Radničke novine

БРОЈ 235.

НИШ, УТОРАК 30; ДЕЦЕМБРА Ш4. ТОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Раднимке Новине ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ■ -

УРЕДНИШТВО V АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМНАРИЈИ „ГУТЕНБЕР Г“

Број 5 пара Излазе сваки дан

ЦЕЦРЦКОСЦОВЕВВ

Пре неколико месеци министар војни издао је један строг распис у коме је наредио војним властима и лекарским комисијама да на бојно поље шиљу све што је ирле способно за борбу, а да у позадини оставе само оне који су тако рећи опипљиво неспособни, напомињући лепо да кљасти и богаљи могу држати бар перо у кпнцеларији ако не могу држати пушку у рову. Вредне, послушне и понизне власти дале су се одмах на посао и почеле приводити у дело строгу и патриотску наредбу свога шефа. Покупљени су за I трен ока сви кљасти и богаљи; покупљени су и прегледанп, исто тако,, и сви онп која су били очпгледно здрави алн који | су некако, сасвим случајно, за* доцнилм за пут на бојпо поље, не стигнувши за последњи воз који је транспортовао борце на Дрину. Али су команде и комисије, у превеликој хитрипи и ревности, учипиле једну погрешку и направиле збрку. Сасвим случајно, оке су послале на бојно поље оне који су требалн остати у позадини, а оставиле у позадини оне који би могли и требалн да буду у првим борбеним редовима. И место да добију перо, толики богаљи и полумртви људи добили су пушку; док су по дивизијама, окружним командама, војним станицама, болницама, депоима, комисијама, у цензури и у толиким другим потребним и непотребним канцеларијама и институцијама остале жиронЈе и вратоње којима је требало утрапити пушке у шаке и које је, у недостатку коња, требало употребити за извлачење топова нз блата. Човек мора да побесни од љутине ако само једанпут путује железницом и види гомиле оних јадника у униформн који се враћају на бојну линију, са очима непормално зажареним које одају запаљење или мутним и полусклоиљеним које наглашују скору смрг, са кашљем од кога им се потреса и дрхтп цело тело; бледи, мршави, изнурени,као сенке — кад гледа то па сиђе у коју варош п сретне

одмах на првом кораку масу задовољних и угојених типова са војничким капама, са главом као мсрнцз, са очима из којих бије похота или дрскост, са вратом који чезне за јарам, са леђима широким као врата, са рукама нараслим као крофиа и са масним набубрелнм прстима који не могу да стоје једни уз друге... Војне власти.и комисије имају, изгледа, једно ново мерило; ко нма преко 90 или 100 сантиметара ширине у грудима гај се оглашује за неспособног, или бар за неборца; у накнаду за то на бојно поље шиљу се п реуматични и шкрофулозни и туберкулозни и људн са очигледима телесним недостатцима. Свако друштво нриватие својине има своју аристокрагију и своје привилегисане. Ова ћнфтинска арисгократија у Србији најбеднија је од свију и најодвратнија је од свију; и човек мора двапута внше да се револтира против привилегије које она добија у данима када на бојном пољу пада као плева све што је у овој земљи било од интелектуалне или моралне вредности. Погибија оволиког света мора да узмути крв у човеку; али она два пута више мора да узбуни кад падају паметни док у позаднни остају глупаци, кад гину толнки идеалисти док остају здрави и читави сви могући шпекуланти, кад изумиру на бојноме пољу болесни људи док у позадинм чине злоупотребе и врше насиља ћифте здраве као дрен, кад ишчезава оно што је носило и шго би носило на својнм леђима ову земљу и овај народ а остају за запатак фићфирићи, с 1 в интелектуални н морални олош, сви друштвени и државпи паразити. И док митраљез и хаубица косе цвет ове земље, дотле коров остаје у позаднни и буја ли буја... Веле да је у једном моменту најстрашније кризе и сам краљ био принуђен да отиде у први борбени ред и сиђе у ров. Тај се мзлер неће никада у Србији десити неком банкару, неком гросисти, неком фабриканту, неком лиферанту, неком зећем зеленашу, неком масарошу, пеком мамином детету или неком тет-

кином љубимчету.... Они еу -уј стварп неприкосновена лица;| њима служи земља и држава. ј Један доказ више, уосталом, I за џаше социјалистпчко учење:' !да је у данашњем друштву стварни господар -КаПитал, са својим носиоццма.

НА БРЗУ РУКУ Ко је победио ? Чудан. се спор завргао ире неколико дана између наша два војна ' дописника. Анри Барби тврди у париском „ Журналу “ да је наша 'пдбеоа до1 шла благодарећи једино генијалном ' во/води Путнику, који је направио замку „у коју је ђенерал Поћбрек слепо улетео “. Кад је Шр. чуо од Путника, вели Барби, „постало му је одједном све јасно", па је то I онда разјасћио и целом свету, да ' кеби било двоумице и нагађања. Јес, али не лези враже, изађе ти једног дана у нашој „ Полити ци и један напис од Војихлава Јоеаковића, што но /е на Универзитету доцент. и што но је Писао дебелу књигу ко, боже прости, Јеванђеље о српским гуслама. Он вели да је победу однсо војвода Живојин Миишћ, а позиза се на креманског | пророка који је прорекао да ће Србију из тешког положаја ослобоI дити човек из народа, на зеленом коњу и са једном мало краћом руI ком. А то се, пели учени доцент, подудара са Мишићем. \ Оно, могао бих и /а стати на биљегу са њима, јер и ја еам у то 1 вре.ие чуо за једнога коморџију на зелсном коњу и са једном краћо.и 1 руком, који је успео да под ,највећом ватром дотури једној предстражи два џака леба. Кажу да су војници били тиме толико одушевљени да су.јурнули ко лавови на непрџјатеља и пробили прзе редоае. После је већ све ишло лако. Ето мога кандидата, а ето и народа, па нека пресуди ко је најзаслужнији. схарство Привреде издало распис за њега. Више улагача су били обманути од председника управног одбора о месту становања банке: те у Јагодини је, те у Крушевцу је, а ње, међутим, тамо нема. Ми упозоравамо мин-истра привреде да ове зеленаше дотера у ред, а зеленашима поруч-ујемо да могу лако извући и ио леђима за своју грамжљивост и бестидност.

Зеленаши из београдских банака који за време мира згрћу силан новац па прескуне интересе сиромашнијем свету којн је принуђен да.зајми, не с'еде скрштених руку ни сада. И сада се да ћаритп од снротињског новца, само на други начин. Уштеђени новац који нм је дат на чување они згодно пласирају у предузећа, у лиферације, а улагачима чије породице скапавају од глади не дају ни пет пара. Њих се не тпче та сиротиња нпшта. Управни одбори се крију из места у место и излзжу још и трошковнма оне који ‘ их тражс. Само један пример. Управни одбор Удеонпчке Задру- ј ге из Београда крнје се и после чи- Ј тавих шест недеља откако је мини - * 1

ЗЛОУПОТРЕБЕ НА пошта.нској цензури Цензурисање писама и уопште привлтне кореспонденције глупа је стзар. Њиме- се само отежава прив.атни и привредни саобраћај, који је и без тога сведен на најмању меру. М,еђутим, тим цензурисањем не могу Се спречити радње опасне по држзву и земљу. И у нормалним данима ти се послови врше на сигурнији и поузданији начин; данас пак, кад игра глава и за мање ствари, зацело да те ствари не би ишле преко анзихтскарата, писама или затворених дописница. Поштанска цензура, изгледа према свему, постоји само због овога: Прво, да се нађе у позадини заклониште за најугледније патриоте, за чланоае Народне Одбране и за крвне непријатеље Аустрије; и друго, да се госпођама и госпођицама са поште пружи једна пријатна забава и створи једно задовољсто, највеће од свију задовољстава које једна женска може замислити: задовољство да читају туђа писма. Тако например, у Крушевцу је једно приватно писмо читано и показивзио по целој вароши неколико дана, па тек онда предато оном коме је адресовано. А што се ради по Крушевцу то се, дабогме ради и ио свима другим местима. Поштамску цензуру требало би што пре уклонити. То је једини пут и начин да се грађани ослободе једне грдне непријатности, од које виде вајде само неколико патентирапих патриота и неколико радозналих уседелица.

Купите добровољне прилоге за Радничке Новине

шо шог

( 1 ) Пет је месеци како се ратује, гледа јад и пустош, пет је месеци борби сваког дана, сваке ноћи. Па ипак још се нигде не види крај свршилн смо само једну од мно гих фаза ратовања. Ратовање, из гледа, посгаће нормалан облик жи вота, а мирно стање абнормалност; смрт од пушке и топа природна смрт, а смрт од старости и болести ненормална, изузетна смрт, којој ће се сваки чудити. Човек кога су фи„