Radničke novine

I

Џз дама у дан

Нзасланство на погрвбу. Н« Стрвд.ађгке утакл»ицв. На Ивањ погребу аустријског престолонаслед д* н 24 ов. м. извршнНе се у Београду ника и војвоткиње, присуствоваће на стрелишту код Смутековца, ве од стране Краљевине Србије, пре-; лике наградне стрељачкс утакмице. столонаследник Александар са јачом Награда ће бити 15 у вредности 1500 војничком свитом. Оболво мОнистар. МннистарФннансија г. Др. Л. Пачу, оболео је и за неколико дана неће долазитк на дужност. Нзжалост нису оболели и његоови порезници. ДОзбор Еснафских Уоравв. Министар Народне привреде упутио је Занстској Комори наредбу, да шгој пре цриступк избору окружних Е снафскнх управа, пошто су до сада њину функцнју вршклк срески ес нафк, са седиштем у окрузима.

динарз. Свима сгрелцима допуштен је пристул на овкм утакмицама. Објавг. Младићи рођени у Београду 1893 године имају се у овој годчни регрутовати за сгалан кадар. Сви ови младићи имају се одмах а нгјдаље до 20 јула ове године пријавити Суду општине Београдске, Битољска ул. бр. 20, ради попуне свога рсгрутног листа и сравнењз своје задруге сз пописном књигом од 1905 године. Младићи рођени у Београду 1893 годкне који сада жкве вао Београда

етатут болничтих «... Одсеи »Д“

за социЈалну политику у Министар ству иривреде, израдио је угледан стагут за болесничке радничке касе, при концесионарним фабричким предузећима. Све фабричке касе имаће се преустројити, у смислу тога статутг, ка једнообразнсј основи. Предсвдиици судова. Свн председница судова из новоослобођеких крзјева у новој Србији, допутовали су у Београд. Гимназиј« у Чачку. Од идуће школске године, претвориће седо сада шесторазредна гимназија у Чачку у осморазредву. Министар просвете послао је у Чачак нарочиту комисију да прегледа досадкњу згрзду, да ли је д; вољна за смешгај ученика. Сарајевска уднца. Можда се ни једиа улвца у Бгограду не налази у жалоснијем стању, него што је то Сарајевска улица у Београду. Она је сва раскопава и пуна рупчага, д* је у њој онемогућен саобраћзј. Асој се у којој породици деси смртни случај, том улицом ие може да се креће спровод него другим улгцама. Тражимо од општине београдске да одмах пристуии калдрмисању ове и осталих улкца, и омогући сзо браћај.

где живе и чиме се згннмају, како би им се регрутни лист тамо послати могао на попуну. ВБр. 153. Од Суда општине града Београда, 17. јуна 1914. године у Београду. П« Зн:н»е Поверенике и остзле купце позивам да ми најдаље у не дељу до подне плате цео обрачун, пошто од недеље важи нов распо ред продаје Р. Новина. Суботом до 9. и аедељом до 12. вршим иапдату у Дому. М. Ј. Мижроеић продавац

Нмистоћ^ у Оштинским кланицама У производњи меса, једне од најважннјих животких намирница, потребн?, је неоспорно на првом месту велика чистоћз. Сзннгети великих свтских вароши, сбраћају особчту •тажњу на чистоћу ове производње. Међутим у нашим општинским кланицама не поклања се никаква пажња ниги рад у њима санитег конгролише. Докле је ова немаркост дотерала види се из следећег. 1.) Производњу меса у клакицама врше људч, над којима још никад

лега

„ ут _ 1 •иу јл е, пад пиЈаша јхмхај Опозицион^ опоК' с д ни ј е ИЗВ р шен преглед њиховог здрав гати самосталске, националне к на- стања. Има их ту шкпоту

.ственог стања. Има кх ту шкрофу предне сгранке у детаљима утврдк- ЛОЗНИХј Т уберкулозчих, скфилистичти споразум, о зајсд-ичком раду у наступвЈућим лосланичким изборима

них, и по спољашности ЧИСГИХ. I

ужасно не-

После овога споразума, партнЈски листсви поменутих странака, обја виће спорззум и позвати бираче, да по њему гласају. Дграрна ко/лисија. Јуче је зчвршсн рад Аграрне комнсије у Министарству правде. За дан два присту пиће се наимеиовању пријављених гесметзра, зг премеравзње земљиштз посебно, у нозим крајевима СрбиЈе. ■ По/лидовања У војсци. И ми нистар војки спремио је указ о по милов .њу всјника, ефицира и под офкцира, који су за лакше кривице осуђени, а које су починили за вре ме оба рата. 'Ггј указ, са осталим<< биће подписак о Петров-дану. Оправка поште у М а Л*новцу Минисгру грађевина одобрен ]е кре диг у суми од 2700 динара, за оправку поштзнско-телеграфске згра де у Доњем Милановцу.

2,) Преносна сресгва за месо, као колг, сандуци, џакови, кофе, нечи ста су и неопран«, чак има случајева да се месо носи кепокривено, и тим ј изложено уличној прашини. 3) сваком без разлике одобрен је долазак и пролазак кроз кланице, чак и за време рада. Г. Шеф кланице и не води никаквог рзчуна о реду и 41 стоти у кланицама, шта више долази V кланицу после подке у 2. часа, а рад међутим почиње П.часа пре подне. Потребно би било да надлежнн поведу мало више рачуна о Општик ским кланицамз и њеним надзЈрницима. а санитету се скреће пажња ка оласност која грађамсгву прети из овог извора иечисгоће. Јоца П. Траилввић.

IЦ аИ1

Зрбовањ*

14. г.

Пожег< Пре неколико .» је овјмо један агент .уднига, који је имго за ду чађе не колико радника нз . - Пзжеге, који су познати ка, јгјити рад нчци, но кеоргзнизо >и, који још нису обавештени о оном шго треба сваки радник који продаје своју радну снагу да зна. Ти су радници поглавито са селз, ГЧриродно је да је овај агенат имао етку срећу да нађе преко 20 радн.ка који су одмах пристали дз ид а рзд у Бор ски рудник, тим пр цто им је овај обећао минималну н .ннцу од 4 па до 6—8 ди.наоа, а _> т о још и рад но време од 8 часот бгсплатну вожњу тамо и натра. О томе да од ј свих обећања не 5ј ;ло ништа не| лотребно је и гов и, но да ви димо даље. Агенат је имао с »у да раднике нађе, но није и - ■''»веде, јер не знајући рад ничка ор »овео овде а Д »9 зом одх *У је све омес лноје вић, који ј , . % . ^ упозна са онима што су аошли у Бор и да их обавесги куда их води овај а генат. — Куда сте се ви спремили? пк тао их је друг Стевз. — У Борсхи рудник на рад. — Ко вас је звао тамо? — Па имаједзн; дошаоЈеса ндма. Обећали су нам наднице 4 динарз и бтсплатан воз. Кажу ради се само осам сати, а то је д“обро. На ово им је друг Стева одговорио да је то проста превара, на што су се сби они сагласили и по вече

1II ће Ш ри одмах напустили Пожегу, захваљујући друг Стеву шго их је о злу обавестио Обавестивши раднике друг Стева отишао је код Борског агента кога је упитао. — Ззшто Вам требају радница из ове околине кад тамо има доста радника? — Па нема, знате, овај, неки су пензионисаги па им тргбају нови, а и посзо се ув:ћао. — Пензаонисати! и тебе ће док им само доведеш тазе радну снагу, и тебе ће пензионисати. — Шта ти ту мене, ја с тобом немам посла, ја имам с овим људм*. Ту се окренуо да покаже на своје раднике којих већ није било, а којс су неки другови на улици наккадно извесгили и испратили до ћуприје. — Еј, мехаиџија, где од )ше они моји? — Не знзм, велч механџаја. Тако је агенат остао,празних;шака, а сутра рано изгубио се из овог места. Капиталисте из борског рудника осетили јак покрет код радннча, и сада гледају да нагомилавањем радне снаге угуше тај локрет тим што ће покретач’е отпустити, а ове заменити са овим необавештеним радницима — ужичанимз. Другови радници из борских рудника трсба да приступе брзој организацијл и последњег радника и бу ду готови за сваку евентуалност. Све срганизације и радници из у нутрашњости треба да поведу добро рачуна о ов -м агентима и да их од свуда кслпате овако како су их другсви из Пожеге испратили. Мар. М. Г.

Мшми арнаутлук Мирнз економска борба лесковачких радника и ридница иницкјативом полкције претрорнла се у борбу сасвим друге врсте. Од полкцисхог терора не види се више оно што је битно у овоме привредном кон фликту. Ч Подржавани од полиције фабриканти су се дали натоциљзти иа у зајамно замарање иС одуговдаче решења овога неодољивог тсукоба. Нзјбољи пример те полициске сугестије над фабрикзнтцма је ово. 19 мзја полициЈа окружног начелни ка довела 140 Арцзутз за штрајкбрехере. После ненолико дана знатан број њих је побегао, а до 4 јула сви су се Арнауги вратили из фабрике. Као што се види, оии су једвн саставили 15 дана. Фабрикзнти су од њих вкдели страхов.чту штету. Поред транслорта тамо и овамо, они су их сгали два пута већих надниц* него шго би плаћали нашим радии цима; храна којз је се морала на рочито по турски елрављати,- купо вање ибрика (без којих мухзмедз нац ни у лесковачким фзбрикама; неће да буде), каарење робе и алатз, плаћање фабричкнх и полиаијских агената и још ваздзн које чега Због свега тога фгбриканти су на-

послетку м рали и јавно признати пред инспекторима да од ариаутских штрајкбрехера имају само штете и да би једва дочекали дан, када би се могли курталисати те жгадије. Међутим фабриканти су примили после. враненог првог други, нов транс >орт Арнаута. Они су први бкла са Качакика а ови други са Ко сова. Намеће се сада питање, — па зашго се понавља та жзлосна и глупа историја са Арнаугима штрајкбрехерима? Одговор Је једино у овоме: Први транспорт је полиција довела а други исто тако. По фабрикантовој иници»агиви ови Арнати не би још дуго в.чдели Лескоеачке фабрике. А зашго је полиција довелз Арнауте? — Први пут рздитога да се сломије дух код штрајкача, да се збу не, да се помету, те да се шграјк распадне. То је урађено на један врло рафин-фан начин. Цео тај дан нзчелник окружни водио је тобож ј>реговоре с кашкм делегатима за окончање шгргјка, а за то време су се Арнзути укрцавали у воз, у Врањској Бањи, по што су се ту претходно прикупља ли читаву недељу дана. Кад су увече захључени препзвори и кад је та вест разнета међу штрајкаче, од

једном се доводи 140 Арнаута да разбију организацију. Пошто је у томг насела, полиција је с другим траиспортом тражила нешго горе и убитачније. Кад су 7 јуна довели други транспорт од 70—80 Арнаута, бао им је циљ да свирепо угуше шграјк. То' се види из начина увођења ових Арнаута. На пола сата пре доласка једног нередовног теретног воза послата су два жандарма да, кобојаги, поверљиво пусти штрајкачима бомбасту вест о доласку штрајкбрехера. Одмах за тим прошли су улицом осам жандарма са писаром и са жандарским капетаном, идући полако као на логребу, све ногу пред ногу. Њима је то била намера да скрену пажњу штрајкачима на своју цупрингерску мисију. Међутим по мраку периферијом вароши дошло је неопажено много ж-шдзрмЈ. Код станице су у то доба, у 9 и по сати намерно погаше| не сае боген-ламле, тако да је ларк пред станг;цом бко сав у густом мраку. Кад смо ми туда прошли на стгничну стражу жандарми су се осећали у парку звецкањем оружЈа и неспретним нерзоз.чим бахатом, по коие се могло ценити да их у томе мраку у гшстро|еној линији дуж парка, има бар 30—40. На перону је горела свега једна лампа, и тамо је полиција ннсталирала заграђени пролаз штрајхбрехерима од жандара. Г. писар се правпо тајанствен и почешће напомињао жандармима: само слушајте наредбу. Мн смо иашим друговима рекли: само Iбудите присебни и мирно посма;трајте. — Изведоше нз мрака Ар| науте ксја су страшно бедно изгледали. Опкољени жандармкма, они су се спотицали збијени Један уз другога. Уверавгмо вас, драги читаоци, да су ови јадници много бедније изгледали него ли они што су претпрошле год-не као ратии з робље* I ници спровођени у Београдски град! Ј За оеим робљем, црним као Аф,>иканцн, сувим кат ђаволи, ишло је и неколико бедних жена са децом на рукамп. Ми смо сви цептнли од узбуђења, ма да нико ни гласа н.чје пустио. Јсдан млацић штрајкач блед кго крпа несвесно пође к њима и каиђе иа гвоздену перонску сграду. Ту се заустави, полунесвесно бленући за њимг. Иас је све фрапирала страшна сликл озога робља, јер је за* препашћеност кулминирала у глава гвакога од нгс присутнгх! — Питали смо се: Је ли ово'наша отаџбина ј кли је агалук И.е Бољетинца ? Шта ово ради кргљевско српска полиција? Зар робљем убија робље? — Зар смо за то поднели жртве грију мобилизација ? Фабрикант ухватк на станичним вратима првогз Арнаутина и грубо га повуче за гуњ, а за њим пођоше сви остали. Полиција је отишла страшно љута, то смо ми врло добро приметкли, по ономе снебивању да хитро поведу транспорт у варош. Тога момента жандзрми су се збуњено окретали као људи који напуштају несвршен посао. На основу свих многобројних запажања; и процењујући све околностн, ми смо дошли до уверења, да је се са овим новим тракспортом и са оном инсталацијом жавдармериЈе око станице, хтело да изазове нерсд како

Ф Е Љ Т О Н

Тнрувазува 1 "

Иовшо. внпнте шоно! Ради нас животиње дају свој при плод и пчеле свој мед, ради нас младе деве туцају у звучним аванима свету биљку од које се справља божанско пиће соли... Небо и земљо видите ли ко смо 1 * * * Ради нас је Агак створио ватру и Индра бесмртно биће, створио мо литву... Небо и земљо, видите ли ко смо! * * * Где су извсри чисте воде, на ко јима бисмо могли утишати нашу жеђ? Вода, која отиче с појишта по ко|има газе животиње, јесге наше једино појило... Небо и зеиљо, видите лн ко смо! * * * Где су пољз што рађају пиринач

Данас, кад цео свет говори о арнстократском индиском песнику Рабиндри Нат Тагори који је добио овогодишњу Нобелову награду за поезију, а из чијих песама звучи раз неженост вишид класа и песимизам иидиских. будиста од интереса је саопштити у прозиом преводу ове две песме врло популарног индиског пееника Тирувалуве, чији пламенн стихови изражавају сав бол несрећних парија и труд песников да их подстакне на устанак. Ур. Б. V \ /

и ситну проју? Нема на свету ни једног струка проса, ни једне сламке, ни Ј'едног листа од руже који нама припада... Небо и земљо, видите ли ко смо! * * * Кад мрак из долина покрива врхове светих лрва, кад пастир гони кући стацо слонова, кад судра остав ља пирннчина поља певајући, кад свече судови у рукама младих дево јака које спремају вечеру кад се преостатак јела бзцч псима, где ондз паоијаможе јести? Небо и земљо, видите ли ко смо! ♦ * * К?д свч у кући наричу, кад су вогребна кола покривена црним велом, кад се слатким балсзмом пре ливају усга, душа покојникова мо же бити задовољна; онај ко се нада ла ће бити отлраћен свепш молнтвама може с радошћу да очекује вечити сан. Али где парија може да | умре? Небо и земљо, видите ли ко смо! Мш п, чобечо 11 цуп! Пробуди се, човсче нз џунгле, који вековима сп«ваш у свом бедном положају; ради тебе је састављена књига дужности од једкога од твојих; пробуди се, да би заузео своје место на земљи и образовао нацију.. Пробуди се, човече из џунгле! Научи твоју децу да певзју строфе, у којима се слави врлина, праеда

и храброст, и нека племенитија крв просгруји 'кроз твоје. зеке... Прсбуди се, човече из џунгле! Пробуди се, дај претке сзојимси-

новима, V -

-• -^-чду година

и више г

:т и твоје

ослобоћ'

Пробу

гле!

Земља

>век има

празо да

^гђује, да

подиже варо&и

„ ^аКупља усеве,

како би слепоме

приредио спокојну

старост...

Пробуди се, чо|гче из џунгле! Пробуди се па ћеш имати и ти зелена жита и стада, и пргд твојим задивљеним очима млади слободни људи управљаће своје веселе речн младим усхићеним девојкама... Пробуди се, човече из џунгле! Пробуди се, човфЈе из џунгле, про буди се; живот те чека: поздрави га као човек, и, кад.те непрвјатељи внде усправљеног, разбећи ће се од страха као џелат ккд види своју жртву како се диже с ломаче да га кззни... Пробуди се, чсјвече из џуигле!

А о хоће да се упозка са марксистичком науком тај нека буде стални претплатни^ и читалац соци јалистичког часаписа 5орбе. Цена на годину 8, за\пола године 4, за Шри месеца 2 дтара.

Анатил Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАЦА 45 КЊИГА VI. Ново доба Афера са осамдвсет хиљада бала сена ЧЕТВРТА ГЛАВА Колоибан Одмах написа једну брошуру у којој јасно изложи: Дг Пиро осамдесет хиљада бала сена, које нису никада ни постојале, није могао покрзсги, као шго их ни Мобек није никада лиферовао, ма да је за њих био примио новац. Ту брогпуру Коломбан расгури по улицама Алке. Народ ни|е хтео ла је чита, и цепа ше је пун гњева. Ћифте стезаху песнице, продавци бежаху од ње као ђаво од крста. Главе се загрејаше, целога дана трајаше узбуђење.Уве че трчгху улицама мангупи и ур лаху: „Смрт Колсмбану"! Патриоти цепаху у масама брошуре, спаљива ху их на пијацима и играху око ватре са курвама, које беху до трбуха разголићене, дивље игре. Најзагрејзнији поразбијаше иа кући, где је Коломбан већ четрдесет година, у дубоком миру, живео од својега рада, прозоре. Скупштина се узбуди, и питаше шефа владе: Које ће мере да предузме да би се паралисао мрски а-

тентат Колимоанов на часг народае војске и безбедаост ПингвиниЈе. Робен Мјелекс шиб»ше на св»ком коргку бестидау дрскост Коломбааову, и изјави, са одобравањем законодава^ца, да ће он бити предан суду и кажњен за своју инфамну клевету. Када министар војни би изазван на говорничку трибину, тамо се појиви сасвим пресбражен. Он не изгледаше, као раније, питом и углађен. Сада се појави са разбарушеном косом и издуженим вратом. У узвишеном ћуташу Скупшгине он само рече ово: — Ја се кунем да је Пиро злочинац. Те речи Гретокове распростреше се по целој Пингвинији и притискоше савест Јаанога мишљења. ПЕТА ГЛАВА Прочасни оци Агарик и Корнвми« Стрпљиво и предано подношаше Коломбан гњев јавнога мишљења. Из своје куће није смео да макне, бојећи се да са не каменују. Због тога је тако увек седео, Писаше у својој соби за рад са великим оштроумљем нову брошуру у корист невинога који је лежао у кули. И од малога броја читалаца које стече нађоше се неки, н>ах дванаестак, који прихватише његове разлоге и почеше да сумњају у кривчцу Пироа. — Наставиће се —