.авезу / 1 \с ЋуприЈ - а 8 . Смедерево 1375; Чачак, В. Ђор-

лезничара, како би свај доставао ксмори и јавно жигосао. железничар

^индикавни огласа Пододбор Савеза Дрводељсиих Раднииа. Јавља друговнма са , Гри Кључа и Сешака* да могу уплЕћивати улог код повереника друга А. Ребрића, који се налази у кафани .Гарибалди" свако вече од 7—8 сати и недељом до подне. Управа

ка. Већина не зна енглески, и скоро |јемо Гл. Р. Савез, ми се не питамо две трећине су Словени! „Нек су, каже се у том чланку, толико огрубели и подивљали, да на њих више ништа не утиче, и убрзо добију онај глупи и тупи поглед животињски, или им очи букте плзменом мржње и освете. Они немају времена да мисле на себе, једва познају своју породицу, готово је и не виђају; већина радника су престили да буду људска бића и постали су аутомати". Па ипак бич радничког проклетства не пада лично на Карнеџија, већ иа капиталистички систем, који ствара такве прилике и такве људе...

1 шта смо ми учинили за њега. Гово рима о слабој прссвећености наших људи. Кад се буде обрзтила већа I пажња просвећивању, онда ће сви послови коракнути напред. Драгослав Здравковић: Известилац благајне је констлтовао да је савез абаџиских рзДника застао и није платио квоту. Али, другови, он кије могао платити квоту што су У тој години били штрзјкови, те су им они одузели могућност да одговоре сво јој обавези.

ђевић 35'20; Ивањица 3'40; Крагујевац, Ср. I, Пегровић 48; Паланка, Т. Коић 4'80; Сопот ' 3'35; Варварнн 3 80; Чачак, В. Ђорђевић 12'80; Лесковац, Д. Цветковип 33 60; Лапово 40; Г. Мнлановац Л. ДраЖовић 18 20; Пожега 1Г20; Белановица 12; Пожаревац 16; Трој Ам. Р. Јовановић 11; .Врачар" 4-95; Књажевгц 4 80; Тузла 16 90; Шабац97с0; Лозница 41; ,Врачар 6; .Палилула* 5; Ннш 32; Шабац, Ар. наутовић 40; Лазаревац 9'60; Власотинце, Великић 975; Врање, С. Васиљевић 575; Прокупље, А. Милутннсвић 2650; Скопље, Д. Лапчевић 44'10; Млааеновап, Пододбор Опанчара 80; Сопот 80; Арнље 7'35; Мионица, Д. Гановић 8 50; Соко Бања, С. Драги! свнћ 16'20; Крушевац 6 80; Куршумлија 1'60; Крагујевац 100; Гроцка 15; Велес. 10; Књажсвац, К. Пешић 8; Параћин, М. Илнћ 32; Аранђеловац 12; Сарајево, Ж. Гласовић 33; Лешиица, Ц. Лучић 24; Ваљево, Ц Стефановић 48 дин. С|»ега динара 2,819*47.

I

ЦН ШШ! ш II седница

што а смеје.

Ко је Кархер? Данас се свуда, у целој счетској штампи, говори о великом светском добротвору, његова слава велича се и у поезији и у прози. Јер је он, Андрев Карнеџи, дао неким малим америчким универзитетима 18 милиона долара; са 15 милиона основао је један пензиони фонд за универзитетске професоре; да се оснује Карнеџијев институт у Вашингтону дао је* 10 милиона, за Карнеџијев Институт у Питсбургу 16 милиона долара. Са 10 милиона основао је један „фонд јунзка", из кога се награђују они који изврше херојска дела при сиасавању од пожара и других несрећа; шотландси универзитети добијају 10 милиона, за подизање пароброда у Шотландији дао је 5 милиона; за библиотеке у Сједињеним Државама дао је 30 ми лиона, и за иностране библиотеке 10 ммлиона долара. Палати Мира у

(7-) Иван Чоловић: Што се мене лично тиче, ја се слажем са другом Павлом. Ми смо тесреће, да је нзш покрет од почетка заснован на здравој основи. Моја организација којуовде представљам (типографи) није од почетка члан Гл. Р. Савеза, као што је слу чај и са сграним типографским удружењима. Али је она готова да приђе радничком покрету, као и ссгали савези. М. Лазић: Савез рударских рад ника треба да живи. Али се ми са његовим радом не можемо да похва лимо. Управа је растурена по рудницима, секретара нема, а ја за све не могу одговзрати јер немам за то ни спреме ни способности. Треба Гл. Р, Савез да о овоме савезу поведе рачуна и да што пре предузме радн) његовом јачању. Реља Станковић је незадовољан статистичким прегледом Гл. Р. Са веза, јер је он могао бити тачнији. Сматра да Синдикална Вбћа из ину трашњости треба да бирају оне људе за функционере који су за тај посао способни. Драг. Марјановић, типограф, слаже се са извсштајем друга Павла. Што се тиче квоте, она треба да се скине на пет пара. Тада би се могао измирити дуг. Дука Радишић се придружуЈ'е гле дишту друга Срећка. Моли да му се одговори зашго је изузета толика сума на плату секретара. Велз да нм

СИНДИКАЛНИ ПРЕГЛЕД Повреде на нседезницарта Све државе после свошених балкзнских ратова издзле су: нека плаву, нека црвену а некз црну књигу о преписци и политичким дога ђајима за време рата. Наша државз, истина, није издала никакву књигу, али ју је издала железничка дирек ција. Она је спремила златну и крваву књигу. У златну пише указе о

Цел.купно примање од 1,—30. аиррда 1914. г. „Радничке Новине“ Београд.- у адаинибграциЈи 1.944*40 дии; Унуграшњост: Младеновац, С. Ђукић 10; Винча, Р. Тасић 3; Берлин, „Будућност* 22, Црна ЈТрава, Ј. Цветковић 3; Црна Трава. Ј. Бракин 3; ТрСтеник, Б. Савић 24; Ужице, Сои. Орг. 1; Пожаревац. Соц. Орг. 20; Брусник, Д. Јовановић 3; Минхен, Југ. Клуб 22 50; Власотинци, М. Великић 8; Драгојевац, П. | Тасић 3; Драгојевац, Соц. Орг. 3; Соко Бања, Св. Драгићевић 20; Лебане Соц. Орг. 1050; Ниш, Соц. Орг. 302; Чукарица, Соц. Орг. 4; Пирот, Соц. Орг. 33; ЗаЈечар, М. Лазић 98 05; Књажевац, К. Пелић 62'Ј5: Горњани, М. Благојевић 2; Обреновац, Соц. Орг, 91 '10; Ваљево, Н. Стефановић 387'25; Крушевац, Синд, Веће 30'95; Краљево, Синд. Веће 56'20; Ниш, Браћа Динић 1370; Ужице, М. Топаловић 131'95; Љешњица, Цв. Лучић 27.40; Битољ, М. Милошевнћ 710; Злот, М. Милошевић 5; Ј ЦУ ? 0 ^2к, П Г“^и?2^ , ЈаМ Ч м! п Р ича ЈУ' садржину телеграма Трепчанин 6735; Лесковац, Д. Цветковић [ СаоиШ.Ти.0 СТраНИМ КОНСулиМп 307 15; Пожаревац, Соц. Орг. 16; Свилајнац, у Пкадру Уста.Ш,и ГУ уш пи м М. Јовановић 3320; Лапово, М. Банковић У ^ аи РУ- 'Усшаши су ЏШЛи у 3 50; Уб, П. Јовановпћ 32'10; Сењски Рудник, Ј ДрпН. Ј. Славик 1; Параћин, М. Илић 66 50; Детроит 1 Охио, Југ. Удружење 30 55; Ћуприја, Б. Стојановћ 4970; Паланка. С Гмитровић 25 50; Охрид, К. Стевановић 2 80; Г. ЛЋ

ЈМ! уш у Јрач Цетиње, 10. јука. Путници, који овамо приспеше из Скадра, јављају да је јуне гувернер скадарски добио из Драна телеграм, у коме му се саопштава, да је кнез Вид напустио своју престониГувернер је, како путници

Захтези Јаеводуционара Беч, 10 јуна. Добро из/ештени кру_ - , „, _ „ [нлановаи, Д. гови добили су извештаје, дауста"?*■>- М*? "*** 13елес, Крајичинзц 3 20; Крагујевац, Ср. Пе- косш мухамеданске религије као дртровић 122 35; Сопот, ј \ 1 . Ђурић 975; При ■ жавне религије. Ослобођење од по чииовић, Р. Јовичић 8; Рашка, С. Барловац резе за 10 година и ослобођење од 1, Лесково, Д. Миловановић 3, Трој-Америка. опшо г лч-игПа вп вишо впЗпиг, Д

Трој-Америка, Р. Јовановић 40; Софија, Д. Димнтров 3; Б. Башта, К, Пајевић 22'УО; Мионица, Д. Гановић 16'80; Пожега, П. Милановнћ 3; Смедерево, Љ. Павловић 50*05; Младеновац, Т. Јовановић 5*50; Прилеп, Т. Вељковић 1280, Пожарерац. Соц. Орг. 16; Бисхупља. Ж. Среић 2; Ваљево, С. Васић 2; Аранђеловац, В. Јанковић 2Г30; Прокупље, А. Милутпновић 24 50; Сибница, В. Павловић 3; Дебар, Д. Ђоковић

наградама и класама великим чинов- 3 . СиНев ' 0| Р Жунић 2 ;’нег 0Т ии. к. Марко

ницима, дгвање ордења и свакога добра и блага својим партијским пријатељима. Крваву књигу неће да пише. Вели да је поломила пера пишући указе у златној књизи за велике људе! Стога не остаје ништа друго него ] ди ми гаравом руком испишемо за сада само прву страницу крваве књиге, која ће, разуме се, бити вер I но представљена, јер пише напаће! на душа и сломљено тело. Дз почнем са жртвама прекомерног рада. 1) Стојздин Антић, маневриста београдске железничке станице, погинуо између пуфера. Осгавио жену и троје деце; 2) Стеван Марковић, ложач из Ниша, испечен у казану и у најве ћим мукама умро. Осгавио петоро деце, мајку од 90 година и жену да липсају од глади; 3) Сотир Симоновић, ложач из Ниша, од прекомерног рада за време ратова добио тако јак реумати зам да је 6 месеци лежао у болници и отуда враћен нз носилима неопран и го, онако како је и однесен, са упутницом за III. класу, ма да не може да седи. 4) Спасоје Мијатовић, радннк у

вић 74-20; Крушеваи, Синд. Веће 40; Чнкаго. Соп. Удружење 15 20; Г. Милановац, Д. Дражовић 2410; Д. Рача. М. Срећковић 1; Пожега, Сои; Орг. 2615; Пожаревац, Соц. Орг. 2050; Пецка, М. Михаиловић 2 динара. Свега динара 4.868-45. . „ Борба" Београд; у админисграцији 196-60 динара. Унутрашњост: Младеноваи, С. Ђукић 4; Винча, Р. Тасић 2; Црна Трава, Ј. Цветковнћ 2; Сушак, Ј. Давндовић 5; Брусник, Д Јовановић 2; Загпеб, Ђ. Давидовић 2: Алаинац, Л. Бјелнћ 2; Власотинце. М. Великић 2; Драгојевац, Соц. Орг. 2; Драгојевгц, П. Тасић 6; Соко Бања. С. Драгићевић 2; Пирот, Ђ. Ђорђевић 4; Чукарнца, Сои. Орг 4: Пирот, Соц. Орг. 30: Горњани, М. Благојевић 1; Грабовииа, Ж. Исаиловић 2; Љешнииа Цв. Лучић 2; Крушевац, Кр. Читаоница 4; Пацка, М. Са вић 4; Злот, М. Поповић 2; Берлин, Р. Станковић 22 50; Рашка, С. Барловац 2; Лесково, Д. Миловановић 2; Ужице, А. Павловић 26; Смедерево, Љ. Павловић 10; |Ниш М. П енић 1775; Берлин, И. Нишлић 250; ЗајечаЈТгЛ. Лазић 20; Шид, С. Котур 8; Неготин, М. Летић 50; Свештнца, М. Савић 2; Ужице, О. Василић 22; Лосангелос, Б. Крстић 5; Крагујевац, М. Петровић 86; Сићево, Р. Жунић 2; Ваљево, Пододбор Кожарски 42; Г. Милановац, Д. Дражовић 8; Инђија, Ђ. Кошка 4; Свега дннара 612-35. Књижара

Београд: у администрацији 1 20670 дии. .V нутрашњост: Млаленоваи, С. Ђукић 7; Бер- под УСЛОВОМ ако ГР та гтпанка лин. Р. Станковнћ 30; Градишница, Д. Цекнћ У и1ив(ЈМ ако се та СТраНКа

воЈне службе за више година. Влада се труди да смањи захтеве устаника. Овде се држи да је тражењу примирја од стране устаника циљ да добију времена за повећање својих снага и промену позиција с погледом на колону Биб Доде. Далматинци за национално Јединство Спљет, 9. јуна. Овде је данас одржана Скупштина повереника демократске пучке странке, на којој су били делегати из свих крајева Далмације. Скупштина је, између осталог, решила да се програм странке има ревидирати. С погледом на југословенско питање, усвојен Је принцип народног гединства свих, т.ј.да су Срби, Словенци и Хрвати један исти народ, само са три разна имена. Још је на Скупштини утврђено, да се главнн задатак странке састоји у томе, да поради на обезбеђењу судске независности и демократисању јавног живота — ово све нарочито с обзиром на јужне крајеве у монархији. Најзад је једногласно усвојен и иредлог: заједнички рад са хрватском странком, али

5; Шабац, Р. Ивановић 11; Нмш, Соц. Орг. 49; Ужние. Соц. Орг. 5: Врело, М. Глигоријевић 2 90; Књажевац, В. Марковнћ 180; Чу-

буде заложила за укидање бира католичким свештеницима у

карица, Соц. Орг. 7 20; Взљево Н. Стефано- 1 ВИДу ЖИВОТНИХ намирНИЦа.