Radničke novine

БРОЈ 222.

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 15. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукописи се невра^гају Број 5 пара Излазе сваки дан

Радничке Новине ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМПАРИЈН .ГУТЕН БЕР Г“

одцосц сд II. Тешко је, управо немогућно, прорећи како 1.е се преговори са Бугарском завршити и, ако се дође до споразума, какав ће резултат тих преговора бити. Али ипак, има неколико несумњивих факата на основу којих могу да се изводе доста поуздани закључци. Пре свега, ту долази положај. Бугарске. Он је, ако се гледа на интересе бугарских шовиниста, милитараца, капиталиста и свију оних који воде сепаратистичку политику на Балкану, сјајан. Оставши у неутралности и држећи у приправности неколико стотина хиљада неполомљених бајонета и свежих војника, Бугарска, заједно са Румунијом и Италијом, представља онај језичац на огромним европским теразијама од кога има да зависи хоће ли тас претегнути на ову или ону страну; хоће ли победити Тројни Споразум или Двојни Савез. Те три земље, то су Парисова јабука око које се кољу зараћени џинови, и придобијање ма које од њих за ову или ону страну значи, према садашњој расподели снага у Европи и према досадашњем развитку догађаја на бојишту, значи исто што и добитак једне велике, можда и отсудне битке. Отуда дипломатија великих сила чини колосалне напоре да те такозване неутралне земље, тачније речено уцењивачке земље, привуче на своју страну; отуда цар Виљем, потчињавајући своје личне антипатије потребама своје државе, шаље као специјалнога емисара у Рим кнеза Билова, који је несумњиво најспособнији живи дипломата Немачке; отуда Русија, као пандаи кнезу Билову, шаље на Балкан свог специјалнога емисара кнеза Трубецкога; отуда тајни фондови зараћених сила пуштају читаву златну кишу на неутралне земље не би ли само придобили штампу и политичаре Румуније, Бугарске и Италије за себе, тако да данас и последњи парламентарни или журналистички дрипац у тим земљама може да постане богаташ продајући своју савест; отуда она утакмица у комплиментима којима европски дипломати, војсковођи, научари и књижевници обасипљу час румунски, час бугарски, час талијански народ.... То неутралне државе увиђају, и зато уцењују. Специјално што се Бугарске тиче, влада која је данас на уирави земље, представља једну велику Фердинандову уцену Русије. Ра-

БУГАРСКОМ дославовљев кабииет, то је и по својој идеологији и по својим традиш јама и по својим симпатијама аустрофилски кабинет; и док је он на челу земље, Тројни Савез може да сматра за чнст ћар већ и само то шТо Бугарска остаје неутрална, то ће рећи што не прилази у помоћ Аустрији и Немачкој са оружјем у руци. А да се пак деси супротно: да једаи режим који сав, од главе до пете, нагиње Аустрији промени фронт за сто осамдесет степени и притекне, са оружјем у руци, у помоћ Русијр, зато је потребна превелика окретност агената руске днпломатије — и још већа њихова дарежљивост у погледу оних области на које аспирира шовинистичка и грандоманска Бугарска... То је један важан факт. Други је у овоме: Ако је помоћ Бугарске потребна Тројном Савезу уопште, она је Русији потребна двапута в;г' ше због њених аспирацкја и опера'цнја према Турској, према Дарданелнма. У питању је остварење заветнога идеала Русије, идеала који је царизму оставио у аманет још Петар Велики; и ако Бугарска, својим нападом на Турску, може у знатној мери да олакша и убрза остварење тог идеала, онда је сасвим разумљиво да се руски царизам неће затезати да јој даде и крупније поклоне за ту услугу — у толико пре што нису њени. Кад треба заузети Цариград, онда је Битољ, онда је Скопље ситница о којој се не води рачуна... Трећи је фактуовоме. Ми сами не можемо одолевати аустријској најезди. То више није никаква државна тајна; то је једна проста логичка, или ако хоћете математичка истина; и чудо је право како смо се ми, сами, упућени на свој плитак резервоар снаге, могли и досада држати и одржати. Тражење помоћи са стране, ма од куда, то је ствар која више није само предмет тајних дипломатских преговора; то је ствар о којој се јавно дискутује; о томе је и једна читава партија поднела интерпелацију; то цео свет очекује; и та нада и то очекивање највећа су нам потпора у овим тешким данима... Међутим, од РусаЈе се та помоћ не може ишчекивати. То је једна ствар која је за нас још од почетка била јасна; али су се наши шовинисти и наивчине стално заносили смешним фантазијама о некаквим руским дивизијама и корпусима који се на шлеповима довлаче

Дунавом. Сад међутим, баш у данашњем броју, ми имамо изјаву најнадлежнијега лица, кнеза Трубецкога, која једном реченицом иретвара у прах и пепео све те наше наде и илузије... Остаје нам, онда, само помоћ Грчке и Бугарске. Алн Грчка, пре свега, тешко да је уопште у стању пружитп нам ону помоћ колика нам је потребна у овој збиља исполинској борби са Аустријом. А затим, она мора имати резерве за своју борбу са Турском, која је сваког момента могућна и вероватна. Остаје, дакле, само Бугарска... Закључак ћемо извести у сутрашњем броју. НА БРЗУ РУКУ Ослобођење Белгије Пошто учиче гигантска скок од 100 или чак и 200 метара, Францмзи и Енглези се одмарају од тешких напора и помало разонођавају. И док се Руси и Срби кољу до последњег човека на Висли и Дрини, дотле њихови савезници инсталирају по својим рововима купатила са топлим ту/иевима и приређују лов на лисице. Јсдан наш патриот.ски лист оиисује нам, ј^че, песнички такав један лов, коме су присуствовале и даме из отменог енглескога друштва. И на крају тога описа, он нам усхићено саопштава да су енглески џентлмени реп од прве уловљене лисице послали на поклон белгијској краљици. Као што се види, ослобођење јадне Белгије отпочело је брзим темпом. Додуше, с репа — али, тек, главно да је отпочело...

ДО ЗЕЛЕНЕ ТРАВЕ — ЈЕДАН ЛАДАН ТУШ Рускн посланик у Србији, кнез Трубецкој, упутио је руском народу један апел за скупљање новчаних прилога за Србе. У томе апелу који је иначе обичан као и сви хумани апели, има међутим једно врло важно место у коме се говори о војничкој помоћи коју ми толико времена очекујемо од Русије и коју сваки дан пришенкујемо. То место гласи овако : „Тешко је Белгијанцима, али они нмају куд отићи, имају где наћи помоћи и подршке својој невољи. Јадна мала Србија с молбом погледа у Русију, али наша војска моћи ће јој пружити руку своју тек пошто савлада заједничког непријатеља. Нека се милосрђе ма чим сетн онога, што војна снага не може одмах учинити. Нека Срби осете да их Русија није заборавила, да су њихове патње и нама блиске, да — не чекајући час избављења — ми сада полазимо у помоћ њиховим женама н деци у њиховнм невољама и

несташицама. То ће донети и нову бадрост њиховим борцима, јунацима. Помозите, чим ко може!“ * Разуме се, ово ипак неће нимало сметати Новостима, Трибуни и Великој Србији да још колико сутра објаве у ванредном издању како сто руских шлепова са сто хиљада војника чека код Текије да се искрца у Србију.

Немачка војна снага Роро1о Кошапо угледан талијански лист прештампава један извештај немачке врховне команде, где су, без назначења места, набројане немачке снаге које су сад у рату. Тај извештај је објављен у Немачкој да бн народ могао лакше слати разне потребе војницима. По-њему Немачка има 100 корпуса, који су' овако распоређени: 1 корпус пруске гарде и један корпус резерве те гарде; 43 корпуса пруске, саксонске и виртембершке војске, нумерисани од 1 до 43, и 43 резервна корпуса; 5 корпуса Бавараца, нумерисаних од 1 до 5, и 5 резервних баварских корпуса; 1 корпус мобилисане милиције, који обухвата војнике друге категорије,/ који нису уписани у поменуте резервне корпусе; Најзад стални корпус сачињава маринска пешадија и територијална милилиција на служби у окупираној Белгији. У ових 100 корпуса нису урачунати добровољци, који се сад спремају у Немачкој. Д Е Р С и Ј А Идеја једне велике железничке пруге, која би спојила Европу са Индијом, вема је старог порекла. Многи европски политичари, финансијери и стратегичари одавно су обратили своју озбиљну пажњу на транс персијску железницу, индоевропски пут и у опште на грађење железница у Средњој Азији. Персија игра веома велику улогу у светској политици баш због тога, што се налази на путу: Европа—Индија. За сада је борЗа око Средње Азије између великих сила концентрисана у Персији и Турској. Па каква је то земља Персија? Она има становника приближно око 13 милиона, у њој је већим делом пустош, али за то она садржи доста извора за капиталистичку експлоатацију. У Персији за сада и нема готово никаких желеЗница, тако исто нема ни фабрика ни модерних радионица. Све је то потребно још створити. Персијско земљиште фактички може да привуче халапљиве погледе европ(;ких капиталиста. Ту има и рудника каменог угља и олова и калаја и гаса и т.д. Сем тога Персија се налази на раскрсници великих, трговачких и стратегијских путева. Она се граничи са северне стране у дужини 2.000 километара Русијом, са источне стране она се додирује са Индијом, са запада Турском. На источном фронту Персију раздваја само Авганистан од Кинеске републике. Али Персију са северне стране додирује Каспијско море а са јужне Персијски Залив, који је доводи у везу морским путем са Аустралијом, затим са источним афричким обалама и т. д. Хегемонија над Персијским заливом за сада припада Енглеској, али њезина соперница Немачка такођер