Radničke novine

Бр 142

|9 јуна !Ш4

Гед.

Ивлвзе сввки двв сем ведеље. — Цева: ва уодину 12 динара, ва аола године 6 динара, *а 3 месеца 3 динара, аа месец дана 1 дин. 8а вностранство 30 динара годишње. 1ј б 1Р8

РАДНИЧ

ВРГ1Н СРОСНЕ СОЦШЛНЕ ДЕМВКРШзЕ

Уредништво је у штампариш Рлденновића Ад министрација у Социјалистичком НародцоиДому. ТЕ/1ЕАОЛ ^ј/шјв т ДЈШванстоднЈг 970 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло Јефтиној цени

■—ТГ

Демократски рад

Ратни пораз Бугарске испољио је жилавост и енергију бугарског народа да потражи кривце за пораз Бугарске, управо да потражи кривце за рат са савезницима. Непоштедно, без церемонија он је извукао за јаку и сгавио пред осуду јавног мнења и највиша лица у држави, прикосновена и неприкосновена: министре и ђенерале/ двор и краља Фердинанда; официре и милитаризам; владу појединих партија и режим. Старање за земљу и народ, тежња да се једино налажењем и кажњавањем криваца служи напретку и угледу земље, није спречавало демократске партије у Бугарској, на првом месту Социјалну Демократију, да раскрили најболнија и најтрулнЈа места у држави, да открију сву мизерију владајућих кругова у Бу гарској, све злочине које су починили према народу за време прошлих ратова, нарочито највећи злочин; братоубилачки рат са Србима и Грцима. Сав труд либерала и стамбуловиста да онемогуће критику и осуду иародну над прошлим режимом, остао је без успеха. Државни разлози, углед земље, који по мишљењу реакционара траже да се прикризајузлочкпи и кривцн, сачувани су, на против, откривањем свих злочина. Бугарска демократија заслужује част што је смело и отворено предузела посао на подизању угледа Бугарске. Углед земље и народа подиже се тек онда када се жигоше све оно што не ваља. Нама је особито пријатно што се на дан годишњице братоубилачког рата један велики део бугарског народа придружио Социјалној Демократији и јавно исказао да он сматра 16 јуни као злочин који су приредили Бугарској и осталим балканским земљама непријатељи бугарског и балканских народа. Громка реч Социјалне Демократије ниЈе грмела залуду годику дана. ГБу није могао да надјача глас шовиниста, глас краљевско-војничког песника Вазова.. ГБу слуша у ствари већина народа. И данас када у Србији, осим Социјалне Демократије, ни Једна од буржоаских демократских партија не налази за демократски да осуди прошли савезнички рат, да покаже кајање за грешке и готовост за поправљање грешака, данас у Бугарској три демократске иартије, од ових две буржоаске — радикална и земљоделска — манифестују јавно кроз престоницу Бугарске своју осуду над злочином : од 16 јуна. Данас огромна маса бугарскога народа упућује јавно позив на манифестацију у коме вели: .Грађани, 16 јуна 1913 године једна преступничка рука бацила је бугарски народ у крвави међусавезнички рат који је одузео толико скупих и неоцењених жргава. 16 јуни је дан у који глупост, немоћ и безумље сахранише Бугарску. 16 јуни је безумље које су

припремили преступници и извршили преступници. 16 јуни је дан када је бугарски царизам извршио највећи преступ. 16 јуни је један систем и једна политика који су раздруз•гали Бугарску... Дођите да протестујемо противу твораца тога фаталног дана!...“ И та демонстрација од хиљадама људи прошла је улицама Софије и спрала мрљу са лица бугарског народа због напада на грчке школе и цркве, напада који није извршио бугарски народ већ влада која бранн „углед“ државе скупљањем лумпа и дражењем масе против туђих нзродности. Ми замишљам ) како су морали бити постиђени и ућуткани сви они који су веровали да је бугарска де мократија малаксала у борби са реакцијом Радославова и Ген?.дијева. Ми замншљамо исто тако како би наша буржоаска демократија — ксја је изгубила сваки смисао за једну здраву балканску политику савеза балканских народа — гледала попреко на такву једну демонстрацију Београду, и зко је расположење целог српског народа, кДо т? бугарског, за савез са бугарским народом, за борбу Социјалне Демократије за остварење тога циља. Стога, бележећи са похвалом тај демократски акт бугарске Социјалне Демократије, радикалне демократије и земљоделаца, ми можемо са поуздањем гледати у бољу будућност која ће у доћи знаку Савеза Балканских Република.

дрзу руку Сарајевс^и Л(а5ер Шеф аусШријске по Iици/е у Са раЈеву, Герда, извршио је самоуби ств о на Једон сат после отенГпа ша Њега је толико гризла савест што нше могао спречити погибију престолонаследника и његове же- е да се због тога и убио. Кио што се види, ако у расточеној сустри / ској држави нема идгализма ни на којој другој страни, оно га има бар нод полиције. Мени се чини да бч овај аустријски полицајац, са сво/им скрупуло зним схватањем дужности могао V многом погледу т>служити као модел српским привредним инспекторима. И кад је саруевски поли цојац Герда извршио самоубистпо онда је шеф привредне инспекиије V Србији, г. Сима Аврамовић требао то још давно и давно да учини. Јер док је атентат. у Сорајеву један редак изузетан случа/, дотле се у фабрикама и радионицача у Србаји врше, такорећи, сваки дан атеншаши на раднике и рпднице. И док су у Сорајеву свега два лица била зкртве нессвесног вршења ду жности полицаЈца I ерде, дотле су у Срби/и стотина њах жртве не савесности г. Симе Аврамовчћа и његовога штаба. И док су оно тамо принчеви чија деца плива/у у милиочима, дотле су ово овамо пролетери који својој деии не остав љају у наслеђе ништа, сем по који пут шкрофуле или туберкулозу. Самоубиство полицајца Герде би ло би, према томе, плодно само у том случа>у ако би из њега изву као конзеквенци/у и г. Сима Авра мовић, Убијајући се, г. Авра * мовић би само тиме, у целом свом живошу, извршио једач акт користан за привредну инспекцију

у СрбиЈи, и зи социјалну иолишику уопште. ' Нажалост, : о неће бити. Биро кратијп, и кс сачувау себи једну искру савести '■ досто/ансшва, ио-

казу]е је само онда кад су у пи тању животи краљева а никако кад су у питању жи/оти народа. што се смеје

Џ *борна борба

Окружна нференција у V . О . у Нњажеа подне рад^ иничке. Окру^. АЦија у Даданци Одржаће се 22. ов. м. ради кандидације посланика за округ смедеревски. На овој конференцији ће бити изасланик Партиске Управе друг Пазле Павловић. ЗаједниЧха седница Секција Сои. Организације „7ри Кључа “ позива нч ззЈедничку седницу упразе и то; Савеза Монопол ских раднике ца, Савеза Болничарск! х рад., :« пододбор Савеза Мс талских радник* које ће се одржачи у Четвот&к 19. ов мес. у 6 и по часова у вече у локалу каф. код „Гарвбадде”. 7 иче се изборне акције. Кзко је ова седнаца од вели.че важности, потребио је д« све управе неизостгвно . исту дсђу. ►»атове ! Кроз дан два ће из штампе изићи ов > изборна брошура, којој је цена 5. пар>. Џрло Ћ /е, /јож ,о до г.е она плмз у и благовреиено учесеу мосе народне. Поруџбине и новац треба слаГпи Сочијалист.ичкој Књижари, која даје 30 од сто рабата. Иово, издање Ов»х дг.на је штампана изборна брошурх Сељ. к и његов спас. Цена јој !е 5 пара. Шаље је Социјалистичка Књижара за готов новац са 30°I о р>бата. Потребно је да јг набаве све орга чизациЈе у ш по већем бооју и оа је унгсу у народне масе благов/сиено. Говори наших посданика Потребно је да организгције на* ■'аве и у н јвећој мери растуре све с о. ашње брошуре : Против глобаџиске полнтине! 0 10 За ратне жртве ! 0 - 20 Рабат /е 30 од сто. Ј1з6орне брошуре Скреће се пажња организацијзма да одмах набаве у што већим количинама ове брошуизборној •ћа. од По-

ре ко]е су борбч : Пор> Сељ дриниа. Закон о д .. 1 /и и његова противници, од П. Павловића. Брошурама је цена по 5 пара. Рабат је 30%. ! • ЈЛеђу се/вациАла Ноии нчступа!ући избори, пробу. дили су непбичгЈо и живо интерег< вање код сељ^ка на селу. И они сл г.горченошћу \г"-воре пготиву рздикзлт, а и о другим бурж л аским партијама не мисће боље! Ј р они велг: „Све су нас партије зауздаза-

ле, и мЈмуззле биле доброг соц> дизг 1 не — колко радикали веле ба

џпн су покад кад г»а и потуч!тапе да данемо1 Апи га ц заграише! Они

завиличзли, па ззт&гли дадгине, и не двду ти пигнути! И није онла чудф што ће те чути из уста какве достајале старине. или ког малишана, да говори о „Соци јалим* " А неколико њих с којима сам се ја упознаој са највећим не стрпљењем очекују, кад ће доћи по шта, те иду са мном у општину одакле узимзмо „Рг\п. Новине*, и чи >амо их у компан »!и. — Једнога дан« ф: беху нзм сгигле „Рад. Новине*, те ч отидох са још

двојицом сељакг, да запитам ћату услед чега нема новина. Он одго вори да нису дошле! — А један од оне двојице, заглеаа ћату мало неловерљиво и одсече: „Ама да се не шала -е бре', те да ги цепујете, зашто и ако сте само сталци, требе да иму/ете чес’\ Положај сељака у своме крај\' равгн је нзЈ‘горем, само што то они још не >вчђају сзн; али пуцање и сламање њихоеих леђа и грбача натерује им лзмет у главе... Мнсго је допринела ширењу социјализма у овом крај, партиска органкзација у ЈЈебанима: тзмо другови неуморно раде! Према свзмошњем положају сељгка и њиховом неверовзтном јаком интертсовању за социјализам, наша пгртија може бити по:пуно задовољна, ]ер је успслз својим кратким радом, лостјати семе социјзлн зма и у најзабаченкје крпјеве Србзје од*кле с пргвом може очекивати и добзр плод! Бошњак (село) 15/VI 1914. год. М. Белић ОпоЗицбонн бдок II. У свнма крупним пигањима они су нмали исто гледиште, бранили исте ннтересе. Кад ј • Нзродна Скуп штина требала да одобри вођење рата, ондз се ниједан од епсзиционих говорнкка не с^ти жртви и Тсре 1 а шг'ј ћс 'нх рђ: донети: Мссто тога и самостелац Дрзшковић и кационалац Ркбарац и нзпредњак Иоваковић П' вали су химне рату. А кад је рат завршен и кад је требало повести рачуна о жртвамз изгивулих ратникз, кад је требзло решити кнвглиаско питање, зар су сзмосгалци тражили иешто више и боље него ли напредњаци и само сталци? Место да тражи да се за кон о инвалидима што пре донесе опознцнјг се показала одвсћ млитавз. А кад је једком у парламенту решгвгно о овом животном питзњу хиљадама изгкнулих и онеспособљен«х ратника, онда су примедбе на законски пројект што су их чинили самосталци биле исто тако безначајне и ситне кзо и напредњачке или националистичке. Ни јсдна од ових странка ннје предлагала битне измене влздиног пројекта. Али су зато све ћутећи и одобравајући примале она многобројна олликовсња и унзпређења офицчра. Нити самосталске демократе вадеше у томе безобзирно товљење милитаризма нити представници ред* и законитгсти нзђоше ту повреду зако на и Устава. И нтко од њих не подиже свој глзс! Ати га зато подигоше тако високо и оштро, кад се фузиокашка влада Пашићева дрзку да дир.че у привилегије, што нх офнцирска каста за себе тражаше. И све три о позиционе стрзнке утрквваху се која ће се лепше удв >рити милитаристи чким шефовима. Да милитзри)ам у овом случају гази једзн од основних принципа демократског режима, са чшсталци нису в< дили рачуна; да се даеањем нових привилегија ми лигаризму, његовим ме иањ- м у државне послове ствзрзју извори но вим унутрашњим потресима, заборављали су сви државннци опозиције. Свуда је опозицнја била једнодушна и — без начелп Кад је требало бранити интересе народа она је боенила влзду; кад је требало брзнитн своја н^чела или демо^ратске принципе, онда се водијз опозиција, кО)ОМ се само јачала реакција и дзвала могућчоет влади да све ду бље гази... После таквог слонсног рзда опо : зици а ће удружена ишћн и на изб ре. То је логична конзе <велца ње ног досадањег држањз То је боље и за бираче и за н*с. Нека свет у Србији види да су све буржоаске странке у основи исто: непријатељи

народа. И нека тај пострадали свет, који имг само клетве на уснама за Пашићеву владу, зна да су н све опозиционе странке њени саучесннци у крвавом злочину над српском народом и отмици народие имовине. И нека се према тсме опредсљују! Или зг зладу и њену странку, чији је рад осетно- на свој< ј кожк, или за јопозициони блок који је помагао и својкм радом доприносио владиној политици, или за социјглну демократију ксја је једина истински и предано бранила народне интересе. Шта м^сле аусШријски другоби — позододк; атенгата Надвојзода Франц Фердинанд — тако пише последњи број бечких Радничких Новина био је човек изразите индпвиј дуалности, и енергична воља његова навела би га да ту своју индивидуалност узме за директиву владања и делања у целој држави. Ми немамо ни право нм жељу да ма коме у држави украћујемо слободу уверења; али је и сувише јасно у какве тешкоће може запасти једна држава — нарочито држава као ова Аустрија која се тзмо амо љуља — кад се једна суверена воља успротиви нужности друштвенога развића и на место оног што на свима областима, у национзлним и у социјалним, кзлази као резул гат борби стави своје: Ја тако хоћу! Колико се може нарушити она равнотежа, која резултира из односа снага нација и класа које се боре, кад једна таква индивидуалност, која наиђе на жесток отпор стане одлучно на једну стрлну и почне сузбијати гледишта на свет која су јој супротна! Ма колико се редуцирале легенде које се истичу око свих који живе у сенци круне, ипак је несумњиво да престолонаследник ниЈе био пријатељ демократије, да величину и моћ цррства није гледао у неспреченом развићу народнлх снага, да му је шта више пред очима лебдело као идеал стање у коме ће се држати у запту „ људи *, антагонистичке нације и класе коЈе се боре за сеоје уздизање. Да ли би се систем у коме једна воља суверено располаже могао показати као најбоља гарзнтија за одржање целине и као најбоља форма владзвине за здруживање делова који теже на разне стране? Не доказује ли то напротив да је у слободи народа, у његовим одлучнвању и одговјрности, права гарантија за постоЈање ове државе? И како се према томе може судити о једној влади која, као влада грофа Штирка, поткопава корене тог нлродног одлучивања и одговорности ? Зар се не преувеличава ова једна институција, зар се њена снага не прецењује кад се целокупна државна зграда зида на ономе што некролози називају љубав и оданост царској кући? Сарајевска катастрофа могла би бити згодна прилика за Аустрију да изврши ревизију над собом и повод за један низ преображаја. Али ће се они горе зедовољити с*мо церемонијаиа и заборавиће да м .гу доћи дани када ће Историја грмнути: Доцкан!