Radničke novine

ИЗ ДЛНА У ДАН

гар с?веза мачкој, в

|ћа

1 НЗ КОЛОНИЈЗ ВИДТК- г , х, ричкнх података: >.«орИ' г Ди у драни мпзжког 189 9Жтеритоп«ја Ен с, " 1,ез " Смрт га ј за 1 е|с.;а па а.моје путем парварског 1 ме аосл У Ј а, . , » њл и сћр|мап,а мстаи ”"»лш 1/паттпдтних З ј( 1 флЈ| 1>11 ЦИЛ> рЗДНИЧКС ООрОС

и журним развићем капитализма до бијала је све страшније размере. У колико се више капитализам развијао у свима модерним европ- (^а рло~Ма'с'ач | се ским државама, у толико су се оне • талских , н „ ка у чешће упуштале у аваатуре за ос- .. Г а. ;С ,. е а ,> ■ о; вајањем колонија, ма где и ма , 'тељаЈП МетјцгТ оне биле. • дГце ! 1 3 ггд Колико је то тачно, и колп.д, Ју 0 ; , г ч .ј,, е значај и велнчина колоннјз видд сс М( | 0 „ ч;1 уТу из ових категоричкихупллатак,-.: ' г~ „И 1 .. Од 1866 до глеске порасла „ освајања за 15 мнлнона квадратних за Социјализам. километара. На исти начин су У]е- __________ дињене Државе увећале за 100 година (1800—1900) своју тсриторију, „ тпн за 7,3 милиона кв. км. Од 1866—I Ф с Лз 1 О г 1 1899 територија Русије повећала се гг за 9,5 милиона кв. км. За исто вре- . лГаилг пПТДШПти ме Француска и Енглсска се заузе-, НД СВОшБ 0 шИШ1У ле по 2,3 милиона 'кв. км. колони- 1 1 јалне територије. Европске државе -- утисци једнога бегунца и америчка Унија држале су у ру-1 , 3) кама 1909—1910 колоније од 72 мн- Носталгта лиона кв. км. са становништвом од ' ■* 613 милиона. Од овога на Енглеску рЈ У редовним приликама човек пада лавовски део. У својим европ- се раставља с кућом, макар и за ским границама она није већа од! кра п е време, пуп туге. Нсма %ога 1 315 хиљада кв. км„ а влада коло- ко ј и не зна за носталгију, бол за нијама од 28,29 милиона кв. км. т.ј . 1 сво ј има , чежњу за завичајем. Како , Енглеска и њене колоније стоје у ли ј е тек у овзкзим дзпима, када сразмери 1:89. Енглеска нема ста- се •«о)><д а за навек напушта своје новништва више од 40 мплиона, а, огљиште! Помисао на то мучила нас влада над више од 350 милкона ду- ј е врл0 јако. У патњама ми смо преша; у том погледу размсра јс Е9- диспонирани за песимизам, а клд уз Француска, која нсма вишс од 536 [ т0 д 0 ђ е и брига зз живог наших хиљада кв. км., располаже колонн- ко ј и су остали да умру на својој јама од 10 милиона кв. км; према: гр у ДНЈ 0 нда је Тешко замислити тесвојим колонијама она стоји у раз- жсга бола и већсга иеспокојствз. мери 1:20. Немајући више од 38 мн- д алек0 од опасности, ми сМо, ваљДа лиона становника Француска влада п0 заК ону инерције, у свом нервознад 39 милиона душа. __ ном стању, у мислима репродуциНемачка није већа од 540 хиља- рали блиску прошлост која је била да кв. км. а влада колонијама од 3 тако пријатна према садашњнм намилиона кв. км., т.ј. овде је размс- Н орима, и преживљавали све оне ра 1:6. У Европи руска територија страШ : 1 е сценс које смо, сугериранн, износи 5 V’ милиона кв. км., а вла- оч екивали од стране непријатеља да над још 17 милиона кв. км. када 0 К у П ира наш крај. Силом околИз ових података је јасно коли- ностн стављени на пробу и искушеки значај и колике колосалне раз- „ е ми см0 се б е осећали миого јаче мере имају данас колоније за све НС1 о раније, наше Ја је обухвдтало »■./•ХТ../-Г>ДТЧЈГ/Л ИОТТТ Ч^ПМШЈ па.|

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) —" ш и

;1НОЋНИ ТКЛГ

Т ипр1 ' Ј>

'РДМТГ; фраЛпуС! си пОглаиик рпсконтд Ч На брп.г/ јо и це; нгелијл »Ска !®лои;|ј^Жгем н о ,т м ЈИ моп Бстроград Џ дсксмб 'а, - Глат- ’0» ; сгглутуј/ ? У Дрг.чу остеје к, 1 ин т?Мгер» 1 Ч 1 1 аб кавкпско војгке га- отпрапиик пос^.ТСва колсул ПлЈ |општава: Турци су, да бн олакша- Пшнтини, сђ једним делом ОСОб.гЈ ли, како изгледа, л.учан ноложај де-, Власти су на броду „Сардиш! сетог корпуса, чији су остаци нагло ■ и Италијани, који су остаЈ ; побегли из Сарнкамиша, предузели, Ј п Ј ’ Ј Ј . 1 снажну офанзиву у околини Кара- У ДрЦ^У. налазб се на бродо| ургана. На осталнм фроитовима није вмма „Сардинија 14 и „Мисурата* било никакве промене. (Кор. Биро). Руеки деманти ' јутрошњи телеграми

Напади на Црногорце

свуда одбиле наше храбре тру пе с великим губитцима по ње га. На осталим фронтовима ни је било важнијих догађаја. Грчко пријате/ветво Рим, 27. декембра. — Аген

државе. Који су то дубоки узроци што гоне европске и друге државе да завлађују другим народима? Који узроци покрећу све модерне државе да заузимају колоније и ствзрају огромна колонијална царства? Нема сумње да ти узроци леже у основама данашњег капиталистичког друштва. Зароб/ши другови Поред друга Жчвка Топаловића, који је рањен и заробљен, налазе се заједно са њим и другови Не.мања Томић, суплент и Сава Стевић, каменорезачки радник. Адреса им је: 1 Јп§агп, ЕеЂбзар; и. р. 5 ај 1 азка 1 сош боргоп. Како нас извештавају неки другови, изгледа да је и друг Јордан Крстић заробљен.

р Н1

За погинулим другом Туцовићем изјавилн су саучешће другови: Митар ЈанковиН из Бајнне Баште; Радиша Нишавић, књиговођа из Чачка;

(кнво и конкретно наш завмчај, иа ше миле које смо оставили, наше успомене и доживљаје, наш привлачни предео са свима својим ретко-ј стима и иедостатцима. Међу својима смо, али смо ипак далеко од њих; они нас нс могу потпуно да разумеју, а ми смо им завидели што њихов жквот тече обичним током. Док смо били у покрету и док смо се смештали, нисмо се могли предати, посветити ееби. Сеоба је била укочила дух. Али одмах затим дошла је борба са илузиЈ'ама, представама, сликама. Наша шгампа је успела да у свет унесс и сувмше страха од непрнјатеља. Сваки од нас је, чак н у сновима, замишљао да ће с нашим завичај'ем бити оно што је бнло са Шапцем, и то у много већој и грозннјој мери него што су то описали наши листови, који за такве ствари збиља имају и полета и способности. А од све^а пак најстрашпије утицаше помисао да у овом несређеном положају можемо остатн врло дуго, чзк и стално. Ми ол.расли мушкарци и лако би се помирили еа судбииом. Девојке су се такође брзо прилагодиле новој средини која дише нашим дахом, где се осећа иптимност и љубав наше крви. С мајкама и оцевима било је најтсже. Деца су исто тако препатила, али јадна мајка оста не

Петроград, 26 декембра. — По-; водом вестн Волфовог Бироа о протеривању аустријских и немачкихј поданика, хапшењу и кажњавању, Цетиње, 27. декембоа — Њ1 конфисковању њихови* имања Пет- пријатељ је у 2 5 и 26 л роградска Телеграфска Агенцнја из- г С Ј Ј Ј ^ де јављује, да је руска влада, како у кем Ор а био развио нарочит; Одеси тако и у другим местима Ру-, енергију против ловНенског од сије, одговорпда на свирепства, која реда, и поред артилеријског деј. с У извршења над руским поданици- ства, предузимао је местимичн ма у НсмачкоЈ, мерама, које, и ако а ешадијски нап Ј ад ади с 1 строге, нису причиниле никакву не- Ј м ’ 1 ГИ17ЈГ:1 ПЛПИЛР ЦЛ1Ш* уцаГшо т,-,,. правду људима, који мису одговор- зппр тп " ни за лудило њихове владе. Не само у Одеси, него и у Петрограду и по осталим местима, Немцн, којих још има много, врше своје послове, одржавајући најбоље односе са бан-' ј кама. Очевидно је, да руска влада | не може да трпи да се скупљају прилозн у корист непријатељске, . да1увм _ Л1СИ . флоте и Немци би, вероватно, стре- ција Стефани јавља да је Кооо л>али, ван сваке је сумње, Русе, за Ј \ 1 Аи Ј с , '- 1Ј ро које би били уверенн да раде т0 милас, у једном интервјуу коЈ 1 ■ исто. Ниједно немачко имање није ј е имао са дописиицима „Три ! коифисковано до сада у Русији. Нс-; буне* и „Ђорнале д’ Италија 1 : мачки језик није забрањен. Држав- ј изјавио да је грчка костаоим нн телеграф прима чак денеше ре- одаслата у д рач иа за х Т еГгоч{ даговане па том језику. Тврћење о Ј " • З ‘»ли_в 1 рч« мржњи Русије према Енглеској из : ког п °сланства у Драчу искљу* основа је апсурдио, јер је руски на- чиво у циљу да пружи склонјњ род, после аутентичних дипломат- ште грчким поданицима у слу ! ских докумената француских, енгле- ча ј у опасности. Ј ских и руских свсстан свега и нема Ј потребе да га загрејавају, као не1 мачкн народ.лековпма.којима се слу- Ратно пијанетво жи Волфов Биро, покушавајући да * прсдстави савезничке ствари у цр- Париз, 27. дексмбра. — Пред 1 ним боЈ'ама. седник Републике потаисео је ука којим се у целој ФранцускоЈ забра Потопњени бООДОВИ \ ! куЈ ' е п Р°Д а Ј а апсента и сличних пи 5 г ; ћа, а у исто време забрањује се Париз, 26 декембра.— Званично. — Један велика турскн транспортни (брод потопљен је 20 декембра при I изласку нз Босфора. Други тран,спортни брод, који је пратила турЈска крстарица „Меџидија" потопљен је 23 декембра у Црном Мору изме|ђу Синопе и Трапезунта.

Итадија протеетује Лондон, 26 декембра. — Италијанеки амбасадор у Бечу добио је наредбу да тражи објашњења и хитну исправку од аустријске владе због хапшсња у Бсограду четири Игалијана, који су задржани као тзоци. Пред падом Драча

отварање нових продавница шпири! туозних пића. Изгубио отаџбину Берлин, 27. декембра. — ЖорЈ Вајл, штрасбуршки посланик у Рајхс' тагу, који је, као што је познато. ступио у француску војску, оглаше:Ј је да је изгубио немачку национа; ност. Велика штета?

)Гја из ‘чачка;)--«Драгомир Марјановић, тнпограф ко-1 преЛгтднр брижна, замиш.љена, плаји своје тужно писмо завршзва овим : Ч11а - Ћш, орат, муж јој у рату, а речима: „Са успоменом на тебе не- 0113 са сарјима ни на небу ни на ће бити далеко дан када ће се по* • “• ЈМЉ1Ј - Ола уаск иајдубљс осећа, дићи напаћена душа и жул>евита . Ј С Р нштоплаје воли и највећма страрука противу црне аждаје да лотра- да - гшчијс с Рис није овај рат ранио жи рачуна за жртве које је прогу-: тодико колнко њсно. Та њена крв тала. Тада тешко њој јер ћеш и ти, Ј е попрскала наша дивна поља и социј.алистички јупаче, бити с нама “ занС)С11С горе!...

ОГЛ АСИ Кп ЧНЛ ма шта 0 ^ а Ј ку Дивцу Г\1Ј ЗПа кро ј ачком раднику и: Београда, који је био упућен у IV пешадијски пук 16. новембра — мсј ли сс да извести Здравка Тодор I вића, суд. писара у Ужицу.

Рим, 26 декембра.— Агенци-ј ја Стефанн јавља из Драча 25: Живојин Ђокић р ч ? р "сГ а и дгкембра: јутрос Ј е ДИЛО кратко I КрЈбтгујевца Ненадовића бр. 32. тра^ иушкарање између Разбула и ' жи своју мајку Ђенодију и брата Ра^ Сан Бјађио. Остатак дана је про- 1 домира из села Пасковца ср. јадран шао на миру. Пароброд п Р е ; С1<ог 0 , Ф- П °ДР ИНСК0Г К °Ј Н С У прили п Агпонип Љ Ига к °м бежања од Аустријанаца напу, Умберто огпловио јс за Ита- стили своју кућу . Ј Моли Ј сваког К Ј лију. Са њим Јо о гпуговао ита- , ма шта буде о њима знао да м ] лијански посланмк Алиоти и ; јавн на горњу адресу. 8 — 1 ц

Власник и одговорни урелкик Дрзгиша ЛатевиК. новикар. Штампарија «Гутенберг‘ Милана П. Стефановића — Ниш.