Radničke novine

друштвеном уређењу, и ако буде изнела како се према тим захтевима држе остале, буржоаске партије. То ће имати двоструке користи: унеће начелности у нашу изборну политичку борбу, која се срозала на одвратну грдн>у и клевету, и упознаће још више народне масе са нашим програмом и нашим за<тевима. Зато је дужност наших агитатора да се постарају да Радни-

чке Новине нађу купаца и читалаца у што ширим слојевима народних маса, те да се једном народне масе отргну од утицаја буржоаских партија које их лажу и обмањују, и нас и нашу партију клеветају. У идућим бројевима Радничких Новина ми ћемо изнети редом један по један од наших практичних захтева, на шта обраћамо пажњу наших читалаца.

мо и линм

Један и други

Џз дама у дан ЈТогрешка. У лрошлом брсју, | Министарство је то ставило до погрешком при преламању, чланак знања свима властима у земљи. Да бежимо\ из синдикалнога пре „ _ . _ гледа помешан ]'е са чланком Влада ЦаринскО указ. Потписан је венарода. Зато у овсм броју доноси лик « ,« а Р ински У каз К 0 Ј НМ се У на ' у чланак V це- л Р е ђУЈУ чиновници у царинсхој уЈ јправи као и у свима царинарницама старе и нове Србије. Из^ене еуда Добрах Д>уди. ПопЦииска об . ст г.. че су Саву Мин-старство Народне привреде,; Пе тповића^ когл (е ишо'Теоа^зшама спремило је измену суда добрих ™ с Р 3 ? И ј^адњи поесЈе-ж жанЈ;апљуди за многе одредбе ко е дана- ка С 30 Ј°Ј радњи ’ иресрели жандар шким послодавцима служе као из- ми пред његовом Р«Д Њ °«^^одвукли говор да спречазају образовање о- гз наг Р аг У полициЈу псуЈући га наЈвих с-дова погрдниЈим речима, само зато што Прво, укинуће се досадања одред-. Ј е П Р 0Ш0 оном >' лииом к У да т Р еба ба по којој треба петнајест предла па Р. ада да п Р°ђ е гача да потпишу кандидатску листу; У момент У кад С У грађани м заткм одредба, дакандидати треба , шли да одбране Саву, жандарми без да буду две године у месгу; и друге , нумере ударили су ножевима на гра сличне одредбе које су дсста I >Ј ане - Том приликом Живорад ПаСУПУ побпих ЉУЛИ. ' пић Р ањен Ј е У Г РУ ДИ - а МН0ГИ С У

врамовића постоји.

не шреба више ни да

овим сметале суду добрих људи Комосије у Цозој Србији. У сљед учесганнх жалби из нових крајева Србије, на велики распоређен порез, влада је одлучил--, да пошље у нове крајеве Ссбије нарочите комисије, које ће прегледати цео рад и где је и сувише много распоређен порез, смањити га, према накнадној оцени. ЈТомидовгња у војсцо. Једним онштим указом. опрошгена је кгзна затвора: подс фицирима, капларима и редовима целе војске, који су кажњени извршним пресудгма војннх су

Наши фабриканти, жељни да се што пре обогате, не задовољавају се само експлоатацијом мушке радне сизге, већ употребљавају и нејаку децу да и помоћу њиховог слебог организма теку себи милионе. Без обзира на то што постоји закон о радњама који забрањује употребу дечије радне снаге испод 14 година, фабриканти, по прећутном одобрењу државне власти, и даље употребљавају децу за тешке фабричке радове, на коЈ’има она упропашћује своје здравље и свој слаби организам. Тако нам јзаљају другови из Параћинз, да је лараћинска фабрика стакла кажњена од стране привреднога инспектора са 300 динара због употребе дечије радне снаге, противно закону о радњама. Да ли је та казна извршена нли ннје, не знамо. Али знамо да тамо и даље постоји експлоатација дечије радне знаге, и то још у већој мери. Осем тога ово је предузеће горело до скора дрво, а сад, ради неке луде економије, употребљава за гориво ћумур, те се свакога дана 10 — 15 људи разболе од загушљивог гаса. Привредна инспекција требала би опет да сврати мало у ову фабрику и дз мало оштријим мерама прнмора фабриканте на поштовање закона о рздњама.

похапшенм.

Зулум комшпски у Лесковцу

Мост на Дунаву. Јутрошњом трговачком лађом, отпутовали су г. г. Мих. Илић, пређашњи министар грађевина и Ант. М. Радојевић, инжињер, да на лицу места на Дуиа- ј Зна се да је Мита Теокаревић са ву, са румунским делегатима кре- компанијом а по рецепту фабрикан мере земљиште са сбе стране Ду- та Владе Илића из Београда, добио нгва, а за тнм ће отићи у Букурешт, I комите, да их употреби у штрзјку да израде плансве. По уговору из I противу радника као провокаторе, међу обе државс, мост ће бити го- терористе и полицијску власт. Од тов за годину и по дана. првог почетка ови су се људи врло слободно почели кретати по ва ^Кртве оараде- Јуче је при па р 0 шким мејанама да их види свет, радама по обичзју извецен вардар- ј Д2 цх виде радници. Нгоружани сви-

извецен дова или двсциплински, и то за кри- ! ски цук ради параде. Пук је иззе- "оруђима" за убијање*они су се вична дела предвиђена у уредби о деи у седам сати пд је под војиич р азме тзли по вароши и улицама и ком спремом држан до десет саги, Б р ШИЛИ провокацију где год су ми при највећој врућини сунчевој. И! слили да ћ е успети. Држање радтако од сунчанице пали су Ста-1 ничкога света није дало могућности ноје Тошић, Сима Димитријевић 11Ј да се комихе К ао провокатори прочете IV батаљона. Благоје Всљковић славе> Оки су остали у очима радII чете I батаљона. Анђелко Валсил- 1 ника кз0 опасни, али бедни ствзроковић IV чете III батзљона, Милоје ви _ више за жаљење но за мржњу. Вељковић II чете IV батаљон, и у ТОК у штрајкбрехерске фззеови други, тридесет њнх на броју

30ЈН0Ј ДИСЦИПЛИНИ. Днрекција пошта и тедеграфа Данас су отпочели земљани радови на грађењу палате за дирекцију по шта ителеграфз у Београду, на оном месту, где је до сада био велосиледски клуб испод народног позоришта. Лредизборна дитература. Народка Библиозека. умџлила је Министарство Уиутрашњих Дела да упути распвс свима полициским зластима у земљи, да се све брс-шуре, штампаие с изборима уредно шаљу Народној Библиотеци.

Никодд Срезојевић

правник, брат друга Душана СрезоЈевића, књи>кевника из Јзгодине, умро је јуче. Наше саучешће.

Јоој нешто из 6?ед1Чице „Друже уредниче, читајући „Радиичке Новине” од пре неколико дана, пао ми је у очи онај допис из Сремчице. Па бих био рад да допуним слику нашег краснога патриоте и дичног председника Илије Јосиповићз, који је за време рата био о слобођен „да води реда у општини, да не би лопови штетили туђу имовнну“ — како вели 7. пуксвска команда. После ратз, председник Илија се побоја да не изгуби председничку столицу и пред општинске изборе

пожури да придобије бар цигане за » показала својим држањем и пре рата себе. Обећа им да ће :■ м ископати и за впеме п аХ а, и пссле рата*. бунар за воду и да им допушта да окрешу и по неко дрво, „само да Један из Сремчице нико не види“. А на дан избора

Вел. Плани: да се V томе месту оснује Суд Добрих Људи, могла би уверити Министарство Привреде. да има објективних услова и у Вел. Плани за оснивање овог привред-

бедници вршили су најмзрљивиЈе полициску службу, јер су доводили и одводили штрзјкбрехере у више! м?ха и осигуразали дсвод нових| штрајкбрехера са жељезничке ста нице. Тада су комчте са исуканим камамз, носећи и бомбе и револве ре, виђени како иду и штите „сободне раднике — Арнауте' да у фабрику уђу. Нико се о те штрајхбрехере није ни стамао те су и ту комите остајали без спаве. ј кад виде да ће Сремчица да га из- д ли ј е и време штраЈкбрехера ми | невсри, поргни пре зоре и истерз Н у Л0 . Што их беше радним, већим целу малу Сремчицу на гласање. И дел ом напустили су посао, јер рад победи. Цигани га изгласаше, али ницима са стране не рентирају се надзаго ни б\кара, ни од бунара гласа, нице К акае наши.фзбриканти дају; а због окресаних неколико дрвета а ј едним делом штрајкбрехери су цигани и данас леже у затвору на ј 0ХП уштеии, јер су више штете но Умии и у Београду. користи донели у фзбрици. Сад се Шта ли ће сад наш „патриота“ Мита Теокаревић калази ни на нс Илија радити. Сад нема чим да лаже ј бу ни иа земљи. Ми се за њега, убираче, а и да има чиие, бирачи га! ЗГ р ед буди речено, бојимо да га не неће слушати. Садз су сви грађаки у Да ри копља у глазу, јер је веиз Сремчице уверени, као и ја сам, лика вр ућина а он има голему седа је Социјална Демократија та чију кирацнју, и онда би могло да нас реч треба слушати и за чије канди- сна ђ е велико зло. Надлежне власти дате треба гласати. Она нам је то

и лесковачки првост. суд, где Је [ дежурни судија чувени социолог г.! ј Жив. Маринковић, смрт Мите

Из Министарства Д1рака и незнања Поводом акта Министарства Привреде, у којем се пита Радк. Комо ра, да ли у Вел. Плаки има радника за оснивање Суда Добрих Људи, ова Комора послала је. следећи одговс-р Министарству Привреде. „Радничка Комора изјављуЈе своје чуђење да Министарство Привреде, као најпозваније државно тело за вођене социјилне политике и сакупљање статистичких података о на-

ног суда. На по слстку и у извештају Рздн. Коморе за 1912.—1913. год. конста-! дно жао и бојимо се да

Теокаревића убројали би у злочин, а тај злочин одмзх би био уписан у кризицу нашу. Тако би ми морали да одговарамо за новр убгство, а још се нисмо одбранили од „поку шаја убиства“ жандарма Радосава Неговановнћа, гдесу оптужени пое ко 40 социјалиста и другарица Со фија Леви као опасан агентатор. Преврће се Мита Теокаревић и ми му ссећамо ропац па нас је грму што не

почиње да се љути на дембеле комите. Он је научиода сесамо ради. У фабрици нема радника да им псује оца и мајку а женске да почаствује најнепристојнијим изразима, па зато јеЈпочео да се љути на комите. И ови бедници и комите, знајући да треба да се одрже за лебац и пиће, које „крваво“ зарађују, поново су се бацили на посао. Комите су 17. ов. месеца пред кафаном „Лешњакином* напали на мирне грађане, Јпсујући им оца и мајку, јер су веровали, да су то социјалисте. Кад су ови људи отишли одатле у кафану Јосифа „Сирће“, комнте су за њима отишли и опет их напали. Комита ^Лала“ ту је пуцао из револвера на Младена Илића рабаџију, а кад је потегао револвер на Младеновог брата Ђорђа Илића, овај је брзо прискочио, ухватио за револвер и подигао га у вис, те је у вис испалио, а њега Ђорђа само опекао по десној шаци. Ноћас пак у 2 сата комите су напали на цео крај „мурџа малу“,подигли су узбуну у томе крају и нападали на куће појединих грађана, који се сматрају да су социјалисте. Наиали су прво на кућу Луке X. ованчића, тражећн од њега да изађе на улицу. Кад је мајкаЛукина изашла и рекла им да Лука није ту, они су отишли пред кућу поменутога Ђорђа Илића, кога су непрестано изазивали и претили му. А кад ]е овај напад приметио Ђорђев брат, он је испалио пушку у ; вис тражећи помоћ. На то су комите побегле п>т фабрике „Илића, Теокареввћа н Петровића". Шта је после овога било? — Разумљиво. Брат Ђорђев што је пуцао тражећи помоћи да одбије напад од куће свога брата још исте ноћи ухзпшен је и кажњен са 3 дана затвора, а и Ђорђе је теран те ноћи у полицију. Међутим комите цео дан данас наоружани шетају у слободи, прете и спремају ноћас нов напад. Дакле, последње кзгледа срество јесте овај терор, који се врши на социјалисте у опште и на раднике по периферији. Тим гадним среством мисли газда Мита да ће доћи до радника да му раде под старим услозима, јер све му пљуштн вода на уста, кад погледа како друге текстилне фабрике раде, а он ћути, међуткм и јесен је на прагу, па треба имати што и на лагеру. „Остави се газда Мито ћорава посла, остави ту комитску политику, тој несу еснзф људи, ћете откарају у апсу кајпссле, а несу ни тој људи, зашто кој с ђаволом тикве сади од главу му се разбивају“. Месна полицијска власт треба да је свесна овога догађаја. Он је озбиљан и представља потпуну анархију у месту и демантује свахи ауто ритет власти. Радници ће најзад умети да се одбране и од овога ко митског зла, али постоји бојазан, да се те комитске каме не сруче једнога дана у груди Мите Теокаре вића. То је природно и могуће, јер су комите људи пропали и незаја жљиви, а фабриканти су ћнфте и циције. Из таквога односа може да наиђе зло, које ми социјалисте не желимо, али то зло ми би морали платити, код морала којим се располаже код свих власти^и судова. Господо, полицајци, оставите сарајевску политику. Радници у Лесковцу нису извршили никакав злочин нити су то страни поданици. У памет се и ви господо фузионаши, јер је тешка народна клетва, а крв народна где падне ту запали. 24-VI—914 год. Лесковац

Социјшста.

товано је, да у Вгл. Плани још ни позли, бојимо се право да кажемо је основан Суд Д. Љ, ма да има у- ! апсе, јер тамо врше истрагу помослсва за његову организацију. ј ћу жиле. Ено на очиглед целог Ле-

„Радничка Комора нада се, да Ми нистарство односно отсек за социјал ну политику неће више Радн. Комори упућивати наивна и безазлена питања.“ Кад је отсек за социјалну полити-

шој привреди, пита ову комору: да к у у Министарству Привреде са сво ли Вел. Плана има раднина? Ђаци ј им шефом г. С. Аврамовићем тако основних школа из земљспкса знају, далеко отишао, да, шта више, не веда у Вгл, Плани постоји кланица, ру ј е ки заиатском етаафу V Вел. парни млин, свиларсча радионица, Плани. д? има ту услова за Суд Домногобројне трговачке и занагске брих Људи и да пчта Радн. Коморадње, па према томе да мора биги РУј да лн има радника у В. Плани, и радника, који раде у овим прсду онда хре ба да буде јасно за сваког зећима. паметног човгека, да отсек за соци „Само молба занатског еснафа у јалну политику под управом г. А

сковца свакога дана туку у притво | ру градског и соеског суда фабричког радника Проку Стојановића. Никакав протест не помаже а сав грех за злоставу и лишење слободе овога невиног радника пада на нео сетљива леђа лескозач. првост. суда, јер у томе суду нема образа. Сад је у штрајку затишје. Штрајкбрехерска политика је пропалз. Про вокације комита нису успеле, пигмејска улога полиције, општине и суда постала је бљутава. Фабрикан ти су употребили сва срества. Они су се „ислуцали* а Мита Теокаревић не знзјући шта даље да рада

СИНДИКАЈ1НИ ПРЕГПЕД Да белсимо! Варварска експлоатација радника у српским фабрикама нашла је своју примену иу параћинској фабрици стакла. Али оно што та фабрика није могла никако наћи, то су српски радници, српски робови, који би могли подносити ту експлоатацију у фабрици. Тамо ради око 60 радника, доведених из Чешке и Беча. Међу њима има и таквих чланова наше организације који су провели по 10 и 15 година у синдикату, били често пута на важним функционерским пословима својих великих организација, посланички кандидати својих великих партија и т. д. Али шта је њихова велика стручна спрема и њихова лична интелигенција за једнога српскога директора фабрике?! Та они су радници, з то на језику наших

фабриканата значи робови, које треба тлачити, тлачити и опет тлачити! Због многобројних шикана и пљачки, које се од пре шест месеца врше над свим радницима, нагомилано је толико незадовољство, да је врло близу један крах. Радници више неће да остану у овој фабрици и категорично су нам изјавили ово: Нас директори називају уопште свињама ! Кад тражимо лекове да се лечимо, онда нас називају симулантима и цепају лекарску упутницу. Нашој деци не даду школе, те остају слепа код очију. Од нас, без разреза, наплаћују велику порезу. На денунцијације појединих пропалица нас месне власти хапсе. У нашем одсуству наше се породице вређају од фабричких агената. На крају ми смо овде дошли са по 2—3 пара новога одела, а сада имамо масне капуте по један на себи, и хоћемо, пре него што и без овога останемо, да бежимо из ове земље! Ми смо се непосредно уверили у потпуну истинитостсвега овога. Фабрика је сама на ! своју руку и без разреза узимала радницима у јануару, фебруару, мзрту и априлу порезу по 10 од сто од зараде. У мају месецу био је тамо привредни инспектор, који је смањио тај проценат на 5 од сто зараде. Али се ни до данас није извршио разрез задуживања порезом, а није обрачуната ни враћена она сувишна сума, скупљена по старој скали. Разумљиво је онда што радници гледају у овоме једно ординарно разбојништво и отмицу. Радницима се узима месечно 2 од сто за болеснички фонд, од чије се помоћи често пута бестидно одбијају. Узима им се по 1,50 дин. месечно за учитеља, али се он никако не добавља, те деца расту онако на улици, као у бурјану, и без икаквога школовања. Ту пљачку и многе друге шикане ови радници не могу да поднесу и мора наступити исељавање. Ми смо, међутим, известили све организације на страни да не даду ни једнога стакларскога радника овој фабрици. Отуда ће насигурно наступити затварање ове фабрике за више година. Ако Је сопственицима стало до сопствених интереса, нека се још у последњем часу размисле да ли је боље да мењају своје неваспитане и на пљачку похлапне директоре, или да затворе своју фабрику? Иначе радници у истини мо• ра/у да беже из ове земље !

Синдикални огласи Савез Металоких Радиика 1-ви квартовни иододбор пре!)е бравари позива све браварске рад. да нензоставно дођу на конференцију која ћв се одржати уторак 1 . јулаЈу 6. чссова у вече у Народном Дому.

ПОН № Грцн 1 Еош Дран, 29. јуна. Према вестима, које су сгигле из јужне Албаније, Епирци и даље напредују. Они су већ заузели цео предео Окарапара. Према једном извештају валонског префекта, трупе које се крећу напред, то су регуларне грчке трупе. Верат и Валона само што нису пали у руке Грка. Ноћу између 27. и 28. чуло се нек лико пушака на предстражама. Прнмећују се иззесна кретања на положгјима побуњеника. Виде се оптички злаци на њиховим позицијамг .