Radničke novine

Власник и одговорни уредиик Драгиша Лапчевић, новннар.

Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш,

заузима видно и почасно место у пристаништима Јужне Персије. 1906 г. Хамбуршко—америчко паробродско друштво је установило редован месечни саобраНај између немачккх пристаништа и обала Персијског Залива са станицама у Анверсу, Марсељу, Порт—Саиду, Џнбути, Бушир—Абасн и т. д. Ова немачка компанија водила је огорчен, тарифни рат са енглеским, паробродским друштвима. Благодарећи јефтином, немачком фрахту шта више и многи енглески фабриканти

Учитељска Искра, орган учитељске социјалдемокрагске организацнје у Бугарској, у броју 11 од 14. новембра посвећује ово неколико топлих речн успбменн нашег драгог ТуцовиНа: „Орган Српске Социјалде.мократске

шиљали су своју робу у Анверс, а затим Партије, „Радничке Новине", саопштава

на тај начин најбоље искупљују свој дуг према „Снну Божијем". Мн, пак, пре свега хоћемо да живимо. Ми се не само одушевљавамо љубављу и братством свих л>уди, него дајемо пуно право н своме жнвоту,* пуштапо на вол.у .свпм снагама свога бића, желимо да што вашс и што силннје осетимо живот, и на тај иачин

љење неисцрпно, дубоко, као што је дубок и наш живот. * Јадни, несрећни Туцовићу! Ох, грозно, грозно ! Људи, хеј, л-.уди, шта је ово? Зар не видите шта се начини од света! Кажите ми, коме треба оио, покзжите ми те идеалс који нсће пасги, који се пеће умрљатп пред силном крвљу! Умни, по-

на немачким лађама у Персију. Алн Енглеска је ипак предњачила у том погледу пред Немачком. Она је установила редовну, недељну пловидбу између пристаништа Персијског Залива и Бомбеје и редовну, месечну пловидбу из Енглеске. Јапан се тако исто спремао да отпочпе саобраћај између својих обала н Персијског Залива и његови трговачки агенти требали су ускоро да се појаве у пристаништима Персијског Залива. Али не само велике силе већ и мале државе тежиле су к Персијском Заливу. Тако на пр. и Норвешка је отворила свој конзулат у Бендер—Бушири. Све то укупно доказује да је Персијски Залив опет постао један од врло важних центара међународног транзита. Па каква ће бити судбина Персије у скорој будућности? Да ли ће она остати и даље држава — пуфер, која треба да раздваја суседне земље једну од друге; да ли ће она и у будуће представљати непролазну преграду, коју ће морати обићи на своме путу светска трговина; да ли ће се сачувати традиционалне машге индо-британских дипломата школе Керзона или ће Персија постати једна, велика, железничка раскрсница, где ће се пресецати велике артерије грандиозног трговачког саобраћаја оних нограничних са Персијом великих сила, које броје готово иола милијарде становника? Да ли ће велика, светска, немачка железница, која идс из Хамбурга кроз Берлин, Беч, Цариград и Багдад, продрети у срце Персије? Да ли ће се руске железнице спојити помоћу транс—персијских пруга са енглеским путевима у Индији или на против: да ли ће се сви ови светски, трговачки путеви прссећи на једној мртвој тачки — ето то су светска питања, која су одавно истакнута на дневни ред и која се морају решити у овоме светском рату. Нема сумње да садашње изоловано стањ<! Персије не може дуго трајати. Персија не може остати дуго без великих, светских железница. Питање о персијским и у опште о централно—азијским железницама могло је се одложиги само за извесно кратко врсме. Економски развитак азијског и европског континента а тако исто и индустријски развитак Мале Азије а нарочито руских покрајина: Кавказа, Средње Азије и Јужног Снбира, већ је истакао на дневни ред ово велнко питање.

да је 7. овог месеца, пао код Мионице, разнесен гранатом, друг Димитрије Туцовић, уредник партијског часописа „Борбе“. Он је био један од првих и најталентованијих вођа Српске Социјалне Демократије. Учитељи социјалдемократи у Бугарској, бачени у дубоку тугу том вешћу, испраћају своје најискреније саучешће братском српском пролетаријату, друговима српским учитељима за незаменљнви и непрежаљени губитак који су

отклањамо свс душевие противречности, нескладе и кризе. Уравнотежити унутра- ШТеНИ ' Д ° брИ људи> ТрГНИТС Се - побуните шњи живот, решити лични проблем, своја 1 у сеои све снаге свога д Ј'* а и негодујте, I силно, громко негодуЈте. Нека ваше негодовање буде страшно као што су стра| шна недела њихова. Ј Момир Николић

својом природом, то је први посао мо дерног човека. И зато је наше одушев-

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

претрпелн трагичном смрћу друга Дими- ј Французи теслимили Ва

трија Туцовића.

лону Италији Париз, 13 декембра. — „Тан и поводом уласка Италијана у Ва-

ЂУЗЕПЕ МОТН НОВИ Г1РЕДСЕДНИК ШВАЈЦАРСКЕ РЕПУБЛИКЕ Са 181 од 184 гласа изабран је Ђузепе Мота за председника Швајцарске Конфедерације у 1915. г. То је тек други пут да се избере члан конзервативно католичке партије, а први пут да та част припадне представнику Тесенског кантона. У целој земљи, нарочито у романској Швајцарској и Женеви, Мота ужива велику популарност. Њему је сад тек 45 година. Само Нума Дроз доспео је још млађи до тог највишег положаја у држави. Кад еу га његови земљаци из тесенског кантона послали у Национално Веће, Моти јс било само 28 година. За 12 година он је заузимао прво место међу говорницима католичке деснице, па је, 1911., као последник Шобингеров, изабран у Савезно Веће. ШваЈ'царскн листови посвећују дуге чланке новом председнику и веле да је он, откако је ушао у Савезно Веће, а нарочито од почетка рата, био сталан сарадник председника Хофмана при решавању свих важних проблема. Сем тога он је, као председник финансијског одбора имао тешку и незахвалну дужност да нађе потребне изворе за покриће трошкова око мобилизације и дефицита које је проузроковала данашња економска криза.

Пресбиро .доноси ово саопштење: Ннш, 15. декембра Његово Краљевеко Височанство Прет столонаследник Александар посетио је ју-

че заробљене аустро-угарске официре и веН ц и ј е ^ ко ј а ^ г злвести ред у Вакод њих провео дуже времена, разгова- 1 лони и у Ки нити крај ширсњу анаррајући се са појединци^а. Аустро-Угар- 1 хи/е француска нема шта да се скм офнцири изјавили су Престолонаслед- ] узнемирава због правца, у који ненику, да се добро хране и да су задо-; умитна логика води догађаје. вољни са поступањем српских војних вла-

лону вели, да су аустро-аталиЈан ске копвенције сада само историјска успомена, као што је и Тројни Савез и као што су и аустро-угарске балканскс аспирације. Грчка и у овом крају Аустријанци су претрпели Србија неИе стављати никакву при- огромне губитке и оставили су нам као медбу противу итллијанске интер- заробљенике више од 10.000 људи.

љеза, заробили смо му 43 официра и више од 2500 војника. — 13 декембра наставили смо да гонимо непријатеља који се повлачи у нереду. Запленили смо још 8 митраљеза и заробили око 1000 војника; заузели смо висове код ЗЈесШгка на левој обали Бијале. У правцу Дукле Аустријанци 12 и 13 декембра били су одбијени са линије Змигрод-Дукла и у потпуном су повлачењу. У последњим борбама, које су биле

сти. Ова племенита пажња Врховног Командгнта Српске Војске пријатно је дирнула заробљене аустро-угареке официре, јер су баш сад многи од њих прослављали католички Божић. На супрот овоме, ми би могли наве-

Број француских рањеника На севезничком бојишту

званнчним подацима, од 15 Септем бра до 30 новембра (по нов. кал.) француске санитарне формације присти масу факата који доказуЈу сасвим су-\ 439 733 р ањеника> 0 д који* ирошно... се 250.000 вратили у ланац, преко 120.000 су реконвалесценти и преко 60.000 су на путу оздрављења; 1,48% су опорављени а умрлих је 2,48о/о што представља Н 2 јнижи морталитет констатован у великим модерним ратовима. Болнице раснолажу са 366.000 кревега, који број надмашаву стварну потребу. Кад не дају ништа српски капиталисти, онда се тражи помоћ од енглеских капиталиста Лондон, 13 новембра. —Листови објављују апел београдскога архиепископа на племенитост енглеског народа за његове молитве и материјалне жртве, ко-

Париз, 13. декембра. — 12 декембра између мора и Лиса даи је прошао на миру. Остварили смо нешто успеха у пределу на морској обали. На осталом фронту има да се забележи само омања канонада. Између Лиса и Оаза одбили смо Париз, 13 декембра. — Према неколико противнапада непријатељских

(10ВОДОЈУ1 ПОГНБДЈЕ ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА Моја противност рату није више само хуманост, социјализам, ту више немају посла само начела и схватања. То је побуна целог бића против варварства и смрти, силна воља за животом, страховит бол и безгранична несрећа које ствара иомисао на смрт. Та противност постаје неодољиаа, нагонска потреба да се свом снагом полети у борбу против људске кланице, и у борби за велики и светао живот да пуна мера свима снагама духа. Ја жалим, ма колико то жаљење изгледало непаметно и нескромно, лудачко, ако хоћете, што нисам у стању да једном исполинском, божанственом, незапамћеном беседом откријем у иуној свеглости и лепоти најдубље тајне људског бића и уздрмам, пољуљам, поведем свет да учини крај сваком варварству. То осећање постало је плод преживелих тренутака последњих година, и данас ]'е несумњива историјска исгина, да ће ова генсрација која је тражила свој пут и стварала своју личност за време најстрашнијих ратова бити и најстрашнији противник свих ратова. Подигнуте очи пре свих зауетављају се на пролетаријату. Прелазећи преко свега другог, само дивовском борбом за мир пролетаријат добија пуно право да му приђе све што представља културу. Само пролетаријат ика снаге, способно^ти и духовне смелости да се свом жестином бори за мир, и само борба за мир може да створи одушевљење какво није запамтио свет. Први хришћански мученици грешили су што су спутавали свој живот и приносили га на жртву небесној награди. Кад су их непријатељи убијали, онн су мирно умирали, уверени да

код Нулета где смо уништили два непријатељева блиндирама митраљеза, код Боазела где је један опкоп, узет од непријатеља па изгубљен, поново заузет после живе борбе. Између Оаза и Ена код Намисела отели смо један шанац и задржали смо га и поред протнвнапада непријатељевих. У долини Ена немачки напад против Болне и Вернеја није успео. У пределу Перта непријатељ је учинио снажне напоре да нам отме шанчеве које је изгубио, у чем није могао успети, претрпевши огромне губитке. У горњем Алзасу дан је обележен знатним напредовањима; држимо висове који доминирају Аспашом као и литицама доњег Аспаша Пред Серни доспели смо до литица шума на брежуљцима на западу од вароши. Авијатичарске операције Лондон, 14 декембра.—Са једног дирижабла бачено је на Нанси у сред вароши десетину бомби. — Француски авијима треба да помогне сиромашни срп-; јатичари бомбардовали су сместиште

ски народ. Варварски методи Немаца у 1 рату противу савезника нанели су Србима као и Белгијанцима крваве и неизлечиве ране. Потребна је веома брза помоћ онима, који су измакли злој судбини и сирочићима погинулих ратника. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

аероплана, једну станицу у Мецу, где је опажено кретање војничких возова и касарне у Сен Прива код Меца.

Руске победе на горњој Висли Петроград, 14. декембра. — 13. дексмбра борбе на правцу реке Бзуре и Равке уопште су се ограничиле на артилеријску ватру. Успешно смо одбили разне немачке нападе. 12. декембра, у вече, у доњем току Ниде избацили смо непријатеља из Вилице, коју су Аустријанци огорчено бранили. Они су покушали да се утврде на левој обали Ниде> ну ми смо их одбацили са ону страну реке. На југу горње Висле у пределу Сарнов 12. декембра одбилн смо Аустријанце са линије Кисћом-ОфГ

О Г Л А С Мппим 'ФУ гове ко Ј" зна )у г » е ее >*ЈииДШи лази Мита Јакиновић обућар да се јави на адресу Стојан Манић у кући Дине Маздића, Лесковац. 2—3 Дивојин Ђокић ски из Крагујевца Ненадовића бр. 32. тражи своју мајку Ђеноднју и брата Радомира из села Пасковца ср. јадранског окр. подринског који су приликом бежања од Аустријанаца напустили. своју кућу. Моли сваког ко ма шта буде о њима знао да му јави на горњу адресу. 4—10 Два продавцТ^ЈГ^; ничких Новина. Услови повољни. Обратити се штампарији Гутемберг. Тражим мужа Крсту Јова 5о ,ића -

бравара аз Београда', редова VII пука II позива I батаљона, пу; непријатељ нам је оставио 10 митра- нека ее јави својој породици у ЛескОвац.