Radničke novine

Бр. 144

бв«П 28 л. Субота 21. јуна №!4 годкн«

Гол. XIV.

Ислазе свакв дан сем ■едел»е. — Цена: на годину 12 динара, на ■ола године 6 динара, иа 3 месеца 3 динара, аа месец дана 1 дин. За вкостранство 30 динара годишње.

М 5

9РГДН СРПСКЕ Е0ЦНШ1НЕ 1ЕМ0КР1ГН:Е

Уредииштво је у штам-' парнји Рлданковића Ад министраиија у Социјалистичком Народном Дому. ТЕ/1ЕФОН Рипвц« Н6 ЈакшспиЈг 87(1 Рукописи се ве враћају. Огласи се штампају по врло јефтиној цени

(Виндикати и издори

Социјзлна Демократија је несумњивз у сваком погледу легитимни преставник социјали стичких синдиката. И стога су ови наступајући скупштински избори од највећега значаја за све организације пролетерске. Али оно што је можда потреб но напоменути свима организацијама то је чини нам се рад и активност њихова у изборној кампањи. У томе циљу нужно је скренути пажњу синдикалним организацијама на једну чињеницу која њих мора у првом реду интересовати. После страшие двогодишње кризе, којој је корен у највишим политичким чињеницама, најамно раднишгво осећа најтеже, најубитачније последице тога. Мање наднице и дуже радно време у радионицама и фабрикама имају као круну јавну со цијалну реакциЈу у цело јземљи. Тај факат казује, сам за себе, врло много. Он указује да је општи положај радничке класе погоршан, да је отпорна моћ радништва у привредним споро вима јако смањена. Бацимо поглед само на догађаје ових дана. У лесковачким фабрикама је нападнуто и избачено 840 радника и радница, само зато што је то напаћено људсгво хтело се користити једним својим уставним и законским правом, — органи■ зацијом. То право радницима гарантује, поред других, и закон о радњама. Члан 98 овога закона гласи: „Власници радња као и њихови радници имају право да се удружују у удружења за заиИпиту својих 1 'економских и моралних интереса “ Према овоме праву радника сваки атак послодаваца сличан ономе у Лесковцу је отворено безвлашће које треба да се казни. Али то никада код нас не бивз; напротив, државне власти безобзирно стају на страну фа бриканата гонећи сурово све оне који се тим законитим и уставним правом послуже. Два месеца се у Лесковцу води једна дивља и помамна полицијска борба против радника штрајкача. Тамо штрајкачи још од почетка не виде више своје послодавце од густога фронта жандармери је. У средини штрајкача човек се више не осећа да је у правној земљи, а сваки му осврт пружа доказа о томе да је у месту где влада ванредно, опсадно стање!... Тамо човек види и врло опипљиво осети како су неподупрти згкони врло смешна ствар. Усред те безнадежности, кад би хтели себи прибавити нужну заштиту, штрајкачи би се морали латити оружја. Кад би хтели прибавити ма и најмању сатисфакцију, за свој изузетни и заробљенички положај, морали би ићи у енергичну побуну, на коју су одавно стекли морално право.. И буржоаска јавност и више државне власти су за ову државну анархију над радницима. Сви они виде на чијој је страни право, али исто тако, и мцого аче, виде они на чијој је страни

злато и сила. Политичка сила гази безобзирио законе, зато што је радничка класа Србије јоште малена политичка сила. Ето само зато радници лесковачки, кад траже примену закона, закона о радњама у предузећима. бивају сиктерисани, кад се почну организовати бивају избачени, а кад се прихвате штрајка бивају тучени, хапшени и третирани као какви злочинци. Да, у овој дивљој капиталистичкој прћији што се зове кра љевином Србијом, социјална реакција је највећа опасност у ко јој се данас дави радничка класа. Имајући то науму, сваки најамни радник треба да се узме добро у памет ихта ће радити и како ће проживети овај месеи, дана који нас дели од избора. Наше синдикалне организације треба да се свим бићем својим фанатично бацеу изборнепослове, са уверењем да баш овим путем најзише раде на интересима својих садањих и будућих штрзјкова, да баш овим најбоље раде за интересе надница и раднога времена радника по радионицама. Тецимо живу политичку силу, без које нисмо ништа!...

о црквене стубове повежу хенгема ти. 1о би збиља бчло врло добро\ Замислите сано један очајан /ул ски дан кад сунце све без милости пржи. Ви дођете рецимо у Саборну Цркву и легнете у сво/ хенгемат. Таласевч мошусова мириса мешају се са звуцима грамофона који вам свира шку тиху севдаличку, а над свим тим поелива се благи глас Београдског Аршпастира Димитрија који вам држи неку проповед о

љубави међу ближњима.... Па може ли ту човек да не заспи слатко и да се не одмори људски? Ако ме мајка Црква послуша и заведе, ове реформе, ја /о/ гаранту /ем за многобројну посету. Ево ја први, који већ и[не памтим кад сам се причестио, нећу изби/ати из Саборне Цркве, нарочито летос.

што н смејг

Изборна борба

Ј

с Ла дрзу руку ЈАодерхизобане ЦрЈ^бе Наша ј авност, као и увек, пока зује и ових дана да је дорасла за високе и тешке проблеме пред ко јима стоји. 1ано наприм р, у мо ментима када се са далеког хори зонта ваљуу све ближе таласи рата и прете да пргврну на ич малу балканску барку, у /едном делу буржоаске штампе дискут\\е се живо и страсно: да лч у Сабооној Цркви, и у опште по сеима ирквг ма, треба на место свећа увести електрично осветљење, или оста еити и диљг по старом. И што се тиче новат,рл, тојест приста лица електричн га осветљења, они наводе врло убсдљивг разлоге у ко рист сво/е тезе Ја само не знам. зашто они ста ју на по пута, и зашто сасвим не модернизираЈу и нерсфорнишу Цркву. Ја бих из основа променио оби чаје у цркви и нг тај начин *е у чинио примамљиви/ом за публгку Место тамњана, напрамер, кадио бих мошусом: нема сумње да /е и самом Господу Богу огадио та! та мњан који му се већ пуних хиљаду девет стотина и тринојест гоЈи на гура под нос. Па онда, уклон-о бих обадве певчице , и место њих, у духу новога времена намесшио два велика грамофона, који би сни а ли и певали побожне ари/е као што су: „Јелено, момо, Јелено...‘, или: „Ђаурко мила...', или: „А што си ме цуро, чарала, варила....“, и слччне дирљиве песме које нас тако потсећа/у на свјач< скују сујету а које попови и онако радо и често певају чим изиђу из цркве. Јер*као зашто да слуге божје не би у цркви певале оно што сваки час певају ван цркве? Исшо тако, не би било згорега да се укину клисари па да се ме сто њих заведу клисарице. Много би више у том случоју падапо на тас, и уопште много би више бо гомољаца долазило Ја знам досша тамбурашаца и певачица које би се радо примиле тога посла, те да служећи Богу и Богородици по кају грехе своје млад^сти. Један од тих српских црквених реформатора предлаже да се на ■ мести још и столови и столице. Ја мислим да ће боље бити да се

Окру?кна конференција у Неготину одржаће се 22. ов. м. рада посланичке кандидације за округ кра/ински. Окрунсна конференција у За/веву одржаће се 29. ов. м. ради кандидације народних посланика. Збор Чданова у $ад>еву одржаће се 22. ов. м. ради посланичке кандидације. Окруткна конференција у Крагујевцу одржаће се 6. јула ов. г. ради утврђивања кандидатске листе за округ крагујевачки. Расположење у окр. крушевачком Из Крушевца нам организација са општавз: Овде, у овом округу, јав ља се један огроман број сељака за ;избор народних посланика. Сваког готово дана долазе са свих страна и зову нас да оснивамо читаош-це и орг-нчзације, да одржзвамо зборо ве и да извршимо изборне припреме. Ј4зборне брошуре Скреће се пажња организацијама да одмах набаве у што већим количинама ове брошуре које су посвећене изборној борби: Порези, од Д. Туцовића. Сељак и његов спас, од Подринца. Закон о радњама и његови противници, од П. Павловића. Нећемо ратове ! од Мирољуба. Брошурама је цена по 5 пара. Рабат је 30%. /1етећи листићи Ускоро ће се отпочети штампа ти и растурати изборни летећи листићи, у којима ће се обрадити на/вожнчја питања на ко/а треба с бр Iтчта пажњу ових избопа. Г/< требно је да оргћчизтцчје буду приправне за брзо и прецизно ра стурање ових лисшића и у вароши ма и у селима. У сваку радничку I сиротчњску кућу, у сваку варош и у свако село треба да допр-Ј ови листићи. 1реба још нпстачи да они ко!и први ове листиће дсби/у, прочитају исте и својим кочши/а ил и по таницича, да се утица/ наше речи рпспростре. Све то нека припреме и организују наше организсцц/е. 6а збора у Шапцу У чторак увече 17. ов м одржан је у ИЈапцу један сјзјно посећен збор у хоте > „Касини*. Пред више од 400 с ушалацз р*ф рисао |е друг Сава Музикрав*-ћ о економској и политичкој ситуацк-ји п сое ратова и о пред Т 0 Ј«ћпм изборима за Народну Ск пштину. Р^ферент :е најпре под вргао критици екиномску политику д нашњега р*жима, политику ко|а свом тежином својом пада на леђ сиромашних народних м<-са у внроши и у селу Оне подносе највсћи део државних терета, а имају најмање права у државн, док имућна класа подн си врло мали део терета, а приграбил« је себи св> права. Тај положзј народних маса после ратова се знатно погоршао. Економски по

ложај њихов постао је несноснији услед све већих намета и све веће скупоће животних намирница. Упоредо са овом економском ре акцијом иде и политичка реаЛција. Оно мало слобода што смо их имали пре рата ако нису већ сасвим уни штене оне су на најбољем путу да то буду. Државна власт не поштује законе које је донела Народна Скупштина. Зак. о радњама безочно и циничкисе изиграва широм целе земље, те су радници принуђени да се лаћају штрајка да би натерзли фабриканте и остале послодавце да примењу|у и пошгују закон о радњамз. Такав је случај сад у Лесковцу, где су обесни фабриканти бзцили под ноге један закон, а државна власт им у томе помаже. Прелазећи на изборе народних по сланика, референт је укратко под вргао кригици буржоаске партије и њихову антинародну политику. Он је указао на чудновато груписање буржоаске опозиције, којој је циљ да се пошто пото дочепа власти, јер је она сад рентабилнија него икад раније. Сицијзлча демократија ових избора стоји усамљена између гру писане опозиције, с једне стране, и владајуће партије којеј стоји на ра сположењу држ^вна власт, с друге стране. Њенје положај тежак и још у толако деликагнији. Ми сви треба живо да насганемо да наша пзртија изађе из ове борбе ојачана, и светла образа. Сталним и непрекидним обавештавањем, агитовањем, растура њем нашнх брошура, а нарочито „Радничких Новина“, успећемо да приде бијемо велики број н вих присталица и да социјалну демократију учинимо најпопуларнијом и најомиљенијом партијом у очиме широких народних маса. * У плакатима којима се позивало на збор обЈављено је да ће дискусија бити дозвољена и нашим политичким противнкцима. Али како се нико није јавио за реч, то је збор закључен узузвике: „Жавела соци јална демократија 1“ Невољ>а у народу Г1од тим насловом Земљорадничка Задруга, бр. 11. описује стање у народу. Слика невоље на селу коју даје тзј члснак врло је жива и ми је пруж-мо и нашим читаоцима: И* свгх крајева наше земље стижу жалбе на тешко привр-дн ■ стање, које је знвтздало. Све је утр шено, и последњи завезани м< рјаш, и последње. кило жита. Нема н ваца не«а хр«не и земљо радн ци п[ од. ју све што могу, да би час пре дошли до новаца, улећу у о ав зе нојтеже врсте са мо да би се исхрачили. Без раз мишљања, земљорадник у :еће у дугове, продаје сшоку буд зашто, само да 6и претурио ове страховите т шк ће које су завлсд^ле... Нееоља је велика. Зеленаши и н< ђчани заводи, јер им у оваквим пр лзкама нсвоља и бесприм рна равн душност нгд ежних утерују велики број у кврге обложен б>н кнот. м I, ликуЈу и сеире. Ово /е она мушна вода у ко/ој се риба ЛОв I... Слика је тачна ми смо то и сами више пута доказали. Сад ћемо само доДг.ти да је у томе, поред капитализма који фодире и у село, крива поли тика коју је Србија водила. Н.праведне порезе, огромни издаци на војску, рат, који је укочио цео приврсдни живот, лишио земљу њених обрађивача, ратне жртве итрошкови,

то су главни узроци овог страховигог и очајног стања на селу. До њега је довела безумна политика наше владе, политиха коју су помагале и све остале буржсаске партије. Сад на изборима народ треба да изрекне свој суд над том политиком, која га је руинисала и довела у овај очајан положај. И нека би народ осудио све оне који су га довели на ову ивицу пропасти и очајања!

— К«во о атвнтату мисли Цгездепег Уо/кзгеИипр, орган немачне Соција.пнв Демократије у Саксонској. Последица атентата јесте заоштравање супротности између Аустрије и Србнје. До душе, што је сасвим природно, и српска штампа исказује своје жаљење због атентата. Орган српске владе, „Самоуправа“, изјављује да су само духовна растројеност и политичка кезрелост могли инспирисати ове младе људе ка њихов злочин. Али у Бечу не упуштају ову пррлику да драже против Србије. Једна вест, пуштена из Беча вели да бечка влада захтева одсрпске владе, и ако мало завијено, да сузбија велико српске тежње или да их бзр не помаже, и додаје уз овај захтев прилично јасне претње. Тврди се да су атентатори наведени на дело или бар помагани из Београда. Да су бачене бомбе из Београда, утврђечо је, како вели председни-г Сарајевске општине, који у сбјави упућеној станозништву означава корен злочика ван отаџбине. Кажу да је нађено више бомби на прузиСарајево — Бистрин. Али нема ни најмањег доказа за то да кругови блиски српској влади имају ма каквог удела у извршеном делу^ Ошуда је веома злочиначка игра кад се покушааа да се атентати искористе на дражење против српског народа и српске државе. Као и једној партији, исто тако и једном нароау не може се прсбацити што се поједини од његових присталица служе бсзумним и злочиначким средствима за постизање циљева. Како је опасно искоришћавгње атен ата за анти-српско изазгвање, показују догађаји који су се јуче у Босни одиграли. Атентат је распламтео све националне и релитаозне страсти у Босни. У СзраЈЕву је дошло до демонсграција и сукоба који су узели велике размере. Католици и Мухамеданци су разорили један велики број српских кућа тако да је уСграјевообјављено ванредно стање. И иначе кажу да је у свој Босни дошло до антисрпских демонстрација иизгредз против срлског становништва. У Моста ру веле да су муслимани и Хрвати убили 200 Срба, а да је варош у пламену (то је Њ 2. писао према првим вгстима). У Сарајеву се врши непрекидчо хапшење. Међу осталим ухапшен је и посланик Ш ;ла. Предстоји хапшење и председника Сабора Јсфтановића. У бечким нруговима се очекује да ће атентат изазвати зовођење оштри/ег режина прошив Јужних Словена, Аке би се доиста латили тога да Јужне Словене још више него до сад излажу гоњењима„ то би било заиста иешто најлуђ=> што би се могло учинити. Такав поступак одвео би томе да Јужне Словене још више огорчи, и одвећ лако би било да се често понављају догађаји као онај у Сарајеву. „Норддајче АлгемаЈне | Цајтунг* месли да хабсбу, шка мо^архија није уздрмана Осим догађзјем. Атентат ће допринети, додају оне, да се народи аустро угарске монархије још чвршће споје око шиховог цара и краља. Како се комично оцртава свег у глави једног таквог званичног новин*ра. Свако дете мора апсолутно увидеги да је атентат у СараЈеву симптсм за то како је трула хабсбуршка монархија, али тој красни Нивинар који у „Н. А. Ц.“ води светску историју, као да и не слути ништа о томе. Но то и јестс з«н«т тих званичнах новинарскнх кули-а, да овари тако предсгааљају као да су сви народи препуии и само што