Radničke novine

БРОЈ 221.

НИШ, НЕДЕЉА 14. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукописи се невракају Број 5 пара Излазе сваки дан

Радничке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИ.ЈА НАЛАЈН С.Е У ШТАМПА/ИЈИ „Г У Т Е П Б Е Р Ј'“

ОДНОСИ СД БУГАРСКОМ

Несумњиво је да се иза дипломатских кулиса на Балкану воде овнх дана значајнн преговори и припремају важне ствари. А што се специјално Србије и Бугарске тиче, сви знаци казују да су њихови односи ступили у судбоносну фазу у којој се ствари ломе на ову или на ону страну. Управо, најважније питање за нас ових дана јесте питање о нашим одиосима са Бугарском, и од његовог решења у многом, ако не и у нрвом реду, зависн хоће ли наша блиска будућност бити овака или онака. Долазак кнеза Трубецкога у Србију најсигурнији је доказ да се ту ради о крупним стварима. Данашњи руски посланик, који важи, можда и с правом, као један од најенергичнијих и најспособнијих русских дипломата, зацело да ових мутних дана није дошао у нашу средину ради тога да нам држи страх, него да сврши крупна посла. И кад се хоће да путује право у Ниш, онда не мора да се обилази преко Букурешта и Софије. Има још један доказ да су преговори са Бугарском у 'великом току и да се налазе у једној деликатној фази. То је држање Самоуправе, која се и сад може донекле сматрати као владин орган. Читаоци су могли приметити да ево већ има скоро месец дана како Самоуправа није изгрдила Бугаре и Бугарску ни у једном уводном чланку. За наше буржоаске пропагаторе Балканскога Савеза, који имају то чудно и смешно уверење да ће најбоље и најбрже остварити Балканску Заједницу ако бацају и дрвље и камење не само на официја^ну Бугарску него и на бугарски народ, за њих то мора бити грдна несрећа и једна велика празнина; за нас јетоједаиважан знак. Самоуправа не грди Бугаре само онда кад не сме; и мора бити да су по среди врло крупни интереси кад је њеним редакторима одузета та најлепша духовна посластица — и најлакши начин да попуне лист. И најзад, није без значаја и без везе са овим стварима то што либерали непрестано пресирају владу да тражи од РусиЈе помоћ у војсци. То је шеф њихове партије нарочпто нагласио у својој декларацији приликом представљања нове владе; либерали су ових дана поднели иједну интерпелацију у том смислу и г. Пашић стално избегава да на ту интерпелацију одговори.

Кад се има на уму да либерали,; ЈУ Т Р 0С Ј е Д° ш а° овај телеграм: као најтипичнији и најдоследнији, Рим, 12. декембра, 7 час. по по-

представници српског шовинизма и сепаратизма, у својој немотивисаној, кратковпдој и манитој мржњи према Бугарима, више воле и шамар од Руснје него пољубац од Бугарске, онда ово њихово наваљивање свакако мора имати извесног смисла и значити, можда, покушај да се спречи добијање помоћи с друге неке стране, које би, разуме се, морало ићи уз извесне компензације. Све су ово, дакле, знаци да се преговори са Бугарском воде у велико. Хоће ли они и успети? чему ће одвести? и на којој основи треба да се воде? — то су питања на која ћемо покушати да дамо одговор у идућем чланку.

НА БРЗУ РУКУ Папина неутралност Док Папини намесници по Аустрчји, Француској, Немачкој и осталим земљама проповедају крвави рат међу хришћанским народима, дотле Папа из Рима непрестано запомаже за мир I Лепа подела рада, и згодно удешена. На тај начин, Црква се не замере ни власницима ни Исусу Христу. Кардинали служе капиталистима; Папа служи Богу. И Црква се извукла из шкрипца, и П апа сачувоо Петров новчић, који добија из свију католичких земаља и који би му врло лако могао пресахнути да није прокламовао неутралност...

дне. — „АгенциЈа Стефани“ јавља из Валоне да су се 3.253 талијанских мрнара искрцали у Валону без инцидента. Командант варош,ке жандармерије и вшие угледних грађана посетили су талијанског конзула и изразили му захвалност за све оно игто је ИталиЈа учинила за Валону. Iалијански мриари заузели су вароиг без инцидента. У Валони влада највећи мир. тпо нелогично Политика од уторника пише о успсху наше војске, и, разуме се, објашњава га гепијалношћу српских војсковођа. Само, у својој аргументацији, она се заборавила па испала мало нелогична. „Дубоко смишљени план српског ђенералштаба изведен је тако прецизно — везе Полипшка — да му могу по

ПРЕГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И БУГАРСКЕ Јучерањи Журнал де Балкан објавио је једно пнсмо свог специјалнога кореспондента из Бугарске, писмо на које је редакција обратила нарочиту пажњу.

и тт ОСКУДЕВАЈУ У БАКРУ Пресбиро јавља ово: О стању које је затечено у Шапцу после његове евакуације од стране Аустријанаца, добили смо ово аутентично саопштење: На граници нема ничега новог. Непријатељ јс у целом округу покупио све бакарно посуђе и казане. У Шапцу нигде се тепсија не можс наћи, само су на пристаништу поред многог остављеног материјала, оставили и једну гомилу покупљених казхна, које нису имали кад да пренесу, ма да су овде имали шест мостова. Ово потврђује познати факат, да се Аустријанци и Немци у садашњем рату користе сваком приликом да се докопају што већих количина бакра, који им почиње нестајати.

јЗИ

Петрогррдски лист „Рускоје Слобо“ донео је ово саопштење: Српска влада саопштила Је грчкој влади да. због сјајне победе козавидети највећи европски стратези. ^јп је задобијена над АустриЈом, СрбиЈи није иошребна, у овом моменту, војничка помоћ коју је грчка влада намеравала да јој укаже.

пеприЈатељ, који Је за' једгго кратко време успео да доведе цео свет у заблуду о својим успесима у Србији, смлаћен је у тренутку када је поверовао да Србија лежи згажена“. А одмах неколико реди после тога, ПолаШика констатује н признаје ово: „Аустријанцима смо уступили све чувене дринске положаје; дали смо им

ЈЕДЦД ЗД0УД0ТРЕБД

Директор млина Константина, г. Аца _ „ Поповић, пре десет дана скупио је радбез борбе и Ластру, и Буково, и Су -1 ,, . , , АД УЈ ' Ј ' нике из других млинова обећаваЈући им вобор, и Маљен, и Колубарски мосто -1 „ , „ к Ј *бољу плату, не би ли само отпочео рад брап; пустили смо их на Ковиону и Ј .. . | у млину. Млин ]е радио свега шест дана, Косма], па ипак из равница и из рово- / . „ , ‘ , _ „ _ . . и онда ]е г. Поповић одједном казао радва коЈи су били под шим сјпјнпм по- | Идите там0 где сте и пре били! ЗпциЈама тукли смо их и сатрли смо их.“ , Међутим г _ д ца Поцовић зна добро Нама смртнима, као што рекосмо, з акон 0 радњама по коме му је била цело ово размишљање изгледа мало не- Д у ЖН0С т да радницима откаже рад на логично. Ми никако не можемо да се уду- 1 осам дана рани је. Аца Поповић није пробимо у генијалне тајне те стратегије која МИС лио да ли ови радници могуживети, непријатељу поклања сјајне позиције а док не на ђу посао, од оне зараде што за своју појску задржава равннцу испод С у код љега зарадили, а то је свега два

тих позиција. И како нас је бог дао глуI пе, ми верујемо да нас је из тако теш-

У томе допису говори се о односима ког положа ј а много пре извукла колоБугарске према појединим балканским сална моралнп и физичка енергија српдржавама, и што се тиче Србије, кореспондент чини ове неколике интересант-

не и карактеристичне изјаве

скога војниканего ли гениЈалност њего вих војсковођа. Иначе, изгледа, према излагању По-

„Мсђутим, док са Грчком, којом па - ли шик е , да су се наши стратези играли метно управља одлични државник г. р ага1 па , у осећању превелике сигуриоВенизелос, имамо чврсту наду да ће сти и надмоћности над Аустријанцима, ствари кроз кратко време поћи добро, | дали им „форе“ — читаву једну трећину дотле констатујемо са живим жаљењем Србије ! да непопустљивост Србије није на своме месту (ип реи б^р1ас^е). Срећом, није изгубљена нада да ћемо и на тој страни видети уређене ствари, благодарећи савстима пријатеља који знају добро од колике Је важности задовољити Бугарску \ Шта ли се то тражи од Србије те је она толико непопустљива ? И који су то пријатељи којима је много стало до тога да задовоље Бугарску ?

кредишу од 200 милиона динара за војне по } оебе.

и два и по динара дневно. Као вели он: Сад је ратно стање, нема ко да води рачуна о в^ма и не можете ми ништа! Ми опомињемо привреднеинспекторе и Министарство Привреде да воде мало више рачуна о Закону о радњама.

ИЗ ДАНА У ДАН

Јутрошњи Журнал де Балкан доноси упадљивим словима вест да ће румунски министар финансија поднети одмах парламеншу законски пројекат ПОМ оћ од 20 динара ако живе у вароши

За војне обвезнике. — Ми смо јавили да је румунска влада предузела низ мера да се помогне породицама мобилисаних и ратника, у случају мобилизације или рата. По речима законског пројекта који је данас поднет Скупштинском одбору. држава ће за све време мобилизације давати породицама редова и подофицира, који нису чиновници [грађанског реда,

и од 15 динара ако живе у селима. Сем ове помоћи породице мобилисаних моћи ће добијати помоћ што ће је