Radničke novine

Бр. 155

Београд, Петаи 4. јула 1814 године

Год. МУ.

Имие сике оав сем аеоеде. — Цева: ва •овмву 12 оввара, ва аола године 6 дивара, ва 3 месеца 3 дввара, ва месец аава 1 див. 8« азостравство 30 дивара годишше. Ш б №

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРДТИЈЕ

Уредииштво је у штампарији РадевковиНа Ад мннистрација у Соци)алнстнчком Народном Дому. ТЕ/1Н*ОЦ Радакшјв |Ц имнпшј| 170 Рукописи се не враНају. Огласи се штампају по врло јефтиној цени

Дореска мора Тешко је рећи да ли српска ва, али да његсв терет сносе буржоазија с више безобзирно- неимућни; само у Србији нијести лишава широке народне сло- дна странка сем социјалне дејеве њихових грађанских права мократије не тражи пореску реили с већом бездушношћу пре- форму. По признању самог миваљује на њих све нове и нове нистра финансија, наш порески намете. Наш буџет не само што систем скроз је неправичан; у сваке године расте, нагло расте, ствари он је данас постао ненего се и све више товари на подношљив. Али, поред свих сиромашан свет. Буџет 1913 не пренемагања у Скупштини нисамо што се повећао за 84 ми- једна странка и ниједан посланик лиона, него се и однос између не предложи какву савременију посредног и непосредног пореза реформу, нити иједанустаде проза последње три године изменио тив непотребних пореских поза 5 процената. После освећеног зиција. У ануитет се не сме ди-

Косова и проширења Србије, они који су од ратова добили који куршум или каквунеизлечиву болест оптерећују се још неправичније и теже. А они који су добили нове пијаце, нове концесије и изворе доходака, смањују своје непосредне порезе за 5 од сто! И док се у целом културном свету посредни иорези смањују а непосредни расту, дотле је у Србији обратно случај. Док не само велике већ и мале државе заводе прогресивну порезу на доходак, док се у њима минимумом за егзистенцију сиромашан свет ослобођава сваког плаћања порезе, дотле се у Србији све новим посредним порезима и монополима све више и-

рати, војни буџет мора остати колики је, изјавио је буџетски известилац г. Нинчић. Посредне порезе, таксе и монополи морају остати и даље, додао је затим, и сви буржоаски представници одобравали су му. Напредњачки представник, Др. Воја Маринковић изразио је бојазан да и данашњи колосални војни буџет не буде мали, а највећи буржоаски демократа, по-

Ја отпљунух на то његово \лепшавање и погледах у ону сироту децу којп га слушају. Јес! пљунух \ ли /а, не пљунух, кад ти скочи поп Божа и неки господин до њега. Мислим да је бао бугарски учитељ у Македонији. По оним упртим по гледима у мо/у главу и згрченим прстима у попа видео сам унапред да има јаке разлоге и да ћу бити брзо убеђен, зато се, не баш пола ко, уклоних одатле. Добро сам ту опет прошао. Други пут одем на станицу. У журбао се свет. Посланици се спре• мају у агитаци]у, и то све за јед ним столом видиш три а за другим једнога. Ћуте и слушају. Јеона мала сува Циганка пева неку песму о бојевима око Битоља , Куманова, Прилепа, са рефреном „ Ха/те Срби сад су светли дани, Бугари/а да се утамани*. Ја је слушам и никако да ухватим везу. И поче она да купи бакшиш, али ја никако да ра зумем ту везу између Прилепске и Кумановске битке и Бугара. Купи она тако бакшиш и дође до једног стола за којим седе тро

јица. Познадох Рибарца. Чисто не поверовах очима кад видех како спусту грош. Никад та/ није до сад дао бакшиш свирачима. Како рат облагороди и упитоми људе! За другим столом седи — баш се не ва рам\ — Сто/ан Протић и са неким разговара. Чујем само како рече да они нису криви за кварење савеза са Бугарима. А затим су разговарали, колико сам могао да разумем, о националном препорођа/у, о узди гнутом културном нивоу код нашег народа после рата... Нисам више чуо. Видех после како један жандарм предаде неку харти/у Стојану. Нисам се могао уздржати и упитам жандарма, кад они одоше, шта је било на оног хартији. Она песма што /е мало пре певана, одговори он. Хоће господин министар да се занима кад буде ишао у Крушевац. Имаће, знаш, засебан воз из Ста лаћа, па да се забави. Беаимени.

Изборна борба

Кандидати за Београд За послџничкс кандидате накојни Скерлић, изјавио је да Ср- ше Партије за Београд једнобија мора имати добро наору- гласно су утврђени другови:

жану стајаћу војску. Тако у Србији хем социјалне

Димитрије Туцовић, новинар. Никола Величковић, столар■

демократије нема ниједне стран- ски радник , ке која би истински тежила о- Павле Павловић. абаџиски лакшању народних терета, која радник.

би се искрено залагала за пореске реформе. Једино она, као

сцрпљује финансиска снага сиро- прави представник народних инмашног света. тереса, тражи владу нзрода и По величини својих пореза правичну расподелу порескпх Србија стоји испред многих куд терета. И једино гласајући за

и камо богатијих земаља; кад је реч о наоружању, милитаризму и другим непродуктивним издацима, она неће ни за ким да изостане. Али кад треба плаћати порезе ту се српски власници не угледају на остали свет, ту они раде како им себични интереси налажу. Чак и помоћ коју дугује пострадалим и изгинулим ратницима, радикалска влада је, завођењем главарине од 6 динара, једне од најнеправичнијих пореских позиција у нашем скроз неправичном пореском систему, пренела на најслабије пореске обвезнике!

И у другим земљама расту буџети, и у другим земљама јављају се ванредни издаци, и у другим земљама тови се милитаризам. Али тамо они који хоће освајачку политику и јаку војску примају на себе и пореске терете што их милитаризам доноси. У Француској је, истина с тешком муком, усвојен повећан, трогодишњи војни рок, али ће се њим створени издаци покрити порезом на доходак која је ових дана пред сенатом. У Енглеској се због кризе на Балкану појавио дефицит, али је за његово покрићеЛојд Џорџ повећао прогресију порезе на дохо дак и порезао до сад непорезани капитал. У Шведској се већ годину дана води оччјна борба око повећања војног контигента и наоружања. Али се у исти мах за покриће нових 50 милиона издатака на милитаризам порезују приходи већи од 5000 франака!... Само у Србији имамо аномалију да се војни буџет повећа-

њу сиромашни слојеви радног народа раде на свом политичком и економском уздизању.

с Ка дрзу руку ХајШе Срби....

Чудно >е ово време после рата/ Идем пре неки дан преко старог ' гробља и издалека још чујем гусле. Наиђем поред чесме иугледам готово исту ону слику која се виђа на корицама прекосавских календара: гуслар у средини а око њега Српчићи\ мало подаље поп и учитељ. 1ако му отприлике беше и ту, само што ови Српчићи нису били у сељачком Универзитета. одел\) и што ова/ поп није био неки смирени попа, већ онај поп Божа што је добро познат целој Србији због оне његове теолошке дискуси је на Новом Гробљу, у којој је он однео сја/ну победу над својим ко■ легом. Његов колега је у тој дискусији остао просто осакаћен. Док 1е поп Божа изгубио свега полови ну једног брка и једва неку стотину

Драг. Марјановић, типографски радник. Кандидати за округ нишки За пасланшисе кандидате наше / 1артије*уи округ нишки утврђени су другови ; Љуба Павићевић, ливачки радник. Матеја Нузмаиовић, ливачки радник. Војислав Цветковић, берберин. Душан Петковић, земљоделац. Нинола Марковић, радник куЈунџиски. Ставра Јовановић, земљоделац. Тодор Петровић, радник столерски. квалификовани: Др. Нед Кошанин, доцент

длака из косе, дошле се на глави ! радник.

Аца Павловић, адвокат. Кандидатн за округ ваућевски За посланичке кандидате наше Партије за округ ва/ћввски утврђени су другови: Милош Тимотић, бакалин. Мирко Обрадовић, терзијски

његовог противника још сија бело по ље где /е некада златна коса покривала смирену главу. Још једна \ мала разлика посто/и и код гуслара. ОваЈ неком грешком ни/е остао слеп. Деца поседала око гуслара по трави а поп и неки ктитори Маркове Нркве на клупу, одмах поред гуслара, а гуслар развезао о бугар ско^српском рату. Ајд и да му опростим што поби више Бугара него што их има у целом свету. Види се да је добар патриота. Али кад стаде да броји колико Срба Бугари набише на ражањ, колике живе испекоше, коликима очи по вадише, ,да не виде сунца ни мје сеца, * коликима ноге и руке испре бијаше, коликима месо кљештима почупаше, а ушима и носевима ни броја се не зна, — не могох се више уздржати и упитах га: Ама богати шта ти то аочиниР Љта Шо говориш тиРЈеси ли Ши био у рату? — Ама нисам ја био у рату, господине, одговори он, али треба да се улепша песма.

Димитрије Чикић, млинарски радник. Ђорђе Петровић, књиговођа. Миленко Милошевић, земљ: квалификовани: Миливоје Тадић, адвокат. Милош Требињац суплент. Кандидати за округ цоравски За посланачке кондидате наше ПартиЈе за округ моравски утврћени су другови: Драгиша Лапчевић, новинар. Душан Поповић, новинар. Милутин Аранђеловић, земЉомер. Димитрије Манојловић, терзија. Живио Младеновић, земљоделац. Бошко Стојановић, пекар. Коста Петровић, кројачки радник. квалификовани: Др. Андра Живковић, адвокат. Живота Милојковић, суплент. Кандидати за округ РудНИЧКИ За посланичке кандидате наше ПартиЈе за округ руднички утврђени су другови: Петар Стефановић, опанчар. Драгомир Дражовић, опанч. радник. квалификовани: Сз.ва Музичравић. суплент. Живота Милојковић, суплент. Кандидатска листа за округ Ррањски Лука Павићевић, агент из Београда Милан Станојевић, бакалин из Лесковца Ђорђе Г. Јовић, обућар из Власотинце Јован Цветковић, дрворезац из Црне Траве Николај Динић, земљоделац из Д. Коњувце Риста Павлозић, трговац из Сурдулице Коста Стевановић, столар. рад. из Лесковца Петар Милосављевић, столар из Врање Трајко Стојановић, земљоделац из Турековца Ђорђе Картаревић, дуван. радник из Лесковца квалификовани: Таса Миљковић, адвокат из Лесковца Филип Филиповић, секрет. Рад. Коморе из Београда. Квартовни зборови у Е>еограду Централна партијска организација за Београд, заказује за петак у вече, у 6 и по сати, зборове по свима квартовним организацијама, Зборови ће се одржати: за организацију ,Три Кључа* код „Смутековца' (у 6 сати у вече) говориће другови Живко Топаловић и Лаза Стефановић; за организацију , Дунав * код „Мале Пиваре' — говориће другови Драгиша Лапчевић и Воја Пековић; за организацију ш Врачар * код „Слоге* — говориће Димитрије Туцовић и Милош Тимотић; за организацију ш Са-

ва“ код „Европе' (Босанска ул.) — говориће Душан Поповић и Илија Милкић; за организацију „Палилула* код „Палилулске Касине* — говориће Павле Павловић и Сава Музикравић. Другови, агитујте за зборове код свих радника и свих сиромашних грађана. Нека би наша изборна реч допрла и у најзабаченије кутове! Нека секретари квартовних секција дођу и узму плакате за збор данас, најдаље до 6 сати увече. Збор на Чукарицн Социјалистнчка организација Чукарица одржаће у петак 4. јула ове године, у 7. часова у вече, у кафани Михајловац збор чланова. Позивају се чланови да на збор дођу и за љега агитују. На збору ће се гово| рити о врло важним стварима. Зборови у ти/иоЧко/л округу У Заглавском и Тимочком Срезу: 6. јула: У Малом Извору, Боровцу, Васиљу, Зоруновцу и Вини; Агитатори и говорници на овим зборовима за овај део округа биће другови из Књажевца и околине: Сретен Марковић, Воја Марковић, М. Пантић и Л. Белић, са изасла| ницима Главне Парт. Управе: М. јТребињцем и Д. Туцовићем. У Зајечарском и Бољевачком Срезу: 6. Јула: у 10. часова пре подне, Вршка Чука — Прлита; !' 3, часа по поднеу Вратарници; У 10. часова пре подне у Шарбановцу; У 6. часова по подне у Сумраковцу. 5. Јула: у 6. часова по подне у Звездану; у 10 часова пре подне у Боговини; у 4 часа по подне у Ва-_ , лакоњу. Агитаторк н' говоршши на овцм зборовима у овоме делу округа биће другови из Зајечара, Бољевца и околине: Мзрко Лазић, Д. Степановић, и Милисав Милановић из Зајечара; Станоје И. Миљковић из Слатине, Петар Радовановић из Злота, Илија Макуловић из Шарбановца н Стојча Митић из Бољевца са изасланицима Глав. Парт. Управе: И. Милкићем М. Требињцем и Д. Туцовићем. И таксе су пореза — једно признање Социјална Демократија је једна партија која је отворено износила народу да буржоазија све више тежи да све намете пренесе на народ преко посредних пореза. ТаI кав начин оптерећавања народних маса јесте један најреакционарнији трик, јер владајућа класа мисли ти! ме да ублажи ужасну слику оних великих дација и терета које народна леђа подносе. Посредни порези се не заводе у пореске књижице, те отуда необавештени народ н није свестан њихове величине. А из тога неувиђања буржоазија извлачи политичке користи, јер јој је лакше сакрити пред народом своју убиствену и неправичну пореску политику. {То је признао под пуним својим потписом и један представник буржоазије у Србији и најреакционарнији противник радничке заштите. На име Д р Момчило А. Нинчић, професор универзитета, будући радикалски министар финансија, пишући предговор књигу: Закон о тансама*) рекао је ово: „Трећи, најважнији разлог, са којег држава под именом такса распоређује и наплаћује порез, политичке је природе. Нов данак треба да одобри Народно Представништво. А зна се како је оно осетљиво на сваки нови порез. И самога се имена плаши. Стога се владе обично труде да под мање опасним именом такса спроведу нове порезе. Наша таксена тарифа, у ствари пуна је пореза. Она је много више пореска но таксена тарифа.* Зато је Социјална Демократија противна оваквим посредним порезима, јер се на тај начин од етране владајућих спроводи једна закулисна *) Под редакцијом Б. РоГичека.