Radničke novine

(Лосвећено г. д-р 6 . Аврад10вићу, шефу одсека за социјадну подитику).

2. Компромитовање социјалне политике Што је г. Сима Аврамовић овога пута и нехотично мало јаче подигао завесу са свога „правога пријатељства“ према радницама, тај се ма лер људима његове притуњености не дешава без нужде. На ту господин Симину нужду хоћемо у овом чланку да бацимо пуну светлост, не ради његове личности већ због установе која се компромитује. У свом дугачком „разговору* са сарадником ШШамие, који не би могао бити друкчији да је писат у фабричком контоару у Лесковцу, г. приаредни инспектор је говсрио о свему: 0 „малаксавзњу“ штрајка. о „лажним представкама* Радничке Коморе, о „претњама и засграшивањи ма“ организованих радника, о „ћелепиру н џабалуку”, да већ оставимо на страну што је ок, г. Сима, слушао славнога и великога старца Де Греф-а и провео „шест година у Француској н Белгији". Али у це лом дугачком „разгов ру“ нема ки речи о штра/кашким стражама, око којих се кретало целокулно ме ша(ве државне власги у штрајк лесковачких фабричких радника и ра дница. Од шефа одсека за социјал ну полигику Јавност је дознлла да се сопственик „просуте жандармске крви“ звао Радосав Неговановић; али г. Сима који је тако ревносан у заштићазању жандармз, није сматрзо за потребно да прибележи и мена ма кога од оних многобројннх Ј)

лиције није исправило погледе при вреднога инспектора и по неколи ко пута наређивало у Лесковац да се штрајкашке страже не разгоне, Полициска власт је у свом држању према лесковачком штрајку отво рено изашла из улоге власти и многим грубим средствима радила за фабриканте. Онз је преко општинских деловфа у новим крајевима помагала фабрикантима да дотерзју у фабрику људе којн су узбезвере но страховали куда их гоне. Она је без икаква псвсда нацравила од фа брике жандзрмери ку касарну, куражирајући на тај начин фабрикан те и утичући сасвим супротно на ра днике. Она трлиуфабрици онеразбојнике и паликуће који, пошто су са пропашћу Турске изгубили св»ки га1зоп б’е(ге, служеданас фабрикантима за држање радчика у покор ности. Она је пребијала, газила, ап сила, застрашавала; прагила фабричке агенте по радничким шоровима, бгз икаква повода пјштала по вар ша жандармске патроле са ноже вима на пушци. Није остало ниједно застраш Јвајуће средство које се према радниц »ма могло иредузети а оа га она није предузела. Штрајк у Лесковцу је морао посведневно одолевати многим наси љима власти, и што се чукарачки догађаји нису поновили има се блз годарити радннцима а не полицији. Али у питању штрајкашких стража

она није могла отићи дотле докле

— ■ - - г-ј— - | , е т0 с^веговао привредни инспекрадника ко,и су, сто,ећи мирно као > она . мог ^ а и ећи дни штрајкашка оделења за обаеешга V Ј шграјкашке стрзже. вање или штра,кашке страже, били , То не * бити д ^ Ј аз културносги повређени од жандарма г Ј

и комита и од којих многи имају лекарско уверење\ То прећуткивање штрајкашких стража које сваком мора одмах пасти у очи, није случајно. То г. Сима Аврамовић покушава да скрене пажњу јавности са правога узрока напада Радничких Новина и огор чење радника према његову држа-

мора Оити доказ кулгурносг наше полицује, али је у сваком случају докуменат о страховитој назадности иаших „соци,алних политичара“; управо то је једно јавно, документовано банкротство данашње га оделења за социјалну политику. Јер где полиција мора да штити основна права радничке класе од насртаја „социјалних политичара“ и привреоних инстктора,

година вођења | “ амо Ј е одсек за , ^ЦШалну пош' 1 шику завршио своЈу жалосну исшо -

За десет и више организованих штрајкова радничка класа у Србији је скупим жртвама искупила некЈЛико својих основних права. Међу тим правнма налази се на првом месту и право штријка односно право на орг^низацију и на штрајкашке зборове, страже, обавештавиња и т. д. То право радни-

РЧУТај положзј ових младих устаноје нелогичан, неприродан, апсур-

ва дан. Привредна инспекција и други оогани социјалне политике јавили су се управо што се дошло до саз нања да полиција сасвуом патрол ка је толмко праксом утврђено да џиском службон није погодна за за последњих десег гсдина није би- социјалне дунсности заједница на ло ниједиога министра полиције ко- Ј к је капаталсз м неодољиво гони. ји би га оспоравао. Оно је ушло и Њена улога ,е стара и позната: да у јавну свест тако да су у почетку буде чувар јавне безбедности и при и они жандарми око лесковачких ј ватне својине. Али када је приватна

фабрика, када би их фабрикзнти туткали на раднике, одговарали: „Не, газда Теокаровићу, не смемо тера ти оне људе што мирно стоје, јер су то штргјкашке страже, и радници на њих имају права". То освештано радничко право штрајкашких стража г. Аврсмовић је у Лесковцу оспоравао, доказу]ући фабрикантима, полицији и жандамерији да радници немају права на штрајкашке страже. Шга је руководило г. Аарамовића да своју мискју у Лесковцу тако грубо злоупотреби против штрајка, ми овде остављамо на сграну. Али ту злоупотребу положаја шефа оделења за социјалну политику и привреднога инспектора штрајк у Лесковцу је тешко осетио. Прво, дајући ову изјаву сутрадан после

својина добила капиталистичку фзрму, када су огромне количине средстава за производњу, нагомилане у рукама огромне мањине, постале друштвена опасност по огромну већи ну и када је та опасност показала у првим фзбрикама све своје страховите тенденције, онда се државна влзст није могла више задовољати патролџиским чувањем приватне својине, онда је она морала предузети мере за чување људи и заједничких интереса од тиргније и надмоћности господара капиталистичке класе. Та да су установљени привредна ин спекција и други органи социјалне политике. Функције ових двеју установа су разнородне, шта више супротче. Полиција је највећа светиња безбе дности сваком да оним што је ње-

ГГ гаво слободно располаже. Соцфлна

Је на штраЈкашке страже, г. инспектор Аврамовић је другим речима дао жандармима за њихов поступак разрешницу још на лицу места, у улози на нажалост најнадлежнијега судије о тим питањима. Друго, дал>е вођење штраЈка је веома отежано, јер се после тога штрајкашке страже апсолутно нису трпеле. Месна полициска власт повукла се испуед ауторитативна мишљења привреднога инспектора, и социјалнога политичара, а командир жандарме рије одбијао је наше протесте због напада жзндарма на штрајкашке страже, позивајући се увек на ту изјаву г. Аврзмовина. Првих дана после тсга даље мир но вођење штраЈка било је скоро дошло у питање. Вера радника да ће победити мирним, легалним средствима почела је нагло уступати меузбуђењу које је гурало на је, послсдњи, смео, очајнички попај. И без сваке сумње ми бисмо сада кмали још једну крваву страу у историји напсра фабричкога ча да се отргне из несносне ектације, да министарство по -

политика не 1 И ако је твоје право да капитал улажеш где и како хо ћеш, не дамо ти да таманиш малу децу, убијаш мајке, сатиреш љу де како би ти хтео. Ово је ф>бри ка господара Теокаревнћа и комп., и, позвана да штитиш од сваког, „све то право* приватне својине, шта се мене тиче шта се у њој збива и каква се злочинства у име тога „све- ( тога лрава“ врше према деци, женама и људима, према народу и друштву, према култури и напретку; Тако говори полиција; то је њена улога. Што строжија, што неумољивија, што бруталниЈа, алн и што ограниченија, што бсзобзирнија пре ма широким интересима слабих, на рода, друштва, културе, напретка.

шв. читаце

г

ЈТосдвдњи час

Како је 001Ш завооа Сара/ево, 19. јуна. И ако се по себи разуме, да се појединости истраге држе у тајности, из досадање истраге утврђено је, да је Чабриновића и Принчипа у Београду врбовао за извршење атентата неки комита Миха Цигановић и они су снабдевени браунинговим револверима. Принчип је изјавио, да је испрва хтео да изврши атентат у Тарчину, главном стану управе маневара, али је одустао од те намере због војних мера, које су тамо биле предузете. Односно више похапшених лица до сада је могло бити констатовано само, да су имали ли чне односе са Чабриновићем и Принчипом. Иема оонзЈа орош Ше Беч, 18. јуна. Полузвачични лисш .Вчнер Алгемајне Цајтунг % каже: При свем том што сви знаци го= ворг да порекло извршеног злочина \у Сарајеву ваља тражити у Београду, ипак се досадашњим ислеђењем ни/е дзшло ни до кчквих по зитивних чињеница, на основ^ којах би, у ислеђивању овг аф/ре била потребна и сарадња српске владе. Разуме се, пак, да није искључена могућност да се аустоо угарска вла са обрати молбом српској влади за потпору у ислеђивању злочина. Саио није истина, да је у том погледу веи и одлука донес> н г или да је *ећ \ предузет кораку Београду. 'Ако ни \шта друго, а оно те вести бар ис трчавоју испред факата. Резшоваона нум Беч, 18. јуна. „Нова Слободна Пре са* јавља да ћв бити предузете ра дивалне меро противу српсиих радикалних елемената у Босни и Херцеговини. „Најес Журнал" ппше да особе нз свите пок. Фрање Фердинанда, које су се вратиле из Сарајева причају, ј да је внше атентата припремљено противу надвојводе. Тако су нађене две бомбе са тачккм механизмом под Ј асталом у трпезарнји конака и једна Јје бомаа са мехзнизмом каћена у Ј димњаку.

Загреб, 19. јуна. Угарски 1елеграфски Биро јавља да су стигли извештаји о антпсрпским демонстрацијама у Костајници, Поповцу. Зенгету и Броду. У Ззгребу до 1 сата по поноћи ред и мир није по ремећен,благодарећи предузетим ме рама да се избегну нереди. Полициски агенти и жандарми постављени су на улицама у великом броју а нарочито на Јелачићевом тргу и пред јавним здањима, која 6и могла доћи Ју опасност! Пслиц- ске објаве пози [ взју сгановн',штво да св ју жзлост и негодов.ње због атенгата изјав љују легалнам путем не вршећи екс!цесе над једним делом становниш твз, јер ће се у противнзм применити сва строгост закона Исту такву обЈаву увутила је исгранкаправз својим присталицама.

Загреб, 19. јуна. Синоћ у Загребу ; није било кикаквих немира. Полиција је забраница свжо скупљање. Чим Ј су Франковци упозорени да је за брана по вишем налогу озбиљна, одмчх су се смирили. Маса социјалнста и националисга их је спремна чекала, па се нзјзид мирно разишла. Само ноћас дошло је до мањих сукоба, у којима су најурене франковачке групе. Све коалиционе као и независне новине од јутрос замерају влади за њену пасивност, утврђујући фактима и самим полициским саопштењима, да је полиција заштићаваба демонстранге, а непадала оне, који су се бранили. Констат«. взно је, да изгреди нису само противу Срба већ и у опште противу франковачких партис ких противника, те су нападнути и многи Хрвати и хрватски локали. Демонстранте против загребачког председника опшгине предводило је неколико олштинских службеника, којн су раније на те положаје дошли помоћу Франковаца. Констатовано је да је претећа писиа, која су добили ноалиционаши, председник општине и франиоиачки

прваци (којина су тобоже Срби претики смрћу), писала јвдна иста рука. Ланас је мирно, скмо што су се социјалисти нешто мзло ускомешали. Данас није било хапшења. У целом грађанству све јаче огорчење против изгредника. Сабор ће у наредној седници донети резолуције о држању и пона шању франковачких посланика у седници од 17. ов. м. Из укутрашњости Храатске дошле су вести само о мањим осамљеним демонстрацијама. Цар Вшн неће у Беч Берлин, 19. јуна. Немачки Цар је одустао об пута у Беч, ]ер је лако оболео. Фида ШШ11 Париз, 19. јуна. Француска штампа замера бечкој а нарочито берлинској штампи, што су у њиховој слепој мржњи прогиву Србије због послед њих победа и успеха, у овом жалосном атенгату нашлч повода да се Аустрија освгти Србима у монајохији и денунцчјгцијама окаља Србаја пред западном Европом. „Тан“ у уводном члгнку под насловом „Аусгро-Угарсча и Словени* тражи да се шго пре учини краја скандалозним сцензма, ко)е се дога ђ^ју у Босни и Херцеговини. „Журнал де Деба“ упозорује јавно мнење да се не да обманути лзжним и тендециозним вестима из Беча и Будим Пешге. Гашају«ЈШпшшг Задар, 19. јуна. У срезу Метковићу било је демонстрације Хрвата прстиву Срба. Православна капела јако је оштећена. Власти су предузеле мере да се спрече нови нереди. !1ошг у Тујккој Цариград, 19. јуна. Јаке кише проI извеле су поплаве у Анадолији. Шге Iта се цени на 20 милиона динара. Овде је констатовано неколико | сумњиаих случајева колере. Бугарша дЕмократаја за братство на Балкаау Софија, 19. јуна. Вести које су распрострте у једном делу стране штампе о догађају који се тобож десио прекјуче на дан годишњице отварања српско-гр чког-бугарског непријатељства ј потпуно су измишљене. Тај дан нрошао је потпуно на миру. Била је само манифестација, коју су организовали студенти из све три екстремне странке, чији су говорници благодарећн своме посланичком имунитету, држали истина оштре говоре, али тако демагошке, да нису прлизвели никаква дејства. (Да ли ће бити тако? Ред.) У осталом тих манифестзната је било врло мало, јер их није било више од 150, (Биће да владини полицајци нису добро пребројали. Ред.) а маса света није хтела да им се придружи, (А откуд сад та маса? Ред,) јер није ни држала за озбиљно приређиваче манифестација. Ова манифестација завршила се без икаквих догађаја а полиција није ни интервенисала, те су се манифестанти на миру разишли. Истога дана сазнало се за вест и о атентату у Сарајеву, који су осудили сви листови са највећим негодовањем. Само се један русофилски лист усудио да каже да у том атентату види срећан -догзђај за словенство. Сви коментари о утисцима које је произвео овај гнусни атентат, само су дело непријатеља бугарског народа. И по други пут! Беч, 20. јуна. Многобројна маса света покушала је синоћ у 8 сати и 30 минута да поново манифестује предсрпским посланством. ПолициЈа је предузела нужне мере, те је растерала манифестанте и спречила манифестације. Маса света сакупила се пред па- Ј латом надвојвоткиње Марије Терезије, па је отпевала народну химну, али је затим послушала позив попиције и разишла се. !

Деномтрацнја ртив СрбиЈе Беч, 18. јуна. Синоћ су се овде поновиле демонстрације против Срба. Српско посланство чувала су јака оделења полициске пешадије и коњице, која су спречила демонстранте у њиховој намери, да продру у зграду српског посланства. Демонстрантн, већином недорасли дечаци, демонстрирали су узвицима иротив Србије. Полиција их је тек у ноћ растерала по унутрашњим варошким улицама. Н у Бвчу! Беч, 19. јуна. Пред кућом српског I посланика ЈоваиоЕића и пред српским посланством демонстрације су се поновиле иротиву Србпје и српског народа ДемочсШрације су срга| низовали хришћански социјалисти. Лретресање организација у Загребу Загреб, 19. јуна. Извршен је претрес у стану хрватског типографског друштва. Листови јављају да је узрок претресу што је Чабриновић био дуго година типограф у Загребу и члан овога друштва, чији је председник Јован Лазаревић, који је био умешан у аферу са бомбама у Црној Гори. Внтисрпске пфшамје у Урвашј Осек, 19. јуна. Синоћ су се у Ђаковару поновиле анти-српске демонстраи,ије. Руља од неколико стотина људи прошла је улицама вичући; „Доле са Србијом ! Доле убице, слава Фрањи Фердинанду*. Више српских кућа су опустошене. Руља је правила овације владики Крапачу. Манифестације су биле прављене и противу' коалиције а нарочито противу посланика Хрибара. Власти су предузеле нужне мере. Жандармерија је поткрепљена. Манифестације против Срба продужиле су се јуче и у Броду, на Сави, где су опљгчкане српска црква, школа и многе српске куће. Среско началство објавило је мало опсадно стање. I Социјалисти и демонстрације у Загребу Загреб, 19. јуни. Социјалистички орган пише да ће франковачки рад имати корисне поеледице за оздрављење народног живота. Соцшалисте су решили да и даље буду свакоднезно спремни да спречавају гоњења. У недељу франковачки клуб сазива јавниграђански збор па је позвао грађанство да у суботу пре подне затвори радње, ради јавне манифестације улицама. Социјалисте проглашују то за припрему демонстрација, и траже забрану, иначе објављују генерални штрајк и страхозито разрачунавање. Синоћ је бан отишао у Будимпешту, где је јутрос конферисао са Тисом, па је затим отишао у Беч на сахрану, где су отишли и изасланици Сабора и општине. „Србобран“ данас констатује да курс у Хрватској остаје непромењен, јер Хрватска није уплетена, а Тиса неће жртвовати унионистичку легалну политику, франковачкој централистичкој и нелегалној. Концерат ц с аднична уметнична група ,,Абра- ' шевић“ приређ је у суботу 21. јуна ов. год. у 9 часова у вече у башти „Смутековац* Велики Концерг са Игранком у корист своје касе. Цчљ и Програм овог Концерта објављеи је нарочитим плакатама. Позивају се Другови и Другарице да овај Концерг што обилније посеге. У исго време група јавља да се преселила са станом: Кафана „Гружанин“ Бигољска ул. бр. 46. Упис за мешовити хор врша се свако вече од 671 часова до 8. Позивзју се Другарице које ба биле вољне певаги да изволе доћи. Унрава