Radničke novine

стићи немачку углађеност и француску дружел»убцвр?т.

А-у другом једтгом -енглеском котт-‘ диНо злато. Т

зуларном извештају може се читати ово: »Немци умеју тако да говоре и раде да се допадну светуј, о ш? демају

свет хладне оштре манире груб тон наших пред. Мало је, дакле, треоал^ па да инду стријска надмоћност Енглеске, којД је све дотле била једна аксиомс, једпа ствар коју нико није спорио, пбстане сад једно уображење. У једном свечаном говору, на Конгресу Трговачких Комора, Чемберлен је казао: „Наша царевина — то је трговина: те две речи значе једно исто“. Уништити енглеску трговину, то је значило отети јој господарство над светом. Отуда се може разумети огромна узнемиреност коју је још пре петнајест година показала Еиглеска кад је осетила конкуренцију Немачке. Енглеска је, као што је лорд Розбери рекао студентима у Глазгову, имала све досад неку врсту монопола: „од сад мора да се борч за опстанак"-

Треба им„ време рата мр

Као основ капиталистичке привреде служи нонац, као самостална форма вредмости и то у облику одређеног еслапа, злата, У колико је развијенија кредитна привреда, у колико је више мегални повац замењен банкама, кредитним операцијама и т. д., у толико се више испољава овај фундамент капиталистичке привреде за време кризе, кад се кредит или смањује или сасвим престаје да функциоиише. Кредит представља тако исто друштвену форму богаства, у нормално зре&е истискује новац и замењује његово место. Алн

ком рата донео * испратила у Евро 1 Ци цо милмон дс>.-«. 11 снађдела америчке пут. зла^ом, пошто су упут ’ № иенице, купоШ; и оста„ ђународна платна средства своју вредност. Готово сви економисти се слажу у томе, да је известан, резервни фонд злата неопходнс потребан као основица целокупногсавременог кредитног система. Ова количину неопходно потребне резерве злата је различита у различитим државама. То зависи од многих економских п политичких услова а тако исто и од „улоге коју има дана' држава на светској пијаци. Сачувати резерву злата то је неопходно потребно. Али то 1изискује и колосалне жргве у критичним моментпна. Сачувати и привући нове колпчине злага гада могу само изванредне мере, које се веома убитачно одазивају на тргбвини, индустрији и пољоиривреди. Ове су екстремпе мере тесно скопчане са смањенпм и поскупелим кредитом и та баш у такво време, кад се економски живот налззи у веома критичном стању и кад привреда осећа велику потребу у иовчаним средствима. Али на крају крајева ове се жртве ипак подносе, ове се мере свуда енергично спроводе. Ми смо често пута чули а и читали, како је с појавом садашње новчане кризе отпочео дасконтни рат међ свима држав*ма. Свуда су ценгралне, државпе бапке, која у такнм

то све троје дотле док није поколебана вера у друштвени карактер про-' врсменима доминнрају на новчаној изводње. Међутпм, чим се ово по- јпијаци, отпочеле одједанпут да поверење лоремети, кредит се одмах већавају дисконт, што се сматра као клати, појављује се з.зхтев да се др- једна од најјачих мера да се задржи,

жавни папири, менице, акције и т. сл., промене у кредитни новац а овај опет у злато. Ову појаву сада опажамо. Чим је европски рат букнуо одмах су стигли извештаји из Беча, Париза, Лондона и т. д. како злата брзо нестаје . 110 у промету и како се свуда много банка 17. јула 3 —4 / 0 а 18. јула траЖи повац, злато. Одмах после!— 8% а 19-о г 10%г * ак0 ист0 објаве мобилизације свет је јурнуо! свуда је скочио и приватни днсконт. у Немачку Царску Банку, Францу

сачува и привуче злато у земљи. Француска банка је повисила дигк^нт на ДЧа 0 /, а чдтим и нл 5тГ/ 0 . Аустро-угарска банка у почетку рата на 6—67 2 а затим на 8°/ 0 , Берлинска банка, од 4 на 6%, Руска Државна банка на § — &/ 2 °/ 0 , Енглеска

Уложени капитали по крупним жама свуда су достигли сада коалне размере. У немачким бана са акционарским капиталом од 'илпона марака има депознта око шлијарди франака а у опшге туиовца или више од 18 милпјарди. ћранцуској се набраја депозита п ућих рачуна око 12 милпјарди анака, у Енглеској бко 30 милирдц, у Русији око 11 —125 милијарди. Сви ови кзпиталн ■ асирани су у активне операцг' .е се услед тога могу и у нормално вре[ме мобплисати са велпким тешко[Чама. Бугарска остаје неутрална Листови бугарске владе објављују овај компнике: „Због повлачења Срба од Ваљева очигле'дио је да настаје једна мена положаја на Балкану. „И после ове промене, бугарска влада и даље сматра да Бугарска треба да чува своју потпуну неугралност." ______ ИЗ ДАКА У ДАН Благо нама тицама... Пијемонт прештампава у целини један чланак рускога лисга Утро Росији, у коме се -Србија ! упоређује са Белгијом, и на крају ово вели : „Пример Белгије је великн и зевидан. Срби се спремају да ступе иа пут осветљен неувелом слевом по духу пм сродних Белгијенеца. Срби се бију за своју славу, за своју велику будућност“. Хвала лепо на овнм ласкавим комилиментим*. Семо, и поред славе и поред будућности, ми бисмо волели да нам се осипура мало хлеба и мало седешњости! Лиферација опаиака. Кад смо пре неки дан говорили о лиферацији опанака, омакла цам се једна грешка. Ствар је дакле у овоме: Баика која је лиферовала опанке обавезала се била да излиферује сто хиљада пари оианака за 70 дана. Она 1 'прч бндг гтигдд то ла уоадг и ако је имала и употребљавала целу тђнатлиЈеку чету, него је тражила још 20 дана рока. Међутим занатлије које ее сад нуде за лифероваље бољих опанака иего што су досадашњи обавезују се да држави израђују по седамдесет хиљада пари опанака месечно, док је Банка израђиврла свега до 30 хиљада.

Ф Е Љ Т 0 Н

Паралелно са овим бакке су отпочеле да предузимају и друге ванредне мере, да би привукле злато и повећале свој резервни фонд злата. Тако на пр. Француска је одмах купила у ЕБујорку на 500 милнона злата .1 а да би смањила количину злата у саобраћају она је пуштала у промет нарочите кредитне билете банке са малом вредношћу. Немачка је одмах после аустријског ултиматума издала наредбу поштама, да издају новац у папнрима, у баикама. Тако исто и остале државе издале су^банке на малу монету, које би зам^ндде ситан. новац. После објаве мобилизације свуда су почели узимати свој уложени повац «з штедионица. Оваква паника изазвала је у Немачкој и Аустрији опсаду готово свију штедионица од стране грађаиа, кбји захгеваше свој новац. Одмах су биле предузете цзвесне мере, да би се ограничило узимање уложеног новца. У ФранЛојд Џорџ, ецглески миннсгар зајцуској су на пр. издавали свакоме време свога говора у рррламенту по 50 франака за две недсље од

ску Банку, Енглеску и т. д. Свуда кредигне усганове сматрају народну, емиспону банку која има право да издаје банке као централни резервонр, из кога оне могу у случају нужде да ваде потребна им средства, да узму потребну им количину метала. И у колико је развијеније кредитно газдин : ство, у колико је више развијен депозитни систем, у колико се више злага истискује из промета иомоћу разних сурогата — мсницама, упутницама, чехом, задуживањем но књигама и т. сл. — у толико се. више кредит обележава као благајиичко средство. Овим се н да објаснитп: зашто центраЛне банке сакуиљају злато, теже да га што више копцентришу у својим ^адама; .за.што је питање. о финансијској мобилизацији, о финансијској ратној спреми тако тесно скбпчано с питањем о златном фоНду.

МОДЕРНЕ ПУШКЕ

Руска пушка. — Она је систе.ма Мојсиновог, од. 1891. једна од праих која је [усвојлла снсгем путљења помоћу шаржера (од пет.меткопа. То је, дакле, потпуно модеран тпп, лак (тачНо 4 кила, без бајонета) и практичам. ТБен калибар, 7.62 м.м., нешто мањи од францускога и иемачкога калибра, одличан је: пи сувише слабЧги сувише јак. Кад је сувише слаб калибвр испод (7 м.м.) куршум губи од своје способности за задавање раие. Кад је сувише јак калибар окда је муниција и сувише тешка. Почетна брзина 615 метара. Укратко, нзврсна пушка, а према речи једког стручњака, „битке ће се увек зацобијати ногом и пушком.* Белгијске пушке. — Систем МаузерЛи, модел од 1889, калибар 7,65 м.м., шаржер са пет меткова. Тежина (безба'о ета) 3.90 кил. Почетна брзина куршу.. 600 метара. Енглеске пушке. — Систем Ли-Метфора, модел од 1889, калибар 7.7 м.м.; магацин са десет меткова. Тежина (без бајонета) 4.25 кил. Почетна брзина 670 метара. Јапанске пушке. — Јапан има пушке од два различита система: систем Мурата и систем Аризака. Мурата је из 1886 и врло је сличан Маузеру из тога добз. Калибар јој је био 11 мм., али се то сматрало кпо претерано те је 1894 узег калибар од 8 мм. Пушком Мурата старог и новог модела наоружани су сада резервисти. Што се тиче пушке Аризака, којом су наоружани борцн у линији, она је сасвнм модерна (1897). Она је Маузеровог типа са врло малим калибром. 6.5 мм., са пет меткова. Шаржер и механизам аналози су руској пушки. Тешка је, без бајонета 3.90 кгр. Почетне брзинг 725 метара. Аустријска пушка. — Систем Ман лихер-Шенауер, модел од 1895, калибар 8 мм. са шаржером од пет меткова с једним врло духовитим механизмом пуњење. Тежине без бајонета 3.65 Почетна брзина 620 метара. Српска пушка. — Сиетем модел од 1899, калибар 7 мм., са пег меткова. Тежина без ( кгр. Почетне бпзине 70Л ие т пугока јс несумњиво једна савршенијега оружја које п ропи. * Талијанска пушка. — Сис лихер-Каркано, модел од 1891, 6.5 мм., шаржер са шест меткова. Те, без бајонета 3.30 мм. Почетна бр; 700 метара.

ПОСЛЕДЊИ чис

(ТЕЈ1ЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

отворено Је изјцвио да сва оиа лица, која сакупљају злато у овако кри^

уложеног новца. Али опасиосг ниЈе ■гако страшна, кад је реч о малим

Стање на бојишту Крагујевац, 9. новембра У току 7. новембра наше труј пе разбиле су један непријатељски I батаљон који је наступао код МиI онице, натерале га на бегство, заплениле једно превијалиште и заробиле око 100 војнмка. Северно од Лазаревца непријатељ је с Јсдном мањом колоном напао наше положаје, али је снажном артилеријском и пешадијском ватром заустављен, и натеран за тим испадом наших трупа на повлачење. На осталим фронтовима није се десило ништа значајније. Француско-немачко војиште Париз, 8 новембра. Званичцо. — Дан

тичио време чине велику шТету сво- штедњама, уложеним по штедиониме наррду и тим самшм' потпомажу ј црма. Катастрофаје ту, кад се траже непријатеља, 0н је тада јавно позвар аелики улозн из крупнпх банака. штамцу у иомоћ, да објасни својим То се на пр. опазило у Немач 1 " читаоцима сву ону опасност, коју 1911 год. у јесен, кад је самизабћбају 'лица, сакупљајући сада банака .било узето око злађб. А. н^шшке новиђр ишаране' Јарде марака. Положај Н су бфвама :' 4 »Носите злато у цар- је тада мирго критипниј’ „п.ј.лош, п1,л„д

ску

д

•—-

и избацила око 125 метака. Руска је артилерија одмах одговорила снажном катром. Наши су губитци 3 војника и једна рањена милосрдна сестра ; међу становништвом једно је лице погннуло и 10 лица рањено. Материјалне су штете незнатне. У нравцу Ерзерума једна је наша колоиа имала знатног успеха. Изнад Ерзерума наше предње трупе гоне непријагеља у стопу. Енглеско-турско војиште Лондон, 4. новембра. Званично. Одкако је заузета варош Гаон, у Персијском Заливу, вођена је двапута борба између индијских трупа и Турака. Оба пута су Турци потпуно пбтучени, претрпевши велике губитке. Енглеска не оскудева Лондон, 7. новембра. Службено. Захваљујући будном чуваљу британске

је прошао на миру. Само су у В^вру, ј флоте приступ лондонском пристаништу код Епаржа, Немци извршили пет напада 1 био је увек могућан, услед че 1 ;а.се сва■масама, у размаку од два сата. Фрапцуска их је артилерија брзо зауставила.

цуске.

Руско-турско војиште ^етроград, 9. новембра. Званично. Јпераццје Кавкаске војске. 7. пора крстарица Дамидија', г1(заторпиљерима, појавила се је Тиапском. Отпочела је паљбу

коврених живоТних намирница. тамо сад налази у већој количинв него ли икад до сад.

Радничке Новине

В/««тк г и одгбворни уредник Драгиша Лапчевпћ,

Јуче нису шашле Радничке, Новине због извесних, т^хничких тешкоћа у штампарији, Молико читаоце да цдс иваине за овај изузетан случ&ј.‘. ^ |Л ' С1М:> П1<) Штампарија „Гутенберг“ Милана П. Стефановића — Ниш.