Radničke novine

Бр. 146

Уторак 24. јуна Л9«4 та дцн«

'нГ

И»лазе саакв дав сем ■едеље. — Цена: ва гомну 12 динара, ва ■ола гоаине 6 динара, вл 3 месеца 3 динара, на месец дана 1 дин. За еностранство 30 динара годишње.

а?г»н вРлснЕ евшин демократ:

Уреднишгво Јеу штамларији Радевковића Ад министрациЈа у Сопијалистичком Народкод Дому. телело^ Н5 37И Рукописн се ие враћају. Огласи се штампају по врло јефтиној иени

Митинг У Баограду

Изборни мзнифест

крећемо, зато ми позивамо бираче да се о томе изјасне. И док све остале партије увијају и кад говоре о томе, ми смо сасвим јаени, одређени и отворени:

Ларшпјсћм II сшМалам оргакизацијама. Социјадпсшима Мн бирачша и кебирачима Ми нећемо касарне; т *1п»еМв ору?кани иарод! Ми г, * . нећемо да официри господаре ово гл зем/вом; ми хоПрошли су страшни дани рата - бар за Једро на јК раНе | Недао да они буду са М о техниЧки инструкториГсамо време. НастаЈу дани изборне борбе, којз на први »оглед не из- струЦни помагаЧи народу придиком војнкх обука и Избоона бооба об!ав Ље - ™ ТЗК ° важна / ао Р ат ^ али к 0 Ј а ’ У ства Р и ’ по Лојим после- , ежби ко]е ће он с врем ена на лреме вршити по лоИЗборна борба обЈав/ве- дицама може да буде судбоносниЈа и од самога рата. Јер од гориД1а и друг им збо^ним мест з* на Је ево већ пода масеца. тога какав је резултат избора зависи ика свуће политику једна и као што нећемо владу официр шко нећемо ни он Рреме је да се она и от- земља да води, ие само унутрашњу него и спољашњу по- жавну 0 рганизацију која једног човр прави центром свеколике поЧне. ^Уржоаски ловци ЛИТИК У> гласајући за ову иди о«у владу, за овај или власти и ко ј а судбину милиона ставља у руке једном лицу које мандата већ су се разле- ° на] ***"» бирачи самим тим посредно гласа 1У за није С пособност већпуки случај рођења довео на тај полотели по еобији Погодбе ^ аТ И/Ш п Р отив Р ата - Рат К0 Ј И нам Ј е . п Р е некслико месеци жа ј д ругим речима, ми нећемо монархију, која је и кад око кГнпип^п Ј;!' 1°о° °! |ИЗГЛедао као неко страшно божанство ко Ј е се тнт Р а «ивотима је најпарламентарнија ипак у основи мидитаристиЧка; око кандидациЈа врше се милиона људи, као једна огромна таЈанствена сила према којој него> ^ хоћемо р еп ублику, Демократску РепублиУ велико. Настала је се- ]е свеколика људска снага бедна и ништавна, тзј рат, кад се ку> у К0 : 0 : ћ * суд бина земл»е зависити само од назона трговине са манда- боље размисли, види се да, као и све друго, лежп у рукама роднога предс т а:зниШтва које је веран израз ?кел»а, грађана, зависи од воље бирача, потиче од нас самих. И када располо?кења и миШл»ен,а свију грађана. би код грађана било више свести кад врше своју суверену власт Лажне патрпоте често пута ве«е: Република је збиља боља бирања, када би они имали на уму да онога момента кад спу- од Монархије; само она нше за Балкан, а нарочито није за штзју своју малу куглицу у кандидатску кутију раде у ствари Србију . ЈУ1 е ђ ути м, ако икоме, Репубдика је потребна један од наЈважнијих и најсвечанијих аката у своме животу, многе би се ствари друкчије развијале, многи би ратови пред

тима. боцијална Демократија не сме изостати у изборној борби. Она треба напротив да предњаЧи. Јер,

њена је думност ових да на највећа. ЈУ1и треба да Ширимо социјалистиЧку истину међу масе; ми морамо да сузбијамо бур?коаске ла?ки које се шире у Маси, Због тога, Главна Дартиска Управа сазива народни митинг у реограду, који треба да буде поЧетак и објава наШе изборне борбе у целој ербији. Митинг ће се одрмати 2? овог месеца, у петак, у 6 и по сати по подне, на ЛозориШном Тргу (код Спо меника). На њему ће гоаорити друг овјј : Драгиша Лапчевић, Димитрије Туцовић, Душан Поповкћ. Живко Топаловић х Павле Павловић Лека све партијске векциЈе и синдикадке организациЈе наЈ?кивд>е проаги-

енергичном вољом бирача устукнули,

Бирачи, Ако раније нисте увиђали озбиљност своје дужности и величину сво;е моћи, ви то треба да увидите бар данас пошто сте, својом неразмишљеношћу и својом немарношћу, дали несавесним партијама разрешницу да воде Један рат, турски, који Је, због деобе освоЈених териториЈа, остао бесплодан, и други рат, бугарски, коЈи Је, у сваком погледу, Једно историјско безумл»е, Један грозан злоЧин, права велеиздаЈа 5*лкгна! VЕто, због тога вам ми још сад кажемо да добро размкшљате читав месец дана коме ћете дати своју куглицу! ето, због тога вас ми опомињемо да се још од сад заинтересујете изборном борбсм! ето, због тога вас ми позивамо да пажљчво испитате рад и програме свију партија! Друге партије, нажалост, то не чине. Оне још ннсу издале своје манифесте, а вероватно да их никако кеће им издатк. Оке не излазе пред бираче са својим програмима, оне им још нису нацртале ни план свога реда. То је сасвим разумљиво. Њима је непријатно да говоре о својим програмима исто онако као што би им било непријатно да говоре о својим покојницима. Све бурмоаске партије у Србији сахраниле су своЈе програме, у колико су их уопште имале. Па не само што немају свога програма: оне немају ни своЈе изборне пароле. Наша буржоазија не само шго је остала без виших политичких идеала; она се толико срозала у својој котеријској борби око положаја да нема чак ни практичан програм рада за најближу будућност. Зашто се иде на ове изборе? Шта тражи влзда од грађана? шта тражи буржоаска опозиција од грађана? Које спорно питање између владе и опозиције треба бирачи да пресуде? По којој парници треба да донесе своју одлуку тај Народни Суд на који се буржоаски демагози патетично позивају? Око чега се води политичкз борба данас у Србији? То ни владзјућа партија ни опозиционе буржоаске партије

као насушни хлеб баш СрбиЈи, као год и целом балкану. Историјски догађаји по:ледњих дпеју година доказали су неодољиву жељу балканских народа да препороде ово полуострво и да га начине једном великом и срећном Заједницом. Ти догађаји, исто тако, показали су не само истоветне потребе балканских народа него, у највећој мери, и њихову способносг да заједчички раде и живе као год и да се заједнички боре. Па ипак, шта је резултаг тих двогодишњих заједничких напора и пагњи балканских народа? Је ли то Велики, Уједињени Балкан са збратимљеним и загрљени:! народима? Ништа од сзега тога! Данас је, напротив, Бзлкан исцетпсанији но икад, неприродкије ко иксд, са дожавама заиађенијим^но икад, са народима беднијим но икад! Огкуд' то? ЗзДто то? Проста ствзр!' Док бачкаиски народи имају 'истоветне исгересе, балкански краљеви имају супротне интересе. Монархије на Балкану најзеће су препреке срећи и благостању балканских народа. Докле год оне лостоје дотле ће се стално клати и крвити балкански народи, и ако су једни другима тако сродни, тако блиски и тако лотребни. Ми нећемо клаље братских нарејда на ^алкану; мн хоћемо братство народа на ^адкану! Ми нећемо ратове; ми хоћемо мир!. А то ће бити понаЈпре могућно ако се ради на уништењу бадканских монархија к зазођењу бадканских репубдика! Али ако смо противници' ратз, ми смо једини пријатељи и једине потпоре ратних жртви. Они који гурају народ у рат понајмање воде о њему рачуна кад се он врати из рата. Они који вуку ваше родитеље, браћу и синове на кланицу не воде никакву бригу о вашим породицама. Они фабрикују на бојиштима хиљаде и хиљаде инвалидз; али после за њих и њихове породице нимало не маре. И док се влада, са одобрењем свију буржоаских партија, потрудила да одмах, још у почетку рата, даде масна унапређења свнма официрима без разлике, не узимајући ту ни најгоре кукавице ни најодвратније злочизце, дотле рањенима и онеспособљенима, онима који више него ма ко други имају право да се називају хероји, влада, са одобрењем свију буржоаских партија. није дзла помоћи чак ни пошто су ратови завршени ! А и оно што им је законом одређено пре личи на

слепачку милостињу него на исплату дуга који ова државч дугује својим ратницима! Једнна Је СоциЈадна Дем^кратија д--ГГгЈГАгГтаМ: нароЧито на њега доведу лсоазиЈа води једну колосалну изборну борбу без нкје МИД0 1 СТИНва него ^ихово право, право на Што већи броЈ нових л»уди, и Ј едне изборне пароле. накнаду за проливену крв и упропашћен ?кивот! __ нарсчито пролетере коЈи Јавило се, истина, последњих дана једно питање које је Народ, дакле, нема у овој држави право чак ни онда кад га залије и заради својом крвљу! Али тако и мора да буде у На "жж-гжлчт- и к игпви , -ј «- — Г---Ј- — — ј г-~-г- - , једној земљи где законе доноси, парламенат заснован на ценла митинг другови, сви гр ађан Ске или војне вл аСТ и, то значи питање: ко ће владати у колико вас им«1 овоЈ земл»и: грађанска власт или воЈна власт, предНека наш први изборни ставници народа, коЈи су одговорни своЈим бирачима, плотун загрми силниЈе но и ли господа официри, коЈи не одговараЈу ником 1 ? и икад! ко 1 и У ово Ј ^емл»и ?каре и пале како хоће. Фузионаши су, тобож, били за то да грађанска власт буде ГЛАВНА ЛАРТИСКА УЛРАВА старија од војне. Цела буржоаска опозиција, са самосталцима | на челу, 'стала је на страну официра. Али је та разлика трајала свега један тренутак. Кад су видели да ће их самосталци, по моћу официра, отерати са власти, фузионаши су онда и сами пришли господи официрима и пољубили им чизму. Данас у том погледу немд, никакве разлике између владе и опозиције. Све бур?коаске партије данас су у слу?кби господе официра. Зато оне избегавају да то питање, које је за један тренутак било између њих спорно и због кога је и Скупштина распуштена, изнесу пред бираче, зато оне немају изборне пароле, зато ће се борба и овога пута водити само око личности, зато ће се и сад само грдити и клеветати а никако дискутовати и озбиљно претресати. Сае буржоаске 1 *а'ртије избегавају да изнесу пр*д бираче пи.ањц о милитаризму — због пгога што цјљ , то питањјр већ решиле у' корист милитарнзма. Али зато ми нећемд да бежимо од њега, з4го га ми по-

Другови, растурајте неуморно по народу наше агитационе листове и наше брошуре!

Ј . , зусу, Скупштина која није израз свих грађана, а понајмање оних који су све жртве приносили у рату. И питање о инвалиди, као год и сва друга питања, било би сасвим друкчије и много боље решено да га је решавала Скупштина изабрата општим правом гласа, Скупштина која је једино том случају представник народа, Народна Скупштина. Због тога, један од првих и главних наших захтева, за чије остварење тра?кимо помоћ вас многоброЈних бирача, Јесте да се сазове $елика бкупШтина, да се измени данашњи Устав и да се уведе опште право гласа заједно са демократском организациЈом управне власти. У Србији и законодавство и админисграција, као год и војска, треба да почивају на демократској основици, треба да буду демократски орорганизовани! И — жалосно је што и то морамо да наглашуЈемо и тракимо, пошто је то једна ствар која би требала да се подразумева — та организација да важи за целу земљу, треба да се расп^остире на све крајеве ове државе ! Социјална Демократија се гнуша овог варварскога стања кбје данас у Србији влада и под којим се читава половика наше земље налази у ропском положају. То је положај који се ни минута не може сносити. Индијд, коју од Енглеске раздваја дссет мора, тражи слободу и равноправност;