Radničke novine

два дана сретох г. г. Симоновића и Антулу, рударске инжињере, и они ми на питање одговорише: „Били су и становали у кући, направили су вашар али ми само неке ситнице фале“. Код куће г. Несторовића су улазили и отварали све фијоке, али је чак и сво сребрно посуђе нашао нетакнуто. Иеке су радње, нарочито на Сави, потпуно упропашћене док су из неких узимали само што им је требало. Например прича ми Дим. Мирковић из његове ужарске радње узели су само неке саргије за иоге, док му је све остало иедирнуто остало, и т. д. По кућама (које су биле иапуштене) становали су официри и војници, и ту је било негде више а негде мање пљачке. Али у главном све радње и све куће у којима је било кога нису дирнуте. Питао сам женскиње јесу ли их узнемиравали, и, изузимајући омзњих инцидената од пијаних војника, све жене веле да су према њима били пажљиви. За случајеве силовања нисам спзпао. Међутим много мушких и старпх и млађих отерали су у ропство. Али су исто тако миоги и многи остали. И ту изгледа да није било никаквог система. Наша кућа, Народни Дом, неповређена је. Кад је долазио неки официр са 10 војника и хтео Дом узети за касарну, наши су другови рекли: „Ово је пролетерска кућа и ако нам је одузмете ми ћемо се жалити Интернационали" — официр се само насмејао, салутирао и са војницима изашао. Моја лично кућа је исто тако нетакнута. Само ми фале дрва у подруму, н ако сам нашао затворен и катанац и врата као што сам оставио. Заборавио сам рећи да су прн повлачењу и аустријске коморџије бнле опште познате коморџије. Они су највише радњи разбилн и попљачкали.

грчко-турски СЦОРАЗУДО? Специјални Софијски дописник Ж\>рнала де Балкан. пише ово редакцији: Из Цариграда јављају да Грчка развија једну велику активностда би остварила споразум са Турском. Споразум је Грчкој у толико потребнији да би могла очувати живот и имање Грка у Малој Азији, нарочито сад кад су отишли сви конзули и дипломати Тројнога Споразума и као заштитник хришћана на Истоку остала само Немачка. Али ови напорп Грчке, чију ствар потпомаже Немачка, осуђени су ипак на неуспех због питања о острвима.

Корупција буржоаске штампе — СКАНДАЛИ у Румунији Последњих дана откривен је у Румунији један скандал који је изазвао живо коментарисање у јавности. Немачко посланство поткупило је, од нзвесног времена, један лист који се зове Ророгп! (Народ). Али, као што то бива по правилу код непоштених људн, ови трговци са савешћу убрзо су покварили рачуне н посвађали се. Незадовољан уредником тога листа, немачки посланик, г. Фон дер Буше, му је убрзо окренуо леђа и престао давати злато. Али се он преварио кад је мислио да га се може тако лако и брзо отарасити. Уредник је имао једно посланиково писмо које га је могло компромитовати, њега и његову политику, и поприпретио му да ће то писмо објавити. Г. Фон дер Буше знао је шта то значи. Да би се отарасио овога човека, он је морао, преко једног свог агента, да откупи тај лист за суму од 10.090 динара. Куповина је пре неки дан протоколисана у суду. Тако буржоаска штампа тргује са глојом савешћу и са интересима земље. И што важи за уредника ГЈопорула то, свакако, важи за уредкпке и сараднпке свију осталих буржоаских листова у Румунији. Разлика је између њих само у томе што се једнн продају Немачкој и Аустрији а другн Русији, Фракцуској и Енглеској — и што се за једне дозна а друге новинарске лопуже остају и даље угледнн грађани и дични патриоти. Разуме се, што важи за румунске новинаре, важи без икакве измене и за буржоаске новинаре свију осталих замаља, не изузимајући ту нимало ни српске.

НОВ0 КРАЈЕВИ РАВНОПРАВНИ СА СРБИЈОМ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

Престолонаследник Александар упутио је 15. децембра ове године, под бројем 8676, наредбу српској војсци у којој се, поред уобичајених фраза, налази овај пасус од великог политичког значаја: „Ја сам поносит да објавим, да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља. Изагнали смо га крваве главе. У том свечаном тренутку (када се на поноситом српском Београду вије поново победна српска застава) ја хоћу пре свега другог да испуним један дуг захвалности. У редозима вашим, раме уз раме с вама, ратују у овом трећем рату и! браћа ваша коју од Турака ослобб дисмо. Ви сте сведоци њиховог ју- ј наштва и њихове љубави према Отаџ- '■ бини. Косовци и Вардарци, Жегљи-! говци и Брегалничани, Битољци и Поречани показали су се достојни своје браће Шумадинаца и Дунава- ^ ца, Подринаца и Мораваца, Тимочана и Ужичана. Показали су се достојни потомци јунака Милутинових и Ду-' шанових, што некад далеко пронеше славу српског имена и оружја. Ја хоћу да им дам видан знак признања Отаџбине. Пред овако несумњивим доказом свога великог пожртвовања и пред тако јуначки г.роливеном својом крвљу за своју Србију; пред таквнм стварним доказом вршења своје најтеже грађанске дужности и то са таквим одушевљењем, — Ја објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине Ослободитељке Србије. Мрва редовиа Народна Скупштина по закључењу мира решиће све потребне мере, те да се то потпуно и у живот уведе. У сутрашњем броју проговорићемо опширније о целом овом акту. |ЗЈШ 11К П11И11

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Борбе у Херцеговини Цетиње, 16. децембра. — Аустријанци су 15. ов. м. отпочелн енергичан нанах противу трупа херцеговачког одреда, нарочиго према Клобуку, где је непријатељ био развно врло јаку артилеријску ватру из више топова. Капад је вођен целога дана, али су сви покушаји непријатеља, дг освоји наше положаје, одбивени са великим губицима по њега. Истога дана летела су три непријатељска аероплана над Граховом и један над Баром, и пуцали су митраљезима, али нису учинкли никакву штегу. На осталим местима последњих дана! није било важних догађоја. Французи благосиљају талијанску пљачку Париз, 15 декембра. — „Тан“, исмевајући манифест принца Ви\ да, пише: улазак Берсаљера у Валону означг.ва дефинитивну инсталацију Италије у овој вароиш и '• прву етапу на путу остварсња њених жсља. Албанија више није територија резервисана за аусшроугарске амбиције и неће еигие бити центар немира, из кога ће Беч моћи да организује бочне нападе противу СрбиЈС. Есад-паша може да рачунл на потпору Италије да би успоставио мир и споко/стзо у центру земље. Чарке код Обреновца Крагујевац, 16 децембра. — У току последњих дана, по заузећу Београда, ни %!а једном фронту није се десило ништа значајније, сем што је Н децембра, око 6 час. пре подие, непријател^, п.од зашти^ том пешадијске и артилеријске ватре, са леве обале Саве покушао да на Скеланску Аду, узводио од Обреновца, искрца 7 чамаца војника. Наша посада са те Аде

Уредништву Радничких Новина Нас неколпко српских Републиканаца нашло се побуђсним да нзјавимо саучешће поводом смрти Туцовићеве, не из неке уобичајене куртоазије, већ из убеђености да јс неумрли Туцовић веома много учинио на пробуђивзњу народних маса, и у томе врло непригодном тренутку редакција Радничких Иоеина нашла је за сходно да испод саучешћа изнесе један коментар, са којим се отишло толико далеко, да се српским Републиканцима готово одрпче свака начелност. Ако смо и мислили да ће нас ма ко разумети, од Радничких Новина — чији читави стубци свакодневно излазе бели, — доиста смо се надали да ће нас разумети. Што смо навели само Вилхелма, као најочитијег представника личног режима, чозека од песнице и Франца Јозефа, оличење страховитог монархијског система, који је толико затровао сзоје народе да се ни рођена браћа не познају, није се смело тумачити да друге сматрамо за очеве народне, сем ако гдегод постоје неки „монархијски“ Републиканци. Изјззд што се тиче узрока овога рата, ми.цљења су врло различита, уосталом иајмање се могло нз оио неколико редака извући неко право и коначно мншљење свих Републиканаца у Србији о томе клању народа. Ваш простор листа и слобода данашње ш гампе закраћује нам дуже писање. Имајте доброту да дате места овој изјави. Поштују. Вас Неколико српских републиканаца Купите добровољне прилоге за Радничке Новине

дочекала је иепријатеља снажном ватром, убила и ранила око 50, а заробила 20 војника с једним официром. У напуштеним непријатељским чамцима остало је , много непријатељских лешева. Швајцарци хвале Србе Париз, 15. децембра. — „Журнал де Деба“ објављује телеграм из Цириха о | конфереицији, коју је држао велики швајцарски песник, Немац, Карл Шпителер, противу немачке пропаганде. Шпителер је казао, уз аплаузе присутних слушалаца, да Срби, које, у Бечу и Берлину, сматрају као разбојнике, имају најлепшу народну литературу, која се појавила од Хомера, а њихова херојска историја сведочи још и данас, да имамо посла са једним истинским народом. Заплењена војна архива Крагујевац, 16. децембра. — Приликом гоњења Аустријанаца у правцу Раља—Београд, пала нам је у руке, поред осталог плепа, цела оперативиа преписка VII дивизије комбинованоС корпуса. Сузбијање Турака Петроград, 15. децембра. — Главни генералштаб кавкаске војске саопштава: У правцу Олти наше су трупе, пошто су прешле реку Лорзнн, зауставиле напредовање знатних турских снага. У области Саргамзике борбе се развијају. 13. децембра, у области Дитаха, наше напредовање свршило се заузимањем линије Камур—Агадањ, одакле су се Турци по!вукли са великим губитцима. Том при-

ликом смо имали заробљеника. На осталим фронтовима ннје било никакве промене. Наполеон из прека Париз, 15. децембра. — Пуковник Русе пише, у париском листу „Либерте“, поводом изјаве војводе Путника дописнику париског „Журнала“ Барбиу, да је српска последња победа однета по наполеоновском начину. Скандинавске државе остају неутралне Париз, 15. децемба. — „Тан“ јавља о чврстој одлуци скандинавских држава да остану неутралне до краја и поред свих немачких покушаја. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Руси сузбијају немачку офанзиеу: заробили 200 официра и 15000 војника Петроград, 15. децембра. — Главни генералштаб саопшгава о стању на војишту 14. децембра: Између доњега тока Висле и Пилице није било важнијих сакоба. Појединачни немачки иапади су свуда одбивени. Немци су имали озбиљне губитке, нарочито за време њиховог неуспелог напада југоисточно од Скрњевица. Између Пилице и горњег тока Висле нспрпјатељ је прешао у дефанзиву. Наше су трупе заузеле на јуриш село Житники, које су Аустријанци упорно бранили. Непријатељ је дефинитивно напустио леву обалу Наде. Јужно одгорњегтока Висле на фронту Опатовац—Вјеч операције се и даље развијају у нашу корист. Од 4. децембра до 13. децембра заробнли смо дое стотине официра и гтстнаесг хиљада војника и запленили четрдесет митраљеза. Непријатељево повлачење у области кланца Дукла и на путовима за Лиско узима свс више и више карактер наглог и неуредног повлачења. 13. децембра смо заробили до 5000 војника. Непријатељева операција којој је био циљ пребацнвање трупа са правца Ченстохов ка Кзрпатими, осујећена нашим контра маневром, потпуно је пропала 14. децембра. Иови заробљеници Петроград, 17 децембра. — У првој полонини месеца децембра заробили смо 50.000 Аустрпјанаца. Оборен Цепелин. Потонуо Енглески брод Петроград, 16 децембра.—Један „Цепелин“ који је летео над Њепором оборен је на земљу; сва је послуга изгинула. Енглески брод „Оет“ наишао је иа мину у Северном мору и потонуо је.

О Г Л А С И МпгШ РР сваки ко буде ма шта знао ЈШЈЈШ ОО или чуо о мом брату Драгутину Благојевићу родом из Лешнице, војник Ш чете III батаљона 3 прекобројног пука да ми јави на адресу Ристи Благојевићу зан. чета дрин. днвизије Ниш. 1-3

Два продавца ничкнх Новина. УСлови повољни. Обратити се штампарији Гутемберг.

ПЗКС свих Р аз Р еда гимназије епре|Јаг\ч. мам за полагање разредних и приватних испита. Никола Богдановић фил. IV гинне 11. Царнце Маре 11.

Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, нонинар.