Radničke novine
10-ог јуна жандарм поднаредник, која је једанпут у вароша носио нумеру 1101, — тукао је једнога радника у фабричкој улици, пред његовом кућом. Испребијани је добио од лекара уверење са 12 дана бо ловања, јер му је поред осталога једна рука онеспособљена. Овај је штрајкач тучен само за то што се усудио да јавно сгоји на капији своје куће, која је у фабри чкој улици. Фабричке улице су по наредбама фабриканата, посгале неприступачне: Ући сада у њих то знзчи оно што у међунгродноме праву повредиги границу суседне државе, или бар што и узурпирати неко страно по■сланство, конзулат н томе подобио. Кога год тамо виде, жандарми га терају и нападају, а фабриканти туже. Безбројне кривичнс тужбе предали су они до сада полицијк, суду, министарству, и коме још не! У једној тужби за догађај од 27 маја тужили су све на кога су могли помислити. На пример, тужили су и мене, који сам тада био у Бео граду, а пре тога никада нисам био у Лесковцу. Док доцније по догађају видели су ме, и то је било доста па да ме туже... Туж.-ли су друга Рељу Станковића, који ј^ дан доцније после мене дошао у Лесковац из Београда, и коме би"Стојан Протић могао би ти сведок, да је 28-ога био код њега у Београду. Тужили су другарицу Милииу Ђурићеву, која је шест дана доцније дошла из Београда. Тужили су једном речју све и сва кога, тако да ме је сада чудо само за једно. Како онај њихов бедни адвокат ке ншчепрка и ие тужи Карла Маркса. И док су са свим својим туж•бама према нама немоћни, дотле једнога по једнога радника хапсе, и кажњавају, туку и застр .шавају У кући једне удовице чије три кћери раде у фабрици жандарми чешће навраћају, позивају их без позива у почицију. Кад овесиротице уплакане пребаце шамију преко главе и пођу, ка капији их дочеку је фабриччи агенг и позива у фабри-.у за шграјкбрехере, обећааајући им да их у томе случају неће водити у полицију. То сецање је више пута понављано нарочито овде, а на разне начине се то чини и код других радницз. Никога нема да ста не томе на пут, а кад би штрајка чи сами то учинили били би огла шени за преступнихе и били би јавно пушкарани! Тако је то у Ле ■сковачкој држави.
Иацивка и шт Уредништву Радничких Ј^овина Београд У Бр. 133. „Радничких Новина“ од 9. ов. м. изашао је долис под насловом: „Шта је радила инспекција у Лесковцу.” Како је у том допису неистинито престављена акција ове среске власти приликом дога ђаја, који су се десили поводом ра деничког штрајка у Лесковцу на дан .27. маја тек. год. и непосредно после тога, а укоме је времену акци јом ове власти руководио писар Г. Радмило Милићевић као засгупник среског начелника. Тако: 1. ) Вођенсм кстрагом од стране инспектора Мик. Унутр. Дзла утвр ђено је да жандарми, који су на служби при овом срезу. нису никад пили ни по варошким кгфанама нити по фабрикама, нитн се је уопште десио случај, да је који од жаид&рма био пијзн . 2. ) Нкје истина да је приликом овог догађаја заст)пник начелника г. Милићевип казао радничком преставнику Стојковићу: „Ја те не пушћам сад од себе, јер се бојим зз себе од тв^јих људи.“ Полициски чиновници врше увек своју дужност, па и усред највеће опасности: њкхоза заштита су једино жандарми као органи власти, а никако при ватна лица. Заступник начелника г. Милићевић увек је лично учество вао у свима сукобимз са радницимз, па је у свом сукобу за све време био иа лицу места међу радницима штрајкачима и вршио своју дужност •без икаквог обзира на евентуалне опасности по личкост његову. Стој’ ковића је повео у име закона, јер му је то лице, као раднички еођа, било потребно за извршење истраге на лицу ме-ста у циљу проналаска криваца изгредника. 3. ) Није истина да су на Стојковића приликом његовог доласка у фабрику насрнули жандарми и комите, нити да је фабрикант суманутодрекао: к'оружју! Тако исто ниЈе истина да је фабрикант дохватио за руку г. Милићевића и одвукао га у •собу, као ни да је на опомену Стој -
ковића о датоЈ' речи г. Милићевић довикнуо: „Па шта ти ја сад овде могу.“ На г. Стојковића том приликом није вршен никакав физички напад и он је на миру из фабрике изашао, као што је у исту и ушао: никакве личне опасности по њега није било као што се у допису каже, кити је истина да су један чинозник и два жандарма са ножевима па пушкама морали да му отварају пут и укажу заштиту од неких комита. 4.) Није истина да је и један жандарм код фабрике био пијан, па је с’ тога неистинито и тврђење Стојковића, да је видео, да су жардзрми били пијани. 5) Није истина да је у фабрику увучен неки дечко штрајкач, нити је г. Милићевић тога дечка у опште ма где срео. 6. ) Није истина да је капетан г. Пешић, командир жандармеријског одреда тражио раднике, да наставн неред, нвти им је претио: г. Пешкћ је на против као заповедник оружане силе, сталио свуда ишао са за ступником начелника г. Мклићевићем и вршио само ззпоЕести које јс г. Милићевић као једино надлежам издавио за жандармериски одред. 7. ) Неистина је да је заступник начелника г. Милићевић сутра дан по догађаЈу казао радничким преставницима: „Синоћ су жандарми били у пуном афекту кад су оно радили. Ми нисмо имали могућности да то спречимо, јер смо потпуно компромитовани пред војницима, који се више и не осарћу на наше заповести. Наш ауторигет јеуништен, и ми имамо свега два жандарма, на које се можемо ослонити. Млјаела стичност је овога трен)тка минималка, јер командир жандармски добија директне инструкциЈе од окруж. начелника и с нама овде искључује сваки контакт." Г. Милићевић је радничким преставницима, а поводом њиховог про теста због хапшења радника штрајкача из|авио само, да он као вршилац дужности среског начелника врши само законите наредбе својих претпостављених старешина и да је рад ња елзсти и срсске и окружне пог луно на закону сснована јоа! од по четка штрајка, о чсму је најбољи доказ, што је и Господин Инспектор Мнн. Унуг. Дела Драгутин Тодорић приликом вршења инспекције у Лг сковцу констзтовао, да је како среска тачо и окружва власт раднла потпуно у границама закона и најбоље целисходносги. Нека Уредништво „Гадничких Новина“ на основу чл. 14. зак. о штампи нзволн у наредном броју „Гадничких Новкна" на одговарајућем месту одшгампати горњу иснравку. Из канцеларије начелника среза лесковачког бр. 11.713 од 11. јуна 1914. год. Начелник срески Мих. Петковић На ову исправку г-на Милпћевића ми имамо да одговоримо за сада само ово. Првс, ми разумемо положај у кој'и је бирократском пошкрипцијом гуриут г. Милићевмћ. Друго, ми тврдимо да је све оно што смо у броју 133 Гадкичких Но вика изнели сушта истина. Треће, ми препоручујемо г. Милићевићу ла наш лисг тужи, а ми ћемо сведоцима доказати све оно што смо рекли и мпого што шта што јоште нисмо рекли. Ви сте г-не Милићевићу поред онога што смо изнели рекли још и ово: Да је г. Начелнпк окружни под мазан сд фабриканата, Ше због тога овако свирепо гази у безакоња проШиву штрајкача. Ви сте,^осподине, реклик још пуно других ствари о чему ћемо ми врло радо причати пред судом. Ви сте, господине, рекли да није између вас и нашега друга вођен онзј’ диЈ’алог, а ми ћемо докззати то сведоцима, од којих помињемо само: Николу Ђорђевићз; Ђорђа И лића; Жику Марјановића; Љубу Трајчевића; Јована Живковића; Драго љуба Илића и друге. Ви сте, господипе, тврдили да нисте видели заробљенога дечка штрај кача, а ми ћемо вас потсетити симо да се тај дечко зове Војислав Сгојановић. Ви сте рекли да се инспектор и сам уверио у закониги рад месне полиције, а ми ћемо доказати са ва шим. званичним рапортима и акти мз, да оне радње и нзредбе окруж не полициске власти нису биле нужне нити законите. Ми ћемо се још позвјти и на пре ставку нашу коју смо предали томе истоме инспектору, молећи га да нас у вашем присуству саслуша и суочи са вама. Ми смо чули из ваших уста изјаву коју сте учинили томе истоме г. ин-
спектору: Да сте ви вршили само наредбе старијих, а да би могли г. инспектора обавестити и о другим неким важнии стварима нужно ]е да се вас два строго насамо разговарате. Ми, г. Милићевићу, на вашу „исправку" т.ј. ако је она у опште ваша, можемо да изнесемо пуно ствзри и надамо се, да ћете нам за то дати прилике и могућнссги. — За ванредно стање у Лесковцу неко од вас Шреба да одговара\,..
Синдикално Зеће одржаће своју врло важну седчицу у недељу пре подне у 10 сати, у Дому. Нужно је да сви чланови Већа неизоставно дођу иа ову седницу. Дневни ред седнице је: ШтраЈк у Лесковцу.
0ВД12 101 Иа Тиддоку Одржана у Књажевцу 1. Јуна 1914. г. Друг Воја Марковић доиуњујг референта тиме што обраћа пажњу на стање покрета у срезовима око Књажевца, заглавском и тимочком. Ми ае можемо да се похвалимо нзрочитим успехом. У Књхжевау би требало да буде више члзноза, а биће их сзмо тако. ако буде већега заинтересовања за нашу Партију и њен рад. Ми у овој околини имали смо више организација, гли су те организације биле тренутне, оне су обично после избора престале постојати. Тај је случај био са организацијзма у Гадичеву, Кренти и т. д. Ми не Шреба да се организујемо само пред изборе, већ Шреба стално да радимо, да будемо једнаки и пре избора као и после њчх. Ја сам приметио да су људи овога краја доста оскудна и да то отежава плаћање улога. Томе би се могло доскочити на тај начиа што би пз више нас били заједнички прет платннци партискога органа. Нама се пребацује да не смемо да улазимо у општинске изборе што немамо спремних људи за рад. Тај је прекср у неколико тачан. Али треба знати: да би смо се за тај рад оспособили, потребно је да поднесемо жртава дајући по који грош за партијске улоге и партијску штампу. Бгзмих жртова ми не можемо имати успех какав желимо (одобра вање и пљескање), Друг СреШен Марковић препоручује да се по селима оснивају читаонице. Другарица Пелагија Мих. Милошевића, из села Доње Каменице, придружује се другу предговмриику и вели: за нгс је најбоље то, да у | нашој читаоници имамо Радничке Но&ине и књиге (И Бобру, вели друг Ј Туцовић). Друг Илија Милкић задржава се Ју своме говору на положзју рударских радника. Ти радници морзју интересовати сзе вас, јер су рудар\ски радници она војска којаће биШи с вама и ви са њом главна сна га социјалне демократије (Тако је!) Ти рздници дзнас су робови фран цуа их, бслгиских и српских компанија капиталистичких (Тако је!). На рудницнма влада један изузетан закон, такозвани Ред на рудницима, ' који је рударске раднике лишио |<:вих права. Ми морамо рад‘ти да |те људе ослободимо рспства и да I се заЈедно са њима боримо за осло бођење радничке класе А сслсбо дићемо их само тако, ако помогне мо да се рудари организују и ако порлдамо да социЈална демокра Шија буде што јаче заступљена у парламенту, Ра би се укинуо зло гласни Рударски Ред. (Ж..во сдобравање) Ако се тај рад не може извести јавно, нека се изведе Шајно. Као што рударн ваде испод земље руду од које компгније праве капитале, тако нека испод земље ник кне и орггнизација рударских радника (Одобравање) Друг ПеШар Радовановић, задовољан говором друга Малкића, нарочито истиче да ће рудзрски радннии помоћи нама кзда буду организовани као што ми сада треба да помажемо њимз. Јео су оки сзојом обустааом рада у стлњу свима нама да помогну (Живо одобравање). Друг Воја Марковић истиче, како се у нашем округу отварају нови рудници и да ћемо у рударским рад ницима добити једну велику снагу. Позива другове са села да никада не допусте да из њихових села ма когод кде у рудник, када радници штрајкују. Ми са њима морамо да смо солидарни и помоћи их да у борби победе (Живо одобравање међу друговима са села).
Друг Ранђел СШојановић из села Жлна жали се на понашање власти према социјалистима, али се нада да ће их уз припомоћ наше Партије победити (Одобравање). — Наставиће се —
!Г11 Кмш Глзвзот Рапог [аша III седница (9) Марко Лазић је нагласио да број организованих рудара није онолики колико је речено у извештају. У овоме савезу није изведена потпуна централизација због деспотског режима који влада на рудницима. Саопштена цифра броја члзнова рударских радника унесена је по саопштењу самих делегата. Драг. Мар/ановић вели да стати стички формулари треба да буду простији. Гл. Г. Савез је за време ратова спасао част соцнјализма. Он је орга низовао растурање Гадничких Новика, организовао мајску прославу, одржао везу са Интернационалом. ( Његова је заслуга што већ и на овом конгресу имамо 9 делегата из освојених крајева. Шго се тиче рада синдикалних већа, конгрес треба да да неогра ничено право контролисања већа. Осем тога кокгрес треба да донесе најстрожију одлуку, да сваки савез плаћа квоту, како Је правилима предвиђено. У противном да се таква оргакизгција искључи из Глав. Гад. Савеза. Драгомиру Марков .ћу могу да одговорим да новац од Гл. Гад ничког Савеза нису добили због тога што су они имали свога новца преко 600 динара. Али је одлука Гл. Глд. Сгвеза била донесена да им се у сусрст изађе, према оцењеннм приликама. На питање: који авези нису платили квоту чак и по одлуци свзјих конгреса, вели да су то опанчари, дрводељи, терзије, абаџије и келнери. На завршетку имам да саопштим да је Интернационала дала 30.000 динара на име подчззња радничкога покрете. Има неколико начина подизања покрета. То се може постићи шиљањем делегата, н помагањем штрајкова. Но треба помагати само оне штрзјкове, чија организзција нема пара, кго на пример у Лесковцу. М. ТимоШић, известилац благајне, вели да неуредно одговарање син ликата у погледу квоте онемогућава Гл. Гад. Сзвез да врши своју функ цију. Моли конгрес да прими зна њу, да је типографско друштво у истини исплатило штрајкачком фон ду. Ова погрешка дошла је отуда, шго нисам имао могућности да поново прегледчм рачуне, јер сам на једвн и по дан пред конгрес дошао из Лесковца. Јуче је од стране М. Лаз! ћз и Трепчанина говорено да се у Глав. Гад. Савезу краде и хзра. Те су тврдње управили баш противу бла гајника, дакле противу мене. Ја сматрам да овде није у пнтзњу моја личност, кего наша центрзла, наш Гздничкк Савез. О овоме треба да се говори и да се утврди да ли је ово у истини или не. Воја Пековић изјављује да је Трепчзнин у присуству М. Лазића и Пе тра Гадовзновипа говорио ове речи; које је изнео М. Тимотић. Ова и озаква питања су се чинила и ра није, а тзко исто и на партиском конгресу. Трепчанин је пред овом двојицом изјавио да се у свима кашим инстанцијама врше крађе. В. Јрепчанин: Ја сам рекзо да се крзђе толерирзју, а да оне постоје V целој Србији. Нисам тврдио да је М. Тимотић крао. Напомиње како се њему нарочито слрема да би се истерао из покретз. Вели да није казао да се краде у Партнској У прави, у Гл. Гад. Сазезу, да се не краде у централима. зли је казао да се крзде у пододборима у целој земљи. М. Лазић и П. Радовановић изјављују да је Трепчанин заиста рекао оно што изнесе друг Пековић.
Наш велики борац ЛипкнехШ рекао је: кад пролетер да свој мар јаш за буржоаску штампу он онда врши издају према радничкој класи У овим речима има много више ду бине него шШо се на први поглед чини. Буржоаска штампа, нарочи Шо жута, Шо је отров који разје да и разгриза велика пролетерски организам. Напоље с њом, пошто нам она ништа не треба\ Раднич ке Новине пружају свотм читаоци ма све што један журнал треба да им пружи. Сагиз.
Синдикални огласи Савез грађевинароивх раднииа, позива све зидаре као и њихове помоћнике (надиичаре) како органнзоване тако и неорганизоване да чеизоставно дођу на конференцију која ће се одржати у недељу 15. ов. м. у 8 и по сати пре подне а у стану секције зидара кафана „Слога" Макензијева улица. Пододбор савеза дрводељских радника у Београду за трикључански крај одредио је као сталног свога дежурног Алексу Ребрића коЈи ће у кафани „Гарибалди" Сарајевска улица свзко вече и недељом пре подне прнмати улог.
№N111 ЗзрШјмп ш внјо? Беч, 12 јуна. Овдашњим службеним круговима јављају из Драча, да Је нетачна вест у којој се тврдило, да је Пренк Биб Дода заробљен, јер он и даље успемно оперише против устаника. ]з1ш1ш«ошРти№г Букуретт, 13. јуна. Румунска телеграфска агенција јавља, да полузванични „Ендепанданс Румен“ објављује телеграм, који је изашао у „Франкфуртским Новинама“ а који гласи: да су руски амбасадор и румунски посланик у Цариграду, изјавили великом везиру, да би затварање Дарданела у случчју грчкотурског рата, проузроковало грдне штете руској и румунској трговини и да је велики везир одговорио, да би у случају овога рата Дарданели остали отворени за трговачку марину. Овај корак, веле „Франкфуртске Новине“, много се коментарише, јер је то први пут да се једна мала држава меша у питање о Дар! данелима. Овај извештај је тачан, вел. „Ендепанданс Румен“, али му треба исправке у главној тачци а то је: да одговор великог везира још није познат и да је одговор који се преписује Порти према томе нетачан, јер се у Дарданелима примењује режим само на ратне лађе а не и на трговачке лађе. Међутим, због мина ! које се постављају за време рата руска и румунска трговина биле би паралисане.,Са тога разлогобе најинтересованије државе з трговинску слободу Дарданелг Русија и Румунија, предузеле с корак о коме је реч, Јер ни једна друга земља није више трпила од затварања Дарданела у 1912 години, но што су трпиле Русија и Румунија. Из Хрватског бабора Загреб, 12. јума. Сабор, којијејуче почео буџетну дебату изјавомреферента већиое, Кришковића, којн ;е рекао, да гласање предрачуна није питање поверења влади, него предходни услов за даљи законодавни рад, — данас је решио, да се сутра прими једномесечни индентитет јер се до краја ов. м. ие може свршиги редовни предрачун. Вечерас се на| ставља бу џетна дебата. Хрватска депутација није још сту* I пила у никакав додир са Угарском, и ако је прошло већ пола године како је изабрана. ИесОгррна по/иоћ Виду Беч, 13. јуна. „Албанише Коресподенц", оргзн бечког минастарсгва спољних послова за албанске ствари, има овај изЕештај из Скадра г Брђанска племенаГаши и Краснићи одржали су збор, на коме су донели одлуку, да присгају уз албанског кнеза, и да ће га у борбама против устаника потпомагати. Племена Гаши и Краснићи, по општем сазиву, добчће оружЈе, мобилисаће се сви за борбу слособни људи, те ће тада кренути за Ишмн, где ће се сједннити са Пренк Биб Доднним трупама, и помоћи га у борбама против устаника. У другој вести, такође из истог извора, јавља се, да је једна нова чета од 150 Мллисора из племенске области Шкрели, пошла за Скадар, одакле ће преко Љеша кренути за Ишми да се прикључи Пргнк Биб Додиним трупама.